Poštovani, pozdravljam vas i podržavam, naravno i gospodina Radisava Rodića, u vašoj viteškoj borbi za pravdu i istinu kao i slobodu pisanja, a protiv sam svih onih koji izvrću istinu svojim bahatim ponašanjem misleći verovatno da će njihova goreti do zore, te da će kojekakvim koalicijama sastavljenim od ljudi koji se međusobno i ne poznaju vladati večito, vršljati po napaćenom srpskom stanovništvu i opljačkanoj državi Srbiji, ne razmišljajući pritom da i oni mogu biti šutnuti kao njihovi prethodnici iz DOS-a.

Ako se zna da u našem narodu brat sa bratom ili otac sa sinom ne mogu zajedno u familijarnu koaliciju, mislim da svakom stanovniku Srbije treba da bude jasno da je svaka tvorevina koja se zove KOALICIJA unapred osuđena na propast, što nam potvrđuje već viđeni scenario DOS-a, pa ako hoćete i već načeta Evropska unija.

Zaista ne mogu da shvatim pojedine naše medije i ljude otkud im tolika mržnja prema svom narodu, a naročito prema srpskim herojima rata prilikom bombardovanja Srbije. Dokle toliko ataka samo na svoj narod, šta biva sa svim ostalim krvnicima koji su uništavali srpsku privredu i njen napaćeni narod! Dokle će građani Srbije slušati, gledati, čitati scenarije u stilu Džejmija Šeja!

Hoće li jednom naša televizija dobiti srpskog domaćina koji zna kako treba zadovoljiti apetite gledalaca! Može li trenutna koaliciona vlast zavesti rad i red ili ne može - da svako odradi svoj deo posla u svom resoru prema zaduženju, onako kako to rade ljudi u svim kulturnim zemljama sveta!

Onaj ko to ne može i ne zna, red je da sam podnese ostavku, i to neopozivu, jer koliko sam upoznat preko meni dostupnih medija, mnogo je mladih i sposobnih stručnjaka koji čekaju posao po biroima rada, ali zato sve matorce i matorke koji su stekli pravo po bilo kom osnovu, a štite ih pojedinci, pod hitno treba poslati u penziju i osloboditi radna mesta mladima - budućnosti države Srbije.

Na kraju bih predložožio svima onima koji svoja usta ispiraju imenom i prezimenom Slobodana Miloševića, kojeg nema već pet godina na vlasti niti u Srbiji da bi se mogao pošteno braniti od napadača da, umesto skrivanja svoje nemoći iza njegovog imena, iznesu svoje uspehe u radu, čime su to zaslužili pažnju srpskog življa da bi bili upamćeni i kakav boljitak je doživeo ovaj bedni narod za vreme njihove vladavine!
Pozdrav kompletnom rukovodstvu Glasa i svim njegovim čitaocima.

Stojan Mladenov, Kaluđerica

Mnogo se medijske prašine ovih dana diglo zbog Pokreta snaga Srbije i gospodina Karića. Šta je to pomenuti gospodin tako strašno uradio? Ništa što već nije viđeno. Zar nije svojevremeno otimano nekoliko desetina poslaničkih mandata. Zar za Narodnu skupštinu, često (prečesto), ne govore da liči na seoski vašar. Krenimo, baš, od tog vašara.

Gospodin Karić je prodao "Mobtel", stavio pare u džep i kao pravi srpski domaćin krenuo na vašar da kupi ono što se na vašaru kupuje - narodnog poslanika. Nije se on od masnih kolača opredelio za taj korak, već ga je nužda naterala.

Ranije je, kažu, pokušavao da ih (poslanike) iznajmljuje, ali su mu, izgleda, "uvaljivali" neke metiljave primerke koji nisu bili kadri da reprezentuju "srpskog domaćina", pa je, nemajući drugog izbora, izgleda rešio da nabavi čistokrvnog, tipično srpskog narodnog predstavnika koji bi bio autentični reprezent Snage Srbije. Međutim, ispostavilo se da je gospodin Karić ne samo darovit trgovac već i plemenit čovek, koji je uvek spreman da pomogne ljudima u nevolji, pa makar time ugrozio i vlastite interese.

On je, naime, odustao od planirane kupovine da bi pomogao izvesnom gospodinu Lekiću, kafedžiji iz Mladenovca, srpskom domaćinu, potomku plemenite loze, borcu za demokratiju i evropsku integraciju i nadasve velikom poštovaocu sužnja iz Haga, gospodina Šešelja.

