GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 19. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


HARD-CORE

Zgode i nezgode radiofrekvencijskih čipova

RFID se ne isplati

Iako su dobri stari barkodovi svuda oko nas, sve češće se koristi i RFID, radiofrekvencijski čipovi koji, ugrađeni u neki predmet, omogućuju automatsko praćenje bežičnim putem.

RFID je ostvarenje snova velikih robnih kuća. Umesto beskonačnog skeniranja barkodova svakog pojedinog proizvoda, pomoću RFID čipova sve se događa automatski - beleženje podataka proizvoda u bazu podataka magacina, brisanje nekog proizvoda sa liste kada se proda itd. Sa RFID-om svaki pojedini artikal se precizno prati od trenutka kad izađe iz fabrike pa do trenutka kad se proda. Ili čak i dalje - do dvorišta za reciklažu. U krajnjoj liniji, RFID čip može da ostane u nečijoj košulji dugo pošto je kupi, a što predstavlja neprijatnu činjenicu.

Prva istraživanja s RFID (radio frequency identification) tehnologijom počela su u prvoj polovini 20. veka; sličnu tehnologiju su koristili britanski piloti u Drugom svetskom ratu kako bi prepoznali saveznike u vazduhu. Poslednjih dvadesetak godina RFID čipovi dosta su se koristili za praćenje stoke. Jedna od primena je i kod naplate drumarina - mala naprava koja se pričvrsti na prednje staklo automobila da bi se automatski prošlo kroz naplatne rampe je u stvari RFID odašiljač

Danas se o RFID-u najčešće govori u maloprodaji i skladištenju, odnosno za praćenje i evidentiranje robe. Veliki trgovci vide u tome veliku uštedu, jer im je cela informatika u prodaji automatizovana, mogu držati zalihe na minimalnom nivou, lakše sprečavaju krađu, bolje sarađuju s dobavljačima...

Iz tih razloga divovi poput Vol-Marta, Metro grupe, Teskoa i Targeta su već počeli da zahtevaju od svojih najvećih dobavljača da u svoju robu ugrađuju radiofrekvencijske čipove. Podršku za takve sisteme u svom softveru su predstavili ili najavili i Microsoft, IBM, SAP i Oracle.

Priča oko RFID čipova ima ružičasti i crni scenario. Prvi glasi: zamislite da uđete u trgovinu, natrpate kolica i išetate napolje. Nema redova, nema mrzovoljnih blagajnica, nema gnjavaže. Drugi scenario glasi: zamislite da je u sve što imate ugrađen sićušni čip koji omogućava nekome da u svakom trenutku zna gde se nalazite i koje proizvode koristite.

Ova pesimistična vizija RFID-om opremljenog sveta prikazana je u filmu "Suvišni izveštaj", u kojem se se reklamni panoi menjaju prema osobi koja im se približava. Ono što je zastrašujuće je da ta tehnologija danas postoji i lako bi mogla da bude u planovima nekih od velikih korisnika RFID-ova. RFID čitač bi prepoznao neki predmet, a zatim bi njegovom vlasniku preporučio sličan - koji je upravo na sniženju.

Mnogi su se i te kako uplašili crnog scenarija kad je američka vlada objavila nameru da ugradi RFID čipove u pasoše svojih građana, kako bi neometano pratila njihove lične podatke. Stejt Dipartment je odustao od tog plana tek posle pritisaka brojnih nevladinih organizacija i javnosti.

RFID čipovi funkcionišu pomoću mreže čitača, koji neprestano odašilju aktivacioni signal. Kad čip primi signal, odgovara sopstvenim identifikacionim kodom, koji može da sadrži niz informacija - lokaciju, cenu, vrstu, boju, datum proizvodnje itd. Jedan od razloga zašto je RFID koristan je i to da se podaci na čipovima mogu i menjati pomoću čitača, tj. spoljne antene opremljene odašiljačem. Mreža takvih čitača lako može biti postavljena u velikim prodavnicama, a jednog dana bi ta tehnologija mogla da postane toliko jeftina i jednostavna da bi mogla da se ugrađuje u zidove novogradnji.

Sami RFID čipovi se sastoje od malog mikroprocesora, podložnog materijala (staklo, polimer ili papir) i vodiča koji funkcioniše kao antena (mala metalna zavojnica…).
Čipovi mogu biti aktivni i pasivni, u zavisnosti od toga da li imaju sopstveni izvor napajanja. Pasivnim čipovima je za rad dovoljna energija koju prikupe od slabašnog aktivacionog signala, a upravo su oni danas najčešće u upotrebi, zato što su jednostavniji i znatno jeftiniji.

Upravo je cena glavna prepreka prihvatanju RFID-a. Naime, iako cena od petnaest ili dvadeset američkih centa ne zvuči visoko, trgovci smatraju da je investicija neisplativa ukoliko ta cena ne padne ispod pet centa. Za to je, opet, potrebno naručivati u ogromnim količinama, tako da će RFID tehnologija verovatno ostati igračka najvećih trgovačkih lanaca. Priličan problem predstavlja i domet odašiljača, koji je i dalje mali.


vesti po rubrikama

^tehnologij@

HARD-CORE : RFID se ne isplati
Vraćanje vida slepima pomoću čipa
Egzoskeleti uskoro postaju realnost
Takmičenje Java Masters 2005
Windows 2000 nije za penziju
IT BAROMETAR : Šta je u stvari PPU?
Tehno vesti
 


     


FastCounter by LinkExchange