GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 24. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Sestra Miruška Ralević svojeručno pomogla da se rodi čitavo naselje

Porađa po kućama

Obrenovčane dočekuje na ovaj svet i porađa žene po medicinski veoma inspirativnim mestima. Po pozivu, kupatilima, njivama, okukama izrovanog puta ka Beogradu, u ambulantnim kolima

Obrenovčanima je lako. Nemaju izbora. Da su mogli da biraju, našli bi i egzotičnija mesta za rođenje od grada bez porodilišta. Ni tamošnje buduće majke nemaju dilemu sa izborom babice, kad u gradu od sto hiljada stanovnika postoji - jedna. Miruška Ralević, viša sestra opšte prakse u Hitnoj službi obrenovačkog Doma zdravlja, nije mnogo birala.

Početkom osamdesetih tadašnja vlast pragmatično je odlučila da je sa rađanjem u bolnici - kraj, a lokalno porodilište, koje se po državnu kasu pokazalo kao ekonomski neisplativo mesto, zakatančeno je. Od tad sestra Miruška svojeručno dočekuje Obrenovčane na ovaj svet i porađa žene po medicinski veoma inspirativnim mestima. Po kućama i pozivu, kupatilima, njivama, okukama izrovanog puta ka Beogradu, u ambulantnim kolima. Gde god bebe navale!

- Često me zovu na lice mesta kada je porođaj uveliko počeo. Strašno je, ali toliko sam navikla na improvizaciju da je porođaj na terenu postao stalna praksa - kaže Miruška, koja se sa intervencije u Dom zdravlja uglavnom vraća sa bebom u naručju. NJen rejon je desetak sela u krugu od oko 30 kilometara od Obrenovca. Nagledala se svega.

- Iako je Obrenovac na 30 kilometara od Beograda, neverovatno je koliko ima mladih žena koje pojma nemaju o sopstvenoj trudnoći. Dešavalo se da dođem po pozivu jer porodica nije stigla za devet meseci da skupi deset litara benzina da porodilju doveze do bolnice. Imala sam skoro slučaj da je ordinaciju uleteo uspaničen otac čija je supruga rodila dva nedonešena dečaka u porodičnoj ladi na parkingu ispred Doma zdravlja. Dok sam pokupila pribor i istrčala napolje, bilo je kasno da je u sred porođaja izvlačimo iz auta, pa sam sekla pupčane vrpce naočigled prolaznika - priča Miruška.

Poslednjih godina, kaže, primetila je da se deca rađaju namenski. Zbog dečjeg dodatka.
- Romkinje rođene 1988. uveliko se porađaju. Imala sam slučajeva da mi se žene žale da ih je muž naterao na još jedno dete zbog socijalne pomoći.

Najbolnije je bilo kada mi se jedna u toku trećeg porođaja požalila da je prethodne dve devojčice dala na usvajanje jer je "njen Krsto u kuću ne prima dok se ne rodi muško". U čuvenoj muzičkoj koloniji, gde je najviše Roma, uobičajeno je da se majka porađa, a deca kroz prozor gledaju - kaže Miruška.

Iako prosečna trudnoća traje od 32 do 36 nedelja, nekim porodiljama to vreme nije dovoljno za pripremu od mogućih "eventualnija", a u nekim slučajevima nošenje deteta jednako je matematičkoj zavrzlami u kojoj su svi činioci nepoznati. Od oca do termina porođaja, pa se malo-malo desi da se bebe rađaju na putu ka Beogradu. U ekstremnim slučajevima, i u toaletu obrenovačkog Doma zdravlja.

- Desilo se da je došla devojka koja je krila trudnoću od roditelja. Lekaru je došla zbog "bolova u bešici", stomak jedva da je i imala, a pošto smo joj izvadili krv, požalila se da mora u toalet. Trebalo je da vozimo na ispitivanje u Beograd, a auto je napolju čekao upaljen. Ona je otišla do ve-cea i posle desetak minuta kako se nije pojavila bilo mi nešto sumnjivo. Bacim uvo i čujem čudne zvuke. Da nisam utrčala u toalet porodila bi se na NJC šolji. Beba je imala kilogram i trista. I preživela, priča Miruška. Od trenutka kada Miruški zazvoni telefon da je porođaj počeo ima za polazak toliko vremena koliko joj je potrebno da iz Doma zdravlja uskoči u kombi.

- Jedna žena za koju se kasnije ispostavilo da je baka novorođenčeta dojavila da je pronašla dete u veš-mašini. Pošla je i policija sa mnom i lekarom. Kada smo stigli na adresu, niko nije otvarao, pa su inspektori morali da provaljuju. Iz mašine se čulo nešto slično mjaukanju. Otvorila sam bubanj i imala šta da vidim: Dečaka u kesi čije su ručke bile vezane na mrtvi čvor. Pošto je dete bilo teže od tri kilograma, nosić mu je zapao taman između ručki. Tako je disao i to ga je i spaslo. Nije bilo vremena da ga nosimo u bolnicu. Odmah sam sekla pupčanu vrpcu i reanimirala ga. Baka koja nas je pozvala elegantno se izvukla pre našeg dolaska, a kada je policija našla, priznala je da je njen sin posle snajinog neželjenog porođaja odvezao suprugu u bolnicu gde su prećutali porođaj, a "prijavili" krvarenje. Majka je kasnije umrla, a otac i baba su hteli da se pošto-poto reše deteta, seća se.

Porađanje po kućama je, kaže, više nego izazov. Posebno u slučajevima kada se oko buduće majke u porođajnim mukama okupi kompletan tim bliže i dalje familije da navija!
- Ne mogu ponekad da kročim u kuću od buljuka tetki i strini koje dele savete budućoj majci kako da se porodi. A ona ne može da diše, a kamoli porađa. Jednom, dok sam se progurala kroz rodbinu, pitam majku koje joj je dete po redu. Kaže prvo, ali brzo se ispravila: "Jeste prvo, ali od drugog muža". Kad sve to doživite, shvatite da nije samo greška u nedostatku porodilišta, već i u totalnoj neprosvećenosti trudnica na dovratku dvomilionskog grada.

Tekst i foto: I. Ikraš


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Porađa po kućama
Dinkić sanja "opel"
Đokove "švalerske dozvole"
Pink poklanja ulaznice za koncert
 
 


     


FastCounter by LinkExchange