GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Može li FK "Crvena zvezda" da pođe stopama velikog Milana sa Silviom Berluskonijem

Miškovića umesto Yaje

Trenutnu krizu "Crvene zvezde", oko izbora naslednika Dragana Džajića na mestu predsednika kluba, može da reši samo jedan čovek. To je Miroslav Mišković. "Zvezda" je po svim parametrima, među koje spada sve što se u fudbalu može osvojiti, evropska i svetska veličina kada je fudbal u pitanju.

Zvezdina kriza podseća me na teško breme FK "Milan" pre nego što je na njegovo čelo stao aktuelni prvi čovek italijanske vlade, Silvio Berluskoni. "Milan" je tada tražio izlaze u svojim fudbalskim igračkim veličinama, a jedan od njih je bio i najveća zvezda kluba Đani Rivera, koji je posle aktivne igračke karijere u jednom periodu bio predsednik kluba. Nažalost, svi pokušaji sa Riverom ostali su bezuspešni i samo su produbljivali krizu kluba upravo zato što je on ipak bio samo svetski fudbaler, ali to u onim vremenima nije bilo dovoljno.

Dolaskom Berluskonija, koji sve stvari postavlja na svoje mesto, dovodi se u red kompletna organizacija u klubu, a na mestu operativnog čoveka dolazi Galiani, čovek za kojeg do tada u fudbalskom svetu niko nije čuo. "Milan" postaje veliki klub, ono što zapravo jeste i danas u svetskom fudbalu.

Miroslav Mišković je dokazano ime iz našeg privrednog života, a njegova "Delta", koja je počela na drugom spratu hotela "Slavija" sa samo dve male kancelarije, danas je izrasla u regionalni privredni gigant i to bez marketinške pompe, slikanja, čestog pojavljivanja na TV ekranima i bombastih izjava. Prema tome, očito je da se radi o proverenom i vrlo sposobnom menadžeru.

Takvom čoveku, u ime armije navijača, kao i ugleda FK "C. Zvezda", a takođe i u ime nastavljanja velike tradicije zvane "Zvezda", treba poveriti klub. "Zvezdu" treba sačuvati ne samo zbog nje same, već i radi ljudi koji su u njoj ostavili traga (pokojni Vlada Višnjić iz "Geneksa", koga da nije bilo, ne bi bilo ni "Marakane"). Zato što pre prepustimo Miškoviću neka postavi kompletnu organizaciju FK "Crvena Zvezda", pa da krene novim putem, na kojem ćemo je vrlo brzo gledati u završnici Lige šampiona.

Mišković će postaviti prave i stručne ljude na odgovarajuća mesta, a u "Zvezdi" ima takvih ljudi za njen ponovni prosperitet: Stevan Dika Stojanović, Piksi Stojković, Vlada Jugović, Zoran Filipović... No, prepustimo to gospodinu Miškoviću.

Vojin Kešelj, savetnik predsednika Organizacionog odbora fudbalskog turnira Kopa karnevale,

Vijaređo


Zbog jedne plaćeno 115 hiljada dinara

"Država dere kožu s leđa - po zakonu" 1. jun 2005.
Ne možete zamisliti koliko me je ražestio tekst u Glasu od 1. juna 2005. godine sa naslovom "Država dere kožu s leđa - po zakonu". Izvesnu građanku Sevojna, gđu V. Matović - vlasnicu trgovinskog privremenog objekta od 4 kvadrata, tamošnja poreska uprava je drakonski kaznila jer je greškom uplatila manju poresku osnovicu za 1.000 dinara. Konkretno, umesto 51.200 dinara, uplatila "samo" 50.200 dinara! I gle čuda neviđenoga, u revnosti poreske uprave u Užicu. Oni, ne trepnuvši, pomenutog poreskog obveznika kazniše zbog tog prekršaja sa preko 115.000 dinara.

Neverovatno, da podsetimo građane i čitaoce da ovu nečuvenu hajdučiju sprovodi ona ista država koja je opljačkala te iste građane sa 4 milijarde dolara stare devizne štednje, što je i bila tema feljtona u Glasu "Demokratska pljačka Srbije". Inače, štednju koju tretira kao beznadežan slučaj i koja je planirana za vraćanje u ratama tamo neke 2016. godine, kada se očekuje da umre i poslednji štediša. Šta nam ova priča govori!?

Nema tih ružnih reči i psovki koje bi opisale ovakav dvostruki moral, dvostruke standarde u odnosu državni službenik - običan građanin! Ispada da je dug građanina prema državi od 10 evra veća društvena opasnost, nego dug države prema opljačkanim građanima od 4 milijarde dolara. Ovo su notorne stari, ovo su ponižavajuće i deprimirajuće konstatacije, dok s druge strane neprestano slušamo političare kako smo svi isti pred zakonom.

Milutin Mlađenović, Beograd


Duhovni terorizam

Čestitam Pedagoškom pokretu i izvanrednom apelu profesora Draga Pantića za moralnu obnovu Srbije, 26. aprila 2005. godine, koji nije naišao na odgovarajući odziv osim delimične reakcije. Premda ne vredi mnogo o moralu ni raspravljati bez konkretnih dokaza i poimanja etike, ipak bih se pridružio ovoj akciji, ako bude mesta bar na jednoj strani Glasa, sa novim argumentima, nepoznatim ovoj problematici. Reč je dakle o moralnom stanju u kome se nalazi naše društvo.

