GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 25. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Dom za decu bez roditeljskog staranja,, Jefimija" proslavio pola veka postojanja

Dve hiljade štićenika opet u "Domu dobre nade"

Dvorište Doma bilo je malo da primi sve koji su došli.Za svakog stolica, kolači, osveženje... Bivšim štićenicima navrle suze

Učiteljsku školu završio sam u Beranama. Potom sam radio u Kraljevu pa, po direktivi, ajd u Kruševac. Postanem upravnik. Oko pedesetoro dece i dvostruko više problema. Treba deca da se nahrane, da se obuku, treba školu da uče, a zemlja siromašna. A ko za inat, zima rano počela. Tako je bilo te 1955. godine - zapisao je prvi upravnik Doma "Jefimija" Milorad Mijović. A kada neko, kao Jelica Babamović, jedna od vaspitačica ovog doma, na put izvede stotinu dece, ima mnogo razloga za zadovoljstvo.

Dom za decu bez roditeljskog staranja "Jefimija" juče je čitav dan dočekivao goste. Više od dve hiljade bivših štićenika došlo je sa raznih strana, a neki i sa drugih kontinenata da proslave pola veka postojanja ove kuće. Pedagog Dobrila Arsić, koja je i direktor Doma, kaže da život ove kuće nije roman, on je zbirka malih priča, malih ili velikih dogodovština, veselih i tužnih sudbina dece.

Dvorište Doma bilo je malo da primi sve koji su došli. Za svakog stolica, kolači, osveženje... Bivšim štićenicima navrle suze. Bili su ovde zajedno pre više godina. Gledaju slike i prisećaju se kakvi su bili pre dve-tri decenije. Na jednoj od slika deca palih boraca iz 1956. godine.

Prvo pismo

Raša Mitić napisao je svoje prvo pismo majci Živanki, a tek je naučio prva slova. "Pošaije pismo u Kragovac posloje Raša i Miloš, Mamo ja te volim i plačem. Mamo ja ti dolazim za leto 20 dana Mamo ja ti plačem i Miloš". U potpisu Raša i Miloš.

- Eto, opet smo zajedno. Gledajte kakvi su to momci. A mučili smo se, baš smo se namučili - priča Milorad.
Život Andreje Stojkovića Andre sliči životu drugih stanara kruševačkog Doma za decu bez roditelja. Danas je jedan od rukovodilaca u kruševačkom "Autoprevozu", šefuje u službi finansijske operative. Ne veruje da bi postigao više u životu da je rastao uz roditelje. Žao mu je što nije odrastao uz njih, ali je srećan što su tako uspešno njegovu majku i oca zamenili drugi. Ovde je i Mladen Radivojević iz Zdravinja, takođe radnik kruševačkog "Autoprevoza". On je u ovom domu proveo 12 godina.

- Otac mi je bio opančar, stradao 1954. godine u Kosovskoj Mitrovici. Albanci su u to vreme trovali. NJih 11 je od neke injekcija stradalo u mitrovičkoj bolnici. Majka mi je živa, eno je gore, u selo - priča Radivoje Mladenović.
U rukama Radojke Milojević, devojačko Đokić, gomila slika. LJubi svoje unučiće, a u očima joj suze.

- Bila sam mala, prvi razred osnovne škole kad sam 1952. godine došla u Domu u Brusu. Taj dom je ukinut pa smo prebačeni u "Jefimiju". Tu sam završila srednju školu. Radila sam u "Meriminoj" parfimeriji. Sad je to zlatara, tu sam penziju dočekala. Ovde sam provela najlepše dane. Evo je moja Ružica Todorović, pa Bora Jović, pa Jovan Jovanović, Dobrila Jelić, Ružica Tešić, pa Jelena Đurđinov. Žao mi je što Milan Knežević i Saša Trajković nisu mogli da dođu - priča Radojka.

Bivši štićenici Doma kažu da je uvek bio upečatljiv susret kruševačkih i bruskih domaca. Kruševljani su se teško hvatali "ponižavajućeg" posla, a Brusjani su to voleli. Jedva su dočekivali da nešto kopaju, drljaju, vlače, razvlače NJihovim sećanjima defiluju i prolaze sva draga lica, rumenih obraza i radoznalih dečjih očiju. NJihovi snovi sazdani su od ružnih i grubih sličica bosonogog detinjstva. Sećaju se prvog ulaska u ovaj dom, koji je za njih bio hram dobre nade. Probudile su se emocije, ljudi ne mogu da se uzdrže a da ne zaplaču.

S bivšim i sadašnjim štićenicima doma su hraniteljske porodice koje su uzele decu na čuvanje.
- Ja sam decembra 2003. godine iz Doma "Jefimija" uzela malog Miljana Ćalovića. Mali Miljan danas slavi četvrti rođendan. Zato danas nije ovde. Ostao je kod kuće da se igra sa mojim sinom Nikolom i ćerkom Natalijom. Miljan je bio utučen i depresivan kada smo ga prihvatili. Sad je veseo; lepo se uklopio sa nama. Vratio mu se osmeh na lice - priča Žaklina Tomić iz Dedine. Ako već deca, domski štićenici, nisu imala sreće i razumevanja u svojim porodicama, u Domu su zasnovali novu porodicu uz puno pokroviteljstvo i materijalno obezbeđenje.

Deca Doma "Jefimija" su za bivše štićenike pripremila program, a promovisana je i knjiga 50 godina naše kuće". Druženje je posle podne nastavljeno u hotelu "Rubin", u društvu donatora.

Tekst i foto: Radojica Barjaktarević


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Dve hiljade štićenika opet u "Domu dobre nade"
Ko da više za "džokera"
Pavle Pantelić podigao tri vodenice u svom stanu
 
 


     


FastCounter by LinkExchange