Neki savremeni naučnici dovode u pitanje prastaru tvrdnju da je čovek "jedina životinja koja se smeje". Oni kažu da psi, majmuni i pacovi izražavaju svoje veselje na način koji je neverovatno sličan ljudskom smehu.

U članku koji je nedavno objavljen u časopisu Nauka, američki neurolog Jak Panksep piše da je dahtanje pasa i šimpanzi dok se jure sa svojim drugovima u igri analogno smehu, a da cijukanje pacova liči na naše kikotanje. Panksep je u jednoj ranijoj studiji zabeležio da pacovi radosno cijuču i postaju druželjubivi kada ih čovek golica.

Oni tada očigledno traže da se to golicanje nastavi, a i vole da budu u društvu onih pripadnika svoje vrste koji takođe puno cijuču. "Ako kod pacova postoji smisao za humor, on je verovatno nalik humoru koji se iskazuje u komedijama s dosta lakrdijanja, jer je očito da glodari, posebno oni mlađi, umeju izvanredno da se zabavljaju", zapisao je Panksep.

Ovaj neurolog iz Ohaja podseća da se deca smeju i ciče i pre nego što progovore, i kaže da je to još jedan dokaz da su centri za smeh smešteni u najstarijim delovima mozga. On zapravo smatra da su životinje posedovale obrasce za igru i smeh mnogo pre nego što su ljudi počeli da se glasno smeju i smišljaju duhovitosti. Ipak, Panksep napominje da su potrebna dalja istraživanja da bi se utvrdilo da li se životinje zaista smeju. Prema njegovom mišljenju, rezultati takvih istraživanja bi pomogli da se objasni zašto ljudi uživaju u zbijanju šala. A možda bi doprineli i da se pronađu efikasnija sredstva za lečenje depresije.

S. P.