GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 5. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Goca Tržan ugostila Glas na Ušću, gde je šetala sa najvećom ljubavi, kumčetom Vukotom

Tužnija sam od mojih refrena

Vozim bicikl. Družim se s motorašima. Odem na pijacu u najgoroj kućnoj varijanti, u trenerci i bez šminke. Kuvam. To je život. Nekad mi se čini da sam dosadno normalna

Vukotu sam krstila prošle godine. NJegovi mama i tata su moji dugogodišnji prijatelji, a ja sam se mnogo radovala kada su, pre dve godine, dobili bebu. Sada je na putu i druga, nadam se devojčica, pa ću i nju da krstim. U Vukotu sam se zaljubila na prvi pogled i od malena smo "par".

Kilometri do estradnog hleba

Ovaj posao izgleda kao da je sve uvek veselo, da se svi mi na sceni ludo zabavljamo i da nam je glavni štos u tome što imamo skupu garderobu. Retko ko zna kako je čoveku kad stane na binu, pa vidi da je sala prazna, kada gazda neće da isplati, kada u četiri ujutro pukne guma u nekoj nedođiji... Samo vikendom pređem hiljadu i po kilometra. Sama vožnja izmori, a kamoli kada posle nje treba još da pevam i smejem se. Ali to je moj posao i ja ga volim. Ničega se nisam odrekla, živela sam svoj život. Sve ima svoju cenu. I to što je neko rudar ili medicinska sestra, ima svoju cenu. LJudi će reći na šta se žalim kad imam dobar auto, lokal, i svoj stan. Putujem, zarađujem, a neko radi, osam sati svaki dan za 12.000-13.000 dinara. Poput moje majke, uostalom, kaže pevačica.

On je moja najveća ljubav. Kad god sam tužna, odem kod njega. On je kao mačka koja skida lošu energiju. Lepo mi je pored njega i jedva čekam da i ja rodim. Valjda će me usrećiti, kao što me usrećuje Vukota - objašnjava Goca Tržan dok po travi trči za mališanom nedaleko od kluba motorista "Med Maks", čiji je član postala nedavno otvorivši moto-trke.

Iz inata mami i tati, koji su rokerska generacija, prvo što će Vukotu naučiti kad odraste biće da ide na splavove, jer moraće, kaže Goca, da nauči i da lumpuje. Dečaka je krstila u crkvi po pravoslavnim običajima.

- Ne idem svaki dan u crkvu jer nemam vremena. Ali verujem u Boga. Jedan prijatelj, sveštenik, jednom mi je rekao da ima onih koji svaki dan hode u crkvu, pa nisu toliko mili Bogu kao oni koji žive dobar život nikome ne čineći i ne misleći zlo. Ne verujem ni u okultno. Meni niko nikad nije ništa "pogodio". Te stvari, kao crna magija, pogađaju one koji su praznoverni. Nisam tip koji gleda u šolju niti volim da mi "čitaju" iz dlana. Verujem da čovek utiče na sudbinu izborom puta kojim će krenuti. Vrlo je važno pratiti znake, a ako ne umete da ih gledate - to je veliki problem - kaže.

Razočarenje za učenje

Najružnije stvari dešavale su mi se između 2001. i 2003, kada se desio čuveni koncert u Centru "Sava". Posle njega, razišla sam se sa menadžerom koga sam volela i kome sam verovala. Čovek nekad treba dobro da se razočara da bi što pre naučio neke stvari. Sve radim na teži način. Išla sam drugačijim putem nego mnoge moje kolege. Pevala sam nekomercijalne pesme koje, da bi ih voleli, moraju da se čuju više puta. Ali imam energiju koji ljudi osete. Pesme koje pevam liče na mene.
Pretekne za advokate
Tužila sam nekoliko tabloida, ali to nije imalo veze što su objavljivali da li sam sa ovim ili sa onim ili da li nosim gaće ili ne, već što se radilo o klasičnim poslovnim podmetanjima. Pošto je naše sudstvo visokoprofesionalno i odlično funkcioniše, to se evo vuče već četiri godine, ali ja sam strpljiva. Imam još novca da plaćam advokata i suđenja.

MTV u krevetu

Kada se probudim, volim dugo da se izležavam. Volim da doručkujem u krevetu. Volim da čitam ili da uključim te-ve i gledam MTV ili neki film. Volim da ručam sa velikim društvom po restoranima i da se ludo zabavljam.

Pop pevačica čije se ime na Internetu na velikom broju sajtova uglavnom pojavljuje u kontekstu čuvenog "koncerta za jednu osobu", privatno se ne razlikuje mnogo od one na sceni. Spontana je i prirodna, ponekad, kaže, malo tužna.

- Umem da budem mnogo tužnija od mojih pesama. Ponekad čujem ljude da komentarišu da pevam tužne pesme, a nisu videli pozitivniju osobu. Vrlo malo ljudi me uistinu poznaje. Imam proverene prijatelje, koje volim i sa kojima provodim vreme. Ponekad mi se čini da sam dosadno normalna. Možda me ljudi zbog toga i vole. Činim im se drugačija, jer sam se, za razliku od mnogih, sačuvala. Kažu mi da sam lepo vaspitana i da je to retkost na estradi. Umem da kuvam. Idem na pijacu. Vozim bicikl.

Družim se s motorašima. Odem na pijacu u najgoroj kućnoj varijanti, u trenerci, bez šminke. To je život. Imam među tezgama svoje "drugarice": Gocu, kod koje kupujem voće i Belu, kod koje se snabdevam povrćem. Emotivna sam i osetljiva, rastuži me čak i osrednji film. Morala sam da naučim da teže prihvatam poraz, a da je pobeda euforija. Moja raspoloženja variraju, idu u krajnost. Sve mi je crno-belo - priča Goca.

Za estradu, kaže, da je mesto gde može da se vidi i dobro i loše, ali da je ona najvernija slika društva.
- To je mesto gde se sve uočava. Ako više od 70 odsto ljudi sluša muziku koju emituje "Grand produkcija"-to je to. Ne treba da glumimo lažno finu naciju. Mi smo seljačka nacija, i ja to poštujem. Nemam nameru da kritikujem estradu po svaku cenu, jer od nje živim. Svako ima pravo da sluša i nosi ono što hoće. Mnoge sam dopratila, a kasnije i ispratila, i one sa silikonima i one bez njih i one koji dobro pevaju i one koji to ne znaju. Mislim da postoji još načina da animiraš publiku.

Olivera Stojimirović Foto:M. Rupena


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Goca Tržan ugostila Glas na Ušću, gde je šetala sa najvećom ljubavi, kumčetom Vukotom
U karnevalskoj atmosferi učesnici Osme rolerijade protutnjali centrom Beograda
U Etnografskom muzeju prvo regionalno takmičenje u lepoti
 
 


     


FastCounter by LinkExchange