GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Redakcije Glasa i Kurira, drugi dom Dinkićeve Finansijske policije

Demokratski teror štampe

U Glasu od 8. juna ove godine objavljen je komentar Redakcije lista pod naslovom " 120 dana Sodome i Gomore u režiji Mlađana Dinkića".

Frapiran sam da je Vlada Srbije, koja se zaklinje u demokratiju, angažovala 150 službenika iz raznih oblasti radi kontrole finansijskog poslovanja što je, kako se navodi u napred pomenutom napisu, državu koštalo 50 miliona dinara. Verujem redakciji Glasa, sa namerom da bi daleko bolje bilo da je taj novac bio uručen deci bez roditelja sa Kosmeta i postradalom stanovništvu Jaše Tomića. Tim pre, što sada nije ništa pronađeno protivzakonito.

Da ironija bude veća i danas, dok pišem ove redove, ( 10. jun) pročitao sam u Glasu da se inkvizicija nastavlja, te da su od strane Finansijske policije Ministarstva finansija saslušani urednik i novinari Kurira sa ciljem da se nađu i najsitnije greške u "poslovanju" pomenutih listova koji su, kako se podvlači, ukazali na nezakonite radnje visokih funkcionera vladajuće stranke G17 i da se te novine zbog toga "adekvatno" kazne. Nažalost, kontrola ili nasilje se i dalje nastavlja. Komparacije radi, u Makedoniji, pa čak i u Hrvatskoj i BiH, sloboda štampe je daleko veća nego u Srbiji.

Napred pomenuta moja tvrdnja zasnovana je na ličnom uvidu u tekstove makedonskih štampanih listova i slušanjem elektronskih medija. Kao dugogodišnji akreditovani novinar, ( ukupno preko 40 godina) jugoslovenskih i srpskih listova i elektronskih medija pišući i šaljući izveštaje i komentare iz Skoplja, borio sam se protiv satanizacije Srbije i Srba na svim prostorima na ovoj planeti.

Razume se, kritikovao sam argumentovano ondašnje najviše makedonske funkcionere koji su otvoreno, po nalogu najverovatnije SAD i NATO-a, u domaćim i zapadnim medijima izjavljivali da su za krvavi raspad SFRJ, ratove i zlodela u Hrvatskoj i BiH najveći krivci Srbi, što je tek sada i svetska javnost saznala, da to nije istina. Nažalost, najveći broj "ratnih zločinaca" u Hagu su srpske nacionalnosti, dok u Hrvatskoj, i BiH i na Kosmetu bivše svirepe ubice i monstruozni koljači ogromnog broja nenaoružanih građana srpske nacionalnosti mirno šetaju na slobodi. Pitam otvoreno zašto se Vlada Srbije ne angažuje više na tom planu. To nikako ne znači da se vladini funkcioneri ne bave otkrivanjem mita i korupcije, kao i pljačkom narodne imovine, a poznati su brojni tajkuni koji imaju vile na Dedinju, jahte i skupocene automobile koje su "zaradili" upravo kad su kvazidemokrate došle na vlast.

Velikim broj građana u Beogradu u razgovoru sa mnom sa ogorčenjem osuđuju ovakav žestok pritisak na novinare Glasa i Kurira, kao i ja, koji sam argumentovano kritikovao aktuelne vlasti zbog korupcije i insinuacija na štetu Srba. Istine radi, samo jedanput makedonska policija pozvala me je na informativni razgovor. Ruku na srce, nadležni policijski inspektor bio je prema meni veoma korektan, jer se uverio da sam bio u pravu, kao i vaši novinari koji otvoreno i bez uvijanja ukazuju na finansijsku pljačku srpskog naroda i države Srbije i to od strane visokih vladinih funkcionera.

Petar Knežević, Beograd


Misteriozne smetnje signala na domaćim TV kanalima

Pucketa srbijanski etar

Proteklih nekoliko dana, pažljivi pratioci televizijskog programa, kako sada kažu "TV manijaci", uočili su veoma čudnu pojavu na domaćem medijskom nebu. Zvuči neverovatno, ali kada bi u poslednjih desetak dana od kako je počelo medijsko bombardovanje i nametanje kolektivne krivice za ratni zločin, neko od naših političara preko TV-a bio raspoložen da prozbori koju reč u odbranu svog naroda počelo bi da se dešava nešto veoma čudno. Istog momenta počela bi da se u potpunosti kvari slika na tom programu, uz prateće smetnje i snegove. Deluje čudno, ali o ovome može da posvedoči najmanje dva miliona TV gledalaca. Evo i konkretnih primera.