Pomenutog gospodina narodnog poslanika su, na pomenutom vašaru, skolesali sa svih strana, nudeći mu kule i gradove (lokale, pare i stanove) da proda svoju čast i tako, bez časti, postane član vladajuće klike, ali se vrli narodni poslanik, srpski domaćin, kafedžija i demokrata i patriota nije dao.

Hrabro je odbijao nečasne ponude i kao spasioca sačekao gospodina Karića koji mu je, kao pravi srpski domaćin, pružio ruku spasa i pomogao mu da sačuva čast, samopoštovanje, nevinost i ko zna šta još. NJihov bratski zagrljaj pred Narodnom skupštinom upečatljivo je simbolizovao snagu Srbije.

Budimir Mrdović, Aranđelovac

Poštovani, posle pisma čitaoca objavljenog u Glasu javnosti 22. juna 2005. godine, u kojem je "autor poznat redakciji" izneo niz neistina i proizvoljnih ocena o Ugovoru o isplati zarada koje je Poreska uprava potpisala sa HVB bankom, prinuđeni smo da na ovaj način javnosti predočimo činjenice o pomenutom pismu.

Ugovor koji se u negativnom kontekstu pominje u pomenutom pismu je standardan Ugovor o isplati zarada koje sa HVB bankom SCG ima potpisano preko 500 firmi širom zemlje.

Pomenuti ugovor obavezuje konkretnu firmu (instituciju) na sledeće:

1. Da ne prestane sa uplatom zarade zaposlenog na račun otvoren u HVB banci do potpunog izmirenja obaveza, što se potvrđuje dokumentom izdatim od HVB banke,

2. Da ukoliko zaposleni koji je nosilac kredita iz bilo kog razloga promeni ili izgubi svoje radno mesto o istom obavesti HVB banku.
Znači, preduzeća potpisivanjem ovog ugovora NE garantuju vraćanje kredita svojim zaposlenima, već samo da će Banku izvestiti o promeni statusa zaposlenog.
Za uzvrat, zaposlenima u firmama koji su potpisali ovaj Ugovor o isplati zarada, HVB banka omogućuje:

1. Dobijanje keš kredita bez žiranata, učešća i depozita, uz više maksimalne iznose kredita i duže periode otplate od standardnih,

2. Dobijanje stambenih kredita bez učešća, žiranata i depozita i uz 1 odsto nižu kamatnu stopu od standardnih uslova na tržištu (efektivna kamatna stopa 8,53 odsto).
Kao što vidite iz navedenog, potpisivanjem ovog ugovora firme (institucije) svim svojim zaposlenima obezbeđuju povoljnije uslove od tržišnih za dobijanje kredita, bez preuzimanja bilo kakve obaveze o isplati kredita.
Sudu javnosti ćemo prepustiti ocenu da li je ovakva vrsta saradnje privrednih subjekata pozitivna ili negativna za standard pojedinaca, a onda i kompanija u kojima su ti pojedinci zaposleni.

Srdačan pozdrav,HVB banka Srbija i Crna Gora a. d, Beograd

Poštovani gospodine Ministre Mlađane Dinkiću, u Somboru, dana 22. juna, u svojstvu ministra finansija nastupili ste kao gost Tribine u organizaciji Vaše stranke. Posle zapaženog izlaganja usledilo je mnoštvo pitanja o kreditiranju, dečjim dodacima, o potrebi priznavanja služenja vojnog roka u radni staž... I na sva pitanja ste odgovorili.

Jedino na moje pitanje, koje Vam je dostavljeno i u pisanoj formi sa potrebnim obrazloženjem, pola sata pre početka Tribine: "Dokle će vlada, primenjujući orvelovsku aritmetiku, potkradati građane Srbije?", niste odgovorili. Tačnije, proglasili ste se nenadležnim.

Gospodine ministre, kako se radi o Zakonu kojim se realizuje prihodna strana budžeta, Vi ste svakako nadležni. Stoga koristim priliku da Vam ponovo skrenem pažnju na nedoslednost u primeni Zakona kojom se u budžet Srbije sliva 4-5 milijardi dinara za koje ne postoji zakonski osnov. Narodski rečeno, država za taj iznos potkrada građane. Izjasnite se gospodine ministre.

Srdačan pozdrav, J. Rudić