GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Hvala za istinu gospodine Pašiću

Poštovani gospodine Petre Pašiću, i redakcijo, pišem vam povodom jučerašnjeg članka "Srpske žrtve". Želeo bih da vam se najtoplije zahvalim što ste ljudima omogućili da čuju i ovako nešto. Ovde na Zapadu neki od nas vode male i velike ratove ne bi li sprali ljagu sa srpskog naroda. Zato je izuzetno bolno dobijati udarce s leđa u vidu govora i stavova ljudi poput organizatora i učesnika poslednjeg skupa u Centru "Sava" o nametanju kolektivne krivice Srba za ratni zločin.

Srpski narod je poprilično naivan i ako se ovo ispiranje mozga nastavi, stvarno ćemo poverovati da smo u stvari fašistički narod! Pošto većinu naših nesposobnih političara čine ljudi koje jedino interesuje novac i najličniji interes, pošteni Srbi još uvek neispranog mozga na većinu njih ne mogu računati. Zato, jedino Vi, pošteni novinari, možete (i morate) da narodu kažete i ovako nešto. Primite moju sugestiju pa sledeći put, stavite ovakve članke na naslovnu stranu.

Moja preporuka je, da u ovo vreme, ozbiljno i teško za srpski narod, raskrinkavate te nesrećne političare. Slikajte ih kako troše naše pare. Pokažite narodu koliko su nesposobni i nestručni i pokažite narodu koliko će ga skupo koštati ta nesposobnost. Pokažite narodu koji su stvarni problemi i objasnite mu da srpski narod NIJE genocidan, već da je nad njim izvršen genocid.

Aleksandar Berić, Holandija


Iznad države

Poštovana redakcijo, vaš sam čitalac odskora, tačnije od onog momenta kada je cena Večernjih novosti skočila na 30 dinara i na moje veliko zadovoljstvo mogu vam iskreno reći da vas sada ni za živu glavu ne bih menjao, ni za koji drugi list. Vaš, a sada i moj list Glas, našao je svoje mesto u mom domu.

Pozdravljam vaš svakodnevni poziv čitaocima na saradnju, pa me je taj poziv naprosto naterao da iznesem sva svoja zapažanja koja se godinama talože u mom revolucionarnom srcu, pa evo, dajem sebi za pravo da ih iznesem, u nadi da će nekima otvoriti oči i put ka rešavanju svih nagomilanih problema naše države Srbije.

1. Država u kojoj je Vojska obezvređena i kojoj komanduju civili, a ne generali sa ostalom postavom, ne može se nadati nikakvom napretku niti uspehu, pa samim tim sutra i odbrani domovine od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja.

2. Država čiju policiju tuku i pljuju civilni banditi i koja je umešana u razne kriminalne radnje i služi kao paravan kriminalnim bandama ne može i neće biti cenjena od naroda.

3. Kada su advokati i advokatčići jači od sudija i zakona tu nema države.

4. Teško stanovnicima države u čijoj se Skupštini čitaju novine, drema, svađa i čiji poslanici dobijaju platu po 160.000 dinara za blejanje, pljuvanje i vređanje.

5. Država u kojoj su pojedini funkcioneri iz bivše vlasti jači od funkcionera sadašnje koalicije na vlasti nije nikakva država.

6. Država kojom upravljaju tajkuni i kojekakvi profiteri i dileri unapred je osuđena na propast.

7. Država u kojoj vlada mito i korupcija nije država.

8. Država u kojoj vlada nezaposlenost, a niko repom ni da mrdne da zaposli nezaposlene i tako poveća nacionalni dohodak, već se na silu prodaju radnički plodovi rada stvara još veću bedu i nema nikakvu perspektivu.

9. Država u kojoj mnogo veći deo stanovništva nema dovoljno ni hleba da jede no što ima sitih ne treba ni da postoji.

10. Država čije rukovodstvo ne zna i ne ume da iskoristi sve prirodne resurse, taj divni dar prirode koji nam je sam Bog dao, i od koga bi mogli da živimo kao sav normalan svet, a ne da se zadužujemo u ime budućih generacija i tako im stavljamo omču oko vrata, takvo rukovodstvo treba da odmah da prepusti svoje mesto sposobnijima.

11. Država i njeno rukovodstvo koje dozvoljava da njeni građani blokiraju ulice, puteve, autoputeve, ulaze u rafinerije, fabrike i sve druge objekte od vitalnog interesa, unapred je osuđena na propast.