U nedelju, 12. juna, na novosadskoj televiziji Most gosti su bili Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke, i Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije. I tako oni počeše(usudiše se) da kažu nešto u odbranu svoga naroda, a pomenuše i teške masakre i zločine koji su učinjeni prema Srbima u proteklih 15 godina. Slika na televiziji Most tada se naglo pogoršala, a počele su smetnje i šuštanje. Televizijski signal ove stanice u potpunosti je normalizovan odmah po završetku ove emisije.

Pre neko veče na TV Pink, u emisiji "Zamka", ponovo je gostovao Miloš Aligrudić, a gosti su bili i Tomislav Nikolić i Dušan Petrović iz DS-a. Opet se povela priča da se Srbi ne mogu optuživati za kolektivnu krivicu, a gosti su otišli "tako daleko" pa su se usudili čak i da pomenu ustaške zločine iz Jasenovca. Zamislite!!! Eto čulo se nešto i o proterivanju milion Srba iz Krajine, sa Kosova, zločinima u Sarajevu, selu Kravice... Odmah je usledilo veoma neprijatno pucketanje tona koje je trajalo, pogađate, baš do kraja emisije.

Poštovani uredniče, ovu pojavu verovatno ne bismo bili u stanju da registrujemo da nismo prošli tešku deceniju Miloševićevih poigravanja sa tadašnjim nezavisnim medijima, čiji su tihi i usamljeni glasovi prenosili građanima istinu. Sećamo se tada ometanja i šuštanja i smetnji signala na TV "Studio B", na radio-stanicama B-92 i Indeks i mnogim drugim. U svakom slučaju izgleda da smo dobili novi fenomen, jedan od mnogih na našoj političkoj sceni: "Negativna reakcija etra na lepu reč o Srbiji". Pojava za sada nema realnih objašnjenja, bar među stručnjacima za fiziku i elektrotehniku.

Iako se niko nije našao pametan, ili nije smeo, da u javnosti potegne ovo pitanje, mislim da bi pomenutim fenomenom mogli da se pozabave nadležni, koji bi, sudeći prema zdravoj logici, ipak trebalo da dozvole da se zaustavi plansko, kolektivno nametanje krivice naciji.

Miroljub Savić, Beograd


Prokleta krčma Balkanska

Da ništa ne može i ne sme da ostane sakriveno i nekažnjeno, poznato je od davnina, i dobro je da je tako, samo, neke istine izlaze na videlo ranije, a neke kasnije, a u međuvremenu se manipuliše poluistinama ili neistinama. I to je dobro, jer istinu treba predočiti svima, svetu i drugima ali i sebi.

Posle prikazivanja stravičnih stradanja u Srebrenici, treba i mora se, otvoreno govoriti o zločinima u Lori, Markalama, ubijanju Srba u Sarajevu, masovnom isterivanju svih i svega što nije hrvatsko iz Hrvatske, pod pritiskom akcija "Bljesak" i "Oluja" ili o ubijanju i isterivanju stotine hiljada Srba sa Kosova i Metohije.

Svako izdvajanje zločina, kojih je na teritoriji bivše Jugoslavije bilo isuviše, svako prećutkivanje ili relativizovanje krivice vode još dubljim podelama i još većoj mržnji. Samo ako svi, i samo ako svako za sebe spozna istinu i prizna je sebi i drugima moći će se dalje. Samo tako Srbi, Muslimani, Hrvati i Albanci moći će da nastava da žive kao dobri susedi, jer, eto, zajedno nisu mogli.

Sve ovo govorim vam jer mislim da ne smeju izbeći odgovornost ni oni koji su ubijali u Srebrenici, ali ni oni koji su ubijali u Sarajevu. Svaki zločinac treba da bude kažnjen onako kako je zaslužio, a ne prosto zato što je Srbin, Hrvat, Musliman ili Šiptar.

