GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 8. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Slikar Miloš Šobajić o umetnosti, fakultetu čiji je dekan, gradu u kom živi...

Moja generacija je odnela duh u Pariz

- Akademije za likovnu umetnost smatram prašnjavim institucijama prevaziđenog tipa i apsolutno stojim iza ubeđenja da slikanje ne može da se nauči

Miloš Šobajić, eminentni srpski slikar, koji više od trideset godina živi i radi u Parizu i čija su dela uvrštena u postavke muzeja širom sveta, proteklog meseca, pored preuzimanja odgovorne dužnosti dekana Fakulteta za umetnost i dizajn na Univerzitetu primenjenih nauka Megatrend, postavljen je i za redovnog profesora na najvećoj kineskoj Akademiji primenjenih umetnosti - Ludžu Academy Of Fine Art u gradu Šenjan.

Zbog obaveza u Kini, Šobajić nije prisustvovao nedavno završenoj manifestaciji "Hilandaru iz Pariza", održanoj od 23. do 29. maja u glavnom gradu Francuske, ali se odazvao pozivu Skupštine srpske dijaspore Francuske, darujući jednu od svojih slika za izložbu otvorenu u Kulturnom centru SCG u Parizu, u kojoj su učestvovala čak pedeset dva srpska slikara.

- Ceo maj sam bio u Kini, tako da nisam prisustvovao manifestaciji "Hilandaru iz Pariza". Dao sam jednu sliku za izložbu priređenu u Kulturnom centru SCG u Parizu - kaže Šobajić za Glas. - Moja slika je nastala pre pet godina i nema tematske veze sa drevnim srpskim manastirom.

- Čija inicijativa je bila pokretanje nove univerzitetske grane - Fakulteta za umetnost i dizajn na Univerzitetu primenjenih nauka Megatrend?
- Ceo projekat predložili smo Dominik Tino, profesor na Velikoj nacionalnoj školi primenjenih umetnosti u Parizu ENSAD, i ja rektoru Megatrenda Mići Jovanoviću. Inicijalna ideja nije bila da napravimo Akademiju za likovnu umetnost, jer je smatram prašnjavom institucijom prevaziđenog tipa i apsolutno stojim iza ubeđenja da slikanje ne može da se nauči! Ipak, likovna katedra će biti kičma Fakulteta, jer svi moraju da znaju da slikaju, bez obzira na to za koju od primenjenih umetnosti se uže specijalizuju. Felini je bio režiser, ali je sve ideje crtao pre realizacije! Crtež je postulat svake umetnosti.

Cilj naše Akademije za primenjene umetnosti prvenstveno je da osposobi mlade umetnike kako bi, posle diplomiranja, odmah bili spremni za rad u industriji. Pored postojećih šest katedri, nameravamo da otvorimo i sedmu - katedru ekspresije tela, za koju vlada veliko interesovanje među studentima umetnosti na zapadu. Ponosni smo na to što ćemo biti prva akademija na Balkanu koja će studente da osposobi za akciju bilo gde u svetu i, što je još važnije, da im obezbedi diplomu priznatu svud u svetu.

Po ugledu na francusku ENSAD akademiju, studenti će već na drugoj godini početi s radom na sopstvenim velikim projektima, a najboljima će biti omogućeno da projekte i realizuju. Nedavno je jedan student ENSAD akademije dobio 50.000 evra da dotera hol nove zgrade u Parizu. Po ugledu na takve primere, spremni smo da i našim studentima pružimo mogućnost da zarade pare, ali i da na najkreativniji način izađu iz anonimnosti i brzo se uključe u život.

- Postoji li mogućnost da se izuzetno kreativnim, a siromašnim studentima ponudi neka vrsta stipendije?
- Nisam upućen u tehniku administracije i finansiranja, ali verujem da će uprava Fakulteta izaći u susret svim talentima.

Upravo ste se vratili iz Kine, gde ste na njihovoj najvećoj Akademiji za primenjene umetnosti postavljeni za redovnog profesora uljanog slikarstva.
- U Kini sam bio tri nedelje. Priređena je velika izložba mojih slika i svaki dan sam radio sa studentima. Zanimljivo je koliko kineski profesori imaju drugačiji edukativni pristup od onog koji se proklamuje u francuskim školama. Kineski predavači uče studente samo tehnici, ne dozvoljavajući im nikakve samostalne inicijative, duhovne i lične ekskurzije, dok francuski profesori odmah insistiraju na originalnoj eruptivnosti. Shvatio sam da studenti Ludžu Akademije ne žele da budu suviše samostalni, već da rade za narod i budu egzekutori velikih ideja. Tamošnjeg studenta interesuje da unese nešto lično u sliku koju stvara samo utoliko što će biti jedan od stotinu egzekutora velike freske i to na najvišem tehničkom nivou (ako smatramo da je tehnika na velikom nivou kad se postigne maksimalna reprodukcija prirode).

- Trideset godina živite i radite u Parizu. Kako se Parižani ophode prema srpskim umetnicima?
- Prvi talas slikara koji su išli u Pariz, dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, na čelu sa umetnicima kao što su Stijović, Lubarda, Milo Milunović, napajali su se pariskim novitetima, donoseći inventivnost i u Beograd. Druga grupa umetnika, koja je u Pariz išla pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, donela je takozvano beogradsko slikarstvo Parizu i na neki način ga nametnula. Nije to ništa fabulozno i ne treba preterivati, ali drugi talas, kome i sam pripadam, ništa od pariskog duha nije uzeo, nego ga je, naprotiv - obogatio!

- Svojevremeno ste izjavili da je vaše stvaralaštvo borba i da je Bog u svakom od stvaralaca ono što dozvoljava duši da se projektuje na platno?

- Tražim Boga u sebi i nadam se da ću ga naći. Vrlo je teško da se slika izvuče onako kako se želi i zato je stalno prisutno traženje na toj relaciji.

Katarina Vuković


vesti po rubrikama

^kultura

Slikar Miloš Šobajić o umetnosti, fakultetu čiji je dekan, gradu u kom živi...
Objavljena još dva toma Sabranih dela Danila Kiša u Prosveti
Intelektualni striptiz u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
Izložba "Krst čuvar" u Muzeju Andreja Rubljova
"U Vilovome dolu" Rajka Petrova Noga
Večeras u velikoj dvorani Centra "Sava" počinje Revija azijskog filma
Konkurs za nagrade "Ulaznice"
 


     


FastCounter by LinkExchange