12. Država koja dozvoljava da jedan običan voditelj na TV ima preimućstvo nad političarem, poslanikom, ministrom, premijerom, predsednikom države, tu nema domaćinske države.
Ne bih ispao dosadan u mom prvom obraćanju svojim zapažanjima, jer sumnjam da ćete i ovo objaviti, što ne znači da će ovo biti moje jedino javljanje. Pozdrav kompletnom uredništvu Glasa sa željom da što otvorenije i glasnije pišete o svim problemima naše države.

Stojan Mladenov, Kaluđerica


Zar se napadom na objektivnu štampu gradi ugled u Evropi i svetu

Dinkić protiv slobode medija

Poštovana redakcijo, pročitala sam na sajtu da ste izloženi maltetiranjima Finansijske policije koju vam je poslalo Ministarstvo finansija. Ova vest je zaista uznemiravajuća i ispod svih standarda odnosa prema medijima u svetu. Ovaj poslednji incident pokazuje da u Srbiji ne postoje medijske slobode i da Vlada ima negativan stav prema neistomišljenicima u medijima.

Ovakvim ponašanjem Vlada, a pogotovo Ministarstvo finansija, ne može da ostvari ugled u svetu, a ni među nama koji živimo van granica naše zemlje. Ne samo da je istina da ministar Dinkić u dijaspori nema ugled, već su mišljenja uglavnom negativna, a većina nas ekonomista van države samo može da se čudi izjavama i nelogičnostima koje, tužno je reći, slušamo od g. Dinkića već skoro pet godina. Nažalost, kod nas dominiraju stranačka pogađanja i uticaji sa strane, što i dalje omogućava loše kadrovske izbore u državnoj administraciji.

Ako se stave sve emocije na stranu, Glas bi po meni trebao da traži zaštitu svojih prava preko suda. Nejasno je da li zakon reguliše kada i kako Ministarstvo finansija može da vrši reviziju poslovnih knjiga, i kako i na koji način može da poseti vaše prostorije, i šta može ugrožena strana da učini kada kao u ovom slučaju dolazi da maltretiranja.

Umesto emotivnog pisanja o tome kako ministar finansija hoće da uništi Glas, vaši advokati treba da o ovom slučaju povedu računa na pravi i najefikasniji način. Da sam na mestu Glasa, uputila bih otvoreno i kratko pismo vodećim institucijama u zemlji, i stavila bih sve emocije i dramu u pisanju na stranu.

Mislim da novinari Glasa imaju sasvim dovoljno svakodnevnih izazova da bi još bili izloženi maltretiranju Finansijske policije. Tužno i bez opravdanja. Pozdrav iz NJujorka.

Maja Petrović


Život pregazio zakone

Francusko "ne" ustavu EU može da se tumači i kao određena doza otpora globalizacijskim tendencijama u toj zajednici. Možda baš nije sve zlato što sija.

Posmatrajući oblast pedagogije, pored praktičnih efekata koji proizilaze iz želje za jedinstvenim evropskim obrazovno- (vaspitnim) sistemom, a koja je otelotvorena u tzv. Bolonjskom procesu, valja se zamisliti nad posledicama koje prouzrokuju gubljenje sopstvenih obeležja, potrebe uvažavanja sopstvenih potreba, mogućnosti i specifičnosti.

Ne tako davno, kada se srušio tzv. socijalistički sistem zajedno sa svojim "prevaziđenim" i "dogmatskim" vrednosnim sistemom, najoštrije je kritikovano upravo načelo kolektivizma. A šta se danas dešava? Kako bismo danas nazivali gvozdeni zagrljaj evropskih propisa (uključujući i sferu obrazovanja), bez kojih " ne možemo postati deo Evrope" jer ona, eto, ne trpi nikakve posebnosti, a oni koji se na vreme ne uhvate u to kolo ocenjuju se dvojkama i na razne druge načine se izaziva podozrenje drugih "naprednih" prema ovim nesretnicima.

Uz materijalno, duhovno i svako drugo stanje u našem obrazovanju, svako momentalno prihvatanje svih evropskih normi ne samo da je čista megalomanija već je i pogubno za dalji razvoj u toj oblasti.
Da li su našoj javnosti poznati podaci pored čijih navođenja sam Bolonjski proces zvuči kao čista utopija. A kakva je ta naša "prosvetna" stvarnost?