Na tom našem prokletom Balkanu, zaista je dosta zaklinjanja za naciju ili veru, dosta je zaboravljanja da smo svi ipak i pre svega ljudi. I još nešto vrlo važno. Jedan zločin prouzrokuje drugi, jedno progonstvo prouzrokovaće i druga. Osveta je najveća zabluda na svetu, a oprost najveća hrabrost i junaštvo. Neka nam se više nikada ne dese ni Srebrenice, ni Lore, ni logori, ni ubistva, ni mučenja, ponašajmo se i mi na Balkanu i u bivšoj Jugoslaviji kao ljudi, poštujmo živote, imovinu i prava drugih, pa će i oni poštovati naša. Budimo deo savremenog sveta, a ne proklete krčme Balkanske.

Komentar novinara Majka Milana Lučića, u programu SRBA radija iz Njujorka


Tuži kadiju da postane predsednik

Kojekako i otrpesmo erupciju poslaničke "finoće", saznadosmo da među njima ima i lopuža... ali najnovija najava primanja u iznosu od 2.000 evra, uz pad plata i realni pad standarda, prevršilo je svaku meru. O veri u njih odavno ne mislimo, jer je to samo obična fikcija za zavaravanje narodnih masa ("pučina je stoka grdna"-Njegoš).

Za koje pruženo nam dobro traže ovolike pare i od koga, kada je ova gladna Srbija spala da je vuku za nos relikti najcrnje reakcije zamaskirani u civilizacijsko ruho.

Vlastohlepci i naivci pominju nove izbore, kao lek za ćorsokak?! Kakvi izbori, kakvi bakrači, kada je mnogo puta izkazano poverenje gipsanim glavama, koji ne znaju ni koja mečka nije za čačkanje, ovi što nas povaljivaše u kolektivnu paranoju!

I šta pri opustošenoj psihičkoj strukturi puka da biraš, kad smeniš ove "usrećitelje". Kako reče narod "sjaši Kurto da uzjaše Murta", što se proteže i na gro anahrono-pravosudnog tela, nad koji se nadvija upitnik : " jeste li pravdonoše, ili štetočine?" Podnosih prijave zbog teških zloupotreba sudija koje kumuju ujdurmama pljačkaških banaka ali, gle čuda, svi koje sam krivično prijavio - postadoše predsednici sudova! E vala ubuduće ću morati da naplaćujem prijavu od osumnjičenih, dosta je bilo džabaka za avanzovanje!

Pozdravljam gest g. Nebojše Romčevića na B-92 - "Zreli smo za protektorat", gde izlaz iz fatalne ozbiljnosti naših izabranika vidi u razbucovki foruma!
Ko zaslužuje staraoca ako ne "dični" kukavac koji seče glave da bi krunisao zadnjice!

Milorad Zupac, Vrnjačka Banja


Srbi, krivci van sumnje

Poštovana redakcijo, skup održan u Centru "Sava" 12. juna 2005. pod nazivom "Srebrenica van osnovane sumnje" odlikuje se jednostranošću, kao i neskrivenom mržnjom prema svemu što je srpsko.

Odluka organizatora, Fonda za humanitarno pravo, kao i njemu sedam sestrinskih nevladinih organizacija je da su Srbi krivi za sve, i tu nema i ne sme biti diskusije. Događaj koji bi u svakoj iole ozbiljnoj zemlji organizatore i učesnike pozvao na krivičnu odgovornost, ali u Srbiji danas...

Više je nego očigledno da je finansiranje Fonda najsumnjivija karika u celokupnom humanitarnom karakteru ove i sličnih organizacija. Pored istrajnih bitki za prava čoveka, do sada se nijednom nije desilo da makar jedna od ovih nevladinih organizacija uzme u zaštitu srpsku naciju.

Nikada nije organizovan skup pod nazivom "Napad NATO na Jugoslaviju 1999. godine van osnovane sumnje". Nikada nije organizovan skup pod nazivom "Proterivanje Srba iz Kninske krajine 1995. van osnovane sumnje". Nije nikada organizovan skup pod nazivom "Proterivanje preko 250.000 Srba sa Kosmeta od strane Albanaca van osnovane sumnje".
Nikada nisu organizovani skupovi pod nazivom "Sarajevo, Trivunac i ostala mesta u Bosni-van osnovane sumnje". S poštovanjem redakciji Glasa.

Mihailo Stevanović, Belgija