Od 420 poljoprivrednih kombinata, koliko ih je u Srbiji, 90 je privatizovano. Dosadašnja privatizacija u Vojvodini pokazala se kao neuspešna i štetna po državu. Udruženje malih akcionara i Udruženje poljoprivrednih dobara i zadruga "Brazda" zato su podneli zahtev za izmenu Zakona o privatizaciji u poljoprivredi.

		Savremene tendencije - ukrupnjavanje poseda Rasprodajom i rasparčavanjem velikih kompleksa ne postiže se ništa. Time se zainteresovanost investitora smanjuje, kao i snaga u nastupu na tržištu kapitala i kredita, jer se ukupna proizvodnja smanjuje. Uostalom, i politika Ministarstva poljoprivrede je ukrupnjavanje, a ne usitnjavanje poseda, jer je to tendencija u Evropskoj uniji. Ukoliko želimo da uđemo u EU, moramo da prihvatimo njihove zahteve i trendove.

- Zalažemo se za zaustavljanje privatizacije na način kako se to radilo do sada u poljoprivredi. Treba analizirati dosadašnje rezultate kako ne bismo dočekali latifundiste koji kupuju zemlju budzašto kao bi je kasnije preprodali po znatno višoj ceni. Ukoliko se ovako nastavi, umesto da uđemo u EU, ući ćemo u feudalizam. Tražimo da se uvede novi model privatizacije koji će pokrenuti poljoprivrednu proizvodnju i omogućiti kolektivne ugovore i socijalne programe - rekao je ekonomski savetnik malih akcionara Branko Dragaš.

Iz Udruženja "Brazda" uputili su svim nadležnim institucijama zahtev za izmenu Zakona o privatizaciji u poljoprivredi, kao i da se formira nezavisni fond za poljoprivredna zemljišta. Očekuju da se poveća agrarni budžet i obezbedi investiranje u poljoprivredu od milijardu evra na godišnjem nivou. Ističu da je neophodno uraditi dugoročnu strategiju za period od 2005. do 2015. godine i vratiti nadležnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta državnoj i lokalnoj samoupravi.

- Tražimo da deo zemlje koji je pripadao društvenom sektoru pređe u državne ruke, kao u Sloveniji, i najmanje deset godina bude državno zemljište, jer je to opšte dobro. Državnom fondu za poljoprivredu išlo bi 70 odsto akcija, 15 odsto bilo bi podeljeno radnicima i penzionerima, a 15 odsto ostalim građanima. To bi sprečilo lokalne ´tajkuneŞ da za male pare pokupuju društveno zemljište i kasnije ga preprodaju. Do sada je u Vojvodini, od ukupno 320.000 hektara, prodato oko 100.000 po znatno nižim cenama od tržišne. Hektar zemlje vredi od 4.000 do 6.000 evra, a zemlja je kupovana, u nekim slučajevima, za 100, 200 ili 300 evra po hektaru - tvrdi Dragaš.

Predsednik malih akcionara preduzeća "Krivaja" iz istoimenog mesta Tomislav Pešut kaže da je to preduzeće sa oko 5.000 hektara zemlje samo deset dana posle privatizacije gurnuto u stečaj, a radnici dovedeni do prosjačkog štapa.

- Ministarstvo poljoprivrede nema sluha za nas. Ddržava ne podržava naše predloge, zbog čega ćemo u bliskoj budućnosti imati ekonomske teškoće - izjavio je Miloš Rakočević, predstavnik poljoprivredne organizacije "Đuro Strugar"iz Kule.

Predstavnici ostalih poljoprivrednih preduzeća, "Aleksa Šantić"Ş, "Sokolac" - Novi Bečej, "Labudnjača" - Vojska i "Napredak" iz Stare Pazove, čija se privatizacija očekuje, istakli su da ih čeka ista sudbina kao i "Krivaju"Ş, ukoliko se ne promene zakonske odredbe i ne prihvate zahtevi malih akcionara. Prema njihovim rečima, oni nisu protiv privatizacije, ali ne na ovakav način.

A. R.