GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 12. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


"Dva veka obrazovanja u Srbiji" - zbornik o prosveti nekad i sad, kadrovima i uticaju vlasti na obrazovni sistem

Pad kvaliteta i porast korupcije

Rezultati istraživanja, ali i svakodnevna praksa pokazuju da je uspeh đaka najviše u vezi sa radom profesora. Možemo da imamo veoma dobru infrastrukturu, odlične programe, ali ako nemamo dobrog predavača, sve to pada u vodu

BEOGRAD - Poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve radikalnijih promena u školstvu Srbije. U osnovno obrazovanje uvedeni su novi predmeti, unapređeni metodi rada, na fakultetima je počela primena Bolonjske konvencije, koja će, posle dugo vremena stagnacije, konačno otvoriti vrata studentima i profesorima. Kako je nekada izgledalo školstvo u Srbiji i da li je današnje znanje učenika korak napred ili dva nazad, najbolje govori zbornik "Dva veka obrazovanja u Srbiji" koji je nedavno objavljen. Zoran Avramović, sociolog i naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja i jedan od priređivača ovog zbornika govori za Glas o prosveti nekad i sad, kadrovima, funkciji države u obrazovanju mladih i političarima koji danas kreiraju obrazovni sistem...

Obrazovni servis države

- Pre dva veka počele su da se osnivaju prve škole, a zajedno sa njima razvijala se i državnost Srbije. S obzirom da su tada u prosveti bili veoma uticajni intelektualci, ne treba da čudi to što je tadašnja Srbija vrlo brzo prevalila put od takozvanog zdravorazumskog znanja do modernog- naučnog, kakvo se i danas primenjuje. Poznato je da su prosveta i školstvo uvek bili u funkciji razvitka države. Tokom 19. veka srpska prosveta bila je u funkciji stvaranja srpske države. U 20. veku ta funkcija se menja, jer prosveta više nije u funkciji srpske, već jugoslovenske države. Sada možemo da konstatujemo da je prosveta promašila svoj cilj u 20. veku, jer sve što je ulagala u državu nestalo je - objašnjava Avramović i dodaje da to samo govori da prosveta nikada neće moći da izbegne ulogu najvećeg obrazovnog servisa države.

Radikalne promene

Političari kreiraju i obrazovanje

Kako ističe naš sagovornik, za Srbiju je poslednjih nekoliko decenija postalo karakteristično to da političke i stranačke ličnosti učestvuju u kreiranju prosvete i obrazovanja. Od 1945. godine je politički kriterijum bio iznad intelektualnog i to se i danas zadržalo. Avramović kaže da poslednjih godina ima naznaka da će se ova praksa promeniti i da se kod nas još uvek stručnjaci uključuju samo na takozvanim poslovima razrade, dok ključne odluke donose političari.

Privatna inicijativa dozvoljena

Do pre nekoliko godina postojao je monopol u obrazovanju, ali se u poslednje vreme suočavamo sa ekspanzijom privatne inicijative u školstvu. Osim fakulteta, počele su da se otvaraju i privatne srednje škole. Postavlja se pitanje kakav je kvalitet obrazovanja koje oni pružaju đacima, kao i da li postoji zakon, koji bi eventualno regulisao ovu oblast.
- Niko ne može, niti ima pravo da zabrani rad tih ustanova, ali je vrlo važno da se pronađe dobra procedura za otvaranje i rad obrazovnih centara. Država bi trebalo da reaguje i štiti kriterijume obrazovanja. To znači da mora da ima uvid u kadrove, program, ali i funkcionalnost objekata, u kojima se škola nalazi. Pogrešno učenje može da ima ima katastrofalne posledice - priča naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja i dodaje da nikako ne treba praviti razliku između studenata koji su završili privatni fakultet i onih koji su stekli diplome državnog, jer je jedino merilo za zapošljavanje svršenih akademaca znanje.

Kada razmatramo pitanje kakvo je obrazovanje danas, Avramović kaže da moramo da razlikujemo kakav je pristup školi i odnos koji država ima prema obrazovnim institucijama.

- Kada govorimo o obrazovnom sistemu, moramo da analiziramo nastavnike, program, udžbenike, metode rada, dok nas kod drugog aspekta interesuje na koji način se država meša u posao obrazovanja. U Srbiji je, nažalost, naglašen ovaj drugi aspekt, jer postoji prevelika briga države za školu. U komunizmu je jedna partija kontrolisala obrazovanje, dok posle uvođenja višepartijskoj sistema nastaje novi problem - različite struje donose radikalne i iznenadne promene sistema obrazovanja - dodaje Avramović.

Poslednjih godina i institucija škole je prolazila kroz razne promene. Današnje generacije podnose veoma bolan proces prelaska iz ideala društvenih jednakosti, u društvo nejednakosti, što će, kako kaže Avramović, debelo platiti.

- Ubrzano kretanje prema Evropi najviše pogađa fakultete, za koje je trenutno najvažnije bolonjska ideja. Ona podrazumeva da se naše obrazovanje polako uključuje u sistem lakše prohodnosti profesora i studenata, što je jedan od načina da se stanje na univerzitetima popravi. Činjenica je da je visoko obrazovanje u Srbiji opterećeno mnogo većim problemima nego srednje i osnovno. Istraživanja su pokazala da je tu drastično opao kvalitet obrazovanja, ali i da ima najviše korupcije. Kada se suočite sa toliko problema na fakultetima, gde je i najveći stepen autonomije, onda postoje dva izlaza - ili će sama univerzitetska zajednica da ispravi te greške, ili će na njih morati da utiče neko sa strane - navodi Avramović.

Dobar predavač najvažniji

Rezultati istraživanja, ali i svakodnevna praksa, pokazuju da je uspeh đaka najviše u vezi sa radom profesora. Možemo da imamo veoma dobru infrastrukturu, odlične programe, ali ako nemamo dobrog predavača, sve to pada u vodu.

- Kada je reč o osnovnoj školi, puno se radi na usavršavanju nastavnika, ali neophodno je da se seminari za usavršavanje ponovo aktuelizuju. Problem postoji kod visokog obrazovanja, jer redovni profesori ne podležu reizboru, pri čemu ne postoji ni obaveza usavršavanja. U inostranstvu je to drugačije organizovano, jer rad profesora ocenjuju studenti, a odnos između njih je manje formalan nego što je kod nas. Profesor i student moraju da sarađuju, kako bi se pokazali pravi rezultati. Prvo od čega bi trebalo da se počne je smanjenje studenata na fakultetima i rad u manjim grupama - kaže on, i dodaje da u Srbiji većina univerzitetskih profesora radi na nekoliko mesta, a najmanje pažnje poklanja svojim studentima, što mu je zapravo osnovni zadatak.

Marija Blaževski


vesti po rubrikama

^društvo

INTERVJU Biznismen Nenad Đorđević
Pad kvaliteta i porast korupcije
Srbija uskoro u porodici zemalja koje imaju instituciju ombudsmana
U Lipovom ladu uklonjeno igralište
 


     


FastCounter by LinkExchange