Naša zemlja je među prvima po broju nepismenih u Evropi i, nažalost, ta cifra ne pokazuje tendenciju opadanja. Dalje, u poslednjih 15 godina kod nas nije izgrađena skoro nijedna nova školska zgrada, ili vrtić, tako da se novorođenčad ponegde upisuje u vrtić po rođenju kako bi sačekali red. Školske zgrade su oronule i ne odgovaraju ni najelementarnijim evropskim standardima. Ako ste pak videli u kakvim se tek školskim zgradama uče đaci na Kosmetu, pošle bi vam suze od žalosti.

I sada nešto o tome čemu je služio uvod: Ministarstvo prosvete i sporta, proklamovalo je pet osnovnih ciljeva do 2010. godine. To su kompjuterizacija, bolje upoznavanje stranih jezika, bezbednost dece u školama, razvoj sporta i zakonodavna aktivnost.

Sve ovo zvuči neodoljivo evropski, ali... Da li će kompjuter u svakoj školi i vrtiću, jer je u planu informatičko obrazovanje predškolske dece, proizvoditi "bolje" ljude? Naši mališani više neće želeti da se igraju u pesku već će igru kao najbitniji oblik učenja zameniti kompjuterske igrice.

Da li će deca bolje upoznati svoj maternji jezik, koji ne znaju baš najbolje, njihov rečnik je sve oskudniji, niko više ne čita, sve je na Internetu. Istina, maternjim jezikom ionako se ne može ući u Evropu, već je za to potrebno što bolje znati engleski jezik. Niko ne spori da treba poznavati strane jezike, ali treba biti ponosan na svoj maternji.

Nedavno je Ministarstvo prosvete potpisalo sa Britanskim institutom za jezike ugovor o obučavanju našeg kadra za engleski jezik koji će predavati od prvog do trećeg razreda ravnopravno s onima sa završenim Filološkim fakultetom. Niko se nije zapitao kakav je to kadar koji ne poseduje ni elementarno pedagoško-psihološko znanje, a o didaktičko-metodičkoj obučenosti da ne govorimo.

Bezbednost dece jeste važna, ali taj problem neće rešiti nikakvo policijsko prisustvo u školama. Na šta će da liče naše škole? Na policijske stanice?

Fizička kultura je oduvek bila važna. Ipak, šta ćemo kada je u školama na minimum sveden broj časova fizičkog, ukinute su slobodne aktivnosti, na višim školama i fakultetima takođe više nema obaveznog fond fizičkog vaspitanja.
Zakonodavna aktivnost, naravno, treba da je redovno stanje u Ministarstvu, ali valjalo bi prvo shvatiti pravo stanje, naše specifičnosti, potrebe i mogućnosti.

Naime, Novosadski univerzitet "na svoju ruku", iako zakon još nije donet, započeo je "implementaciju" Bolonjskog procesa, i zato dobio i novčanu nagradu! Takođe, neustavno je, a i nezakonito, (dok novi zakon ne bude donet) osnivanje privatnih osnovnih škola. Ali, kako ministar reče, "život je pregazio neke zakone". Ne gazi život već neodgovorni i bahati ljudi, kojima je sasvim normalno da ih svesno prekrše.

Što se pozivanja na Evropu tiče, Evropa ionako ne postoji bez nas, jer mi smo u njoj, sada i dok je sveta.

Dr Margit Savović, pedagog


Duša boli od nepravde

Poštovani prijatelji iz mog lista Glas, pišem da bih duši udovoljio. Boli me što nam se sve ovo dešava. Koji god kanal na TV-u da prebacim čuje se "Srbi ubice, zločinci..." U mnogim novinama je situacija još gora. Što je još crnje i zbog čega pišem je knjiga "Pakleni planovi" Sidni Šeldona, politički bestseler, u kojem su Srbi čudovišta.
Svakako da treba osuditi zločin, ali zar su samo Srbi učestvovali u zločinima.

Mi ubice, a ostali branioci svojih ognjišta. Gde su naši ratni pisci da pišu istinu, i ništa osim istine. Da li još neko ne zna za zverska ubistva Srba tokom celog veka za nama. Osvajali su nas Turci, Austrougari, Nemci, pa ih sve oterasmo, ali ovi nam prvo sve otkupiše, a sada će nas i bez Vojske ostaviti.

Momčilo Janković, Kotež