GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 12. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Virtuelni svet

Kosmička crna rupa digitalne budućnosti

Američka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da buduće generacije na svet gledaju američkim očima - upozorava predsednik Francuske nacionalne biblioteke

"Nisam antiamerički nastrojen, daleko od toga, ali ne želim da se sve reflektuje u američkom ogledalu", kaže istoričar Jean-Noel Jeannene, predsednik Francuske nacionalne biblioteke. Svojim tekstom "Kada Gugl izaziva Evropu", objavljenim krajem januara u pariskom L Mondu, Jeanneney je u Francuskoj, ali i u dobrom delu Evrope još jednom otvorio pitanje evropskog odgovora angloameričkoj kulturnoj dominaciji.

Ovaj put za sve je kriv najveći internet pretraživač - Gugl, odnosno projekat Google Print, čiji je cilj da se u desetogodišnjem periodu na Internet postavi 15 miliona knjiga iz kolekcije najeminentnijih univerziteta (Harvard, Stenford, Oksford, Mičigen) i Javne biblioteke u Njujorku.

Filantropski projekat, reklo bi se na prvi pogled, ali se na njega u Evropi uglavnom gleda drugim očima. Na "starom kontinentu" je, naime, rasprostranjeno uverenje da bi jurnjava američke kompanije za profitom na kraju mogla da rezultira amerikanocentričnom verzijom teorijskog i književnog nasleđa.

"Američka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da buduće generacije na svet gledaju američkim očima", upozoravao je predsednik Francuske nacionalne biblioteke, apelujući na Evropu da izvrši "kontranapad" ne bi li sačuvala svoj kulturni i politički uticaj. Posle autorskog teksta u L Mondu, usledili su intervjui u kojima je Jeanneney dalje razrađivao ideje konkretnih akcija koje bi trebalo preduzeti.

Ubrzo se pokazalo da nije pričao u prazno. Predsednik Francuske Žak Širak primio ga je u martu u Jelisejskoj palati, zajedno sa nekolicinom poznavalaca dotične oblasti - novinara, intelektualaca, političara. U saopštenju posle sastanka navedeno je da je Širak od svojih gostiju zatražio da razrade plan kako da francuska i evropska bibliotečka arhiva što brže postanu dostupne na Internetu.

"Ogromni pokret digitalizovanog znanja krenuo je ka svetu. Blagosloveni izuzetnom kulturnom zaostavštinom, Francuska i Evropa trebalo bi u tome da igraju glavnu ulogu", zaključeno je tada u zvaničnom slovu iz Širakovog kabineta.

Nije prošlo ni mesec dana od toga, a čelnici Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Mađarske i Poljske zajednički su predložili stvaranje Evropske digitalne biblioteke. "Propuštanjem digitalizacije rizikuje se da u budućoj geografiji znanja mesto tog nasleđa ostane prazno", poručili su državni zvaničnici (predsednici i ministri), uz izražavanje očekivanja kako će se i druge evropske zemlje pridružiti inicijativi.

Ostaje još da se vidi kako će se sa reči preći na dela. Jer, novac je i te kako važna stavka. Gugl planira da u desetogodišem periodu potroši između 150 i 200 miliona dolara kako bi digitalizovao 15 miliona knjiga. S druge strane, trenutni program skeniranja Francuske nacionalne biblioteke ima budžet od samo 1, 35 miliona dolara.

Jean-Noel Jeanneney smatra da bi tako zahtevan projekat, kao što je digitalizovanje intelektualne zaostavštine, trebalo da finansiraju vlade evropskih zemalja. To, međutim, dovodi Evropljane pred novi rebus - da li će vlade takođe birati knjige i definisati kriterijume za rangiranje dostupnih informacija?

Jeanneney smatra da bi kriterijumi selekcije trebalo da reflektuju evropsku viziju istorije i kulture. U američkoj štampi se na to, kroz blagi podsmeh, postavlja retoričko pitanje: "Koja Evropa? Evropa francuskog, nemačkog i španskog jezika? Ili Evropa 25 članica Evropske unije?
Budućnost će u svakom slučaju dati odgovor i na to pitanje. Ali, sve to se Srbije ionako ne tiče. Ovde su biblioteke odavno poharane - uzimao je i raznosio ko je šta stigao - i raspadaju se u zapuštenosti. Koliko se mari za kulturu, vidi se po tome ko sedi u nadležnim skupštinskim odborima i ministarstvima - tu ne postoji svest da je u kulturu uopšte potrebno išta ulagati.

"Duhovna elita" čak se nosila mišlju da sruši Narodnu biblioteku kako bi poravnala Plato. Možda je to stvarno trebalo uraditi. Prekratili bismo sebi muke.
Od vrha pa naniže, današnja Srbija je oličenje ustoličenog neznanja, nekompetencije i nesvesti o sebi i svetu oko sebe. Rečju, spremni smo za digitalnu budućnost. Bićemo prašina u kompjuteru. Iz dana u dan predano radimo na tome da u budućoj geografiji znanja sačuvamo mesto kosmičke rupe.

Predrag Dragosavac


vesti po rubrikama

^kultura

Kosmička crna rupa digitalne budućnosti
Predstava "Tre sorele" Zvezdara teatra uskoro i u bioskopskoj verziji
Ljubavni sabor u Guči
Izložba britanske umetnice Rejčel Vilberfors u Galeriji "Haos"
U2 započeo evropsku turneju
Uskoro prva klapa "Ivkove slave"
 


     


FastCounter by LinkExchange