Poznato je da je moral u različitim državama, sistemima, vremenima varirao i sada ima svoje razlike i tendenciju globalnog pada, što se odražava i na naše društvene prilike. To znači da se on, ili bolje reći nemoral, stvara između društvenih odnosa, stavova i uslova. Ili kako ko to shvata i, po mogućnostima, koristi za svoje interese. Odnosno, radi se uglavnom na tome kako jedni, na račun drugih, pokušavaju da se lako obogate, pod parolom društvenih interesa. Dakako, preko potpartija, državnih organa, pa tako i centra društveno-ekonomske i političke (po) moći, pa i kontrolom javnog informisanja.

Socijalizma i jednakosti, kojih možda nigde nije ni bilo, niti će biti, sistema od koga su nas oslobodili naši novi patrioti kao od diktature i crvene buržoazije, shvatili su ovaj novi poredak - u stvari, onaj stari kapitalizam, samo pod plaštom demokratije - kao mogućnost koju on to u načelu i nudi, ali za bezgranično i bezskrupulozno bogaćenje. Našim novim mudracima od narodne tradicije ostale su samo patološke aristokratske ambicije. Pošto ne možemo svi da budemo lepi i bogati, naprotiv, sve je veća konkurencija, dolazi do konfrontacija. Zapravo, sve je više siromašnih u malim kneževinama i u globalnim razmerama. Znači, na račun njih ili drugih naroda i država.

Sve u svemu, ovaj nazovitekući moral stvaraju političko-birokratske elite i diplomate - svako u svojim državama, ali ih šire u međunarodnim razmenama u borbi da dođu do vlasti radi nekog ugleda i materijalne koristi.

Dakle, pitanje morala jeste kompleksno, ali je jasno. Pravi moral se gradi i sledi na pravim uzorima. Dokle smo mi dogurali kada oni koji se odriču izginule i žive vojske i generala drugima drže pridike o moralu? Ali, kako se može zaključiti, moral je relativan - svako stvara kako mu odgovara. Odnosno, svi misle da imaju neko moralno pravo, ali na račun drugih. Dakle, osim ovih što se prepucavaju i pomalo upucavaju i terorišu naše duše, terorizam je među nama, kako duhovni i klasični, i sve ga je više, tako da od te diktature ne može biti gore.

Božidar M. Mašin, LJig


Istina još čeka

U našem cenjenom listu pročitah da se Stipe Mesić izvinio četnicima. Pravilnije bi bilo reći srpskom narodu jer Jugoslovensku vojsku u otadžbini je činio srpski narod. Žao mi je što to još nisu učinili Mićunović i Dačić. Tito je veštom propagandom uspeo da pokret Draže Mihajlovića ocrni pred svetom kao fašistički, a time i ceo srpski narod.

Kad su "četnici", pomoću savezničkog oružja razbijeni, Tito je izvršio nasilnu mobilizaciju. Pokupljena su deca od 17 do 22 godine. Bilo je tu i gluvih, i padavičara i kilavih. Rekli su nam da ćemo ići u Srem da beremo kukuruz.

Mesto kukuruza - obrali smo bostan. Pravo u prve borbene redove, ispred dobro naoružanih i iskusnih ratnika. Žao mi je što do sada niko nije napisao knjigu o toj našoj nepotrebnoj pogibiji. Tada sam imao 17 godina, sada sam pred kraj života, i imam jaku želju da o tome ostavim skroman doprinos u rasvetljavanju istine koja je do danas vrlo malo ugledala svetlo.

Vlastimir Stojković, Niš


Imovinu domaćinima

Dok ste se borili za vlast kao opozicija, bilo je raznih obećanja. A evo, već pet godina ste na vlasti, promenili ste dve vlade, a sada je treća na sceni, a vi stalno okolišete i nikako da rešite pitanje povraćaja imovine, koja je 1945. godine oduzeta nacionalizacijom i evo 60 godina služi drugim, a ne nama zakonitim naslednicima! Da li će jednog dana doći pravda i u našoj Srbiji? Naša oduzeta imovina, korišćena je u tom periodu od drugih, bolje rečeno, raubovana jer se nedomaćinski gazdovalo, tako da je ona iz godine u godinu davala sve manji prihod.

NJive i livade su zapuštene i napuštene, potpuno zarasle u korov, a šuma bezočno i bez plana sečena i iskorišćavana preko svih dozvoljenih granica, tako da se dobar deo poseda pretvorio u šikaru. Tako je bar sa mojim imanjem na planini Zlatar. Radi se o imanju od 450 hektara, livada, njiva, šume i, naravno, bilo je i pašnjaka gde su moji preci, deda i otac napasali stada.

Tu su bili kuća, štale i obori za stoku, vila letnjikovac i više pomoćnih objekata. Neka su u toku leta izgoreli, a neki, usled nemarnog gazdovanja, prepušteni zubu vremena i potpuno uništeni, da se jedva poznaje gde su bili. Kome je to od koristi da se tako gazduje i upravlja sa imovinom koja je nekada bila izvor prihoda za više sela u okolini? Još je ostala šuma i ona će u dogledno vreme biti do kraja izraubovana i izgoreti ko "sadnjiva raga" (konj koji je sav u ranama i doveden do kraja). Treba samo sada videti kako izgleda ta šuma koja je rasla i izgledala kao bosiljak.

To su sve priče za malu decu, a ne odrasle ljude. Što ne kažete istinu ovom narodu i nama kojima je oduzeta imovina.
Uveren sam da pred ovim narodom, bar na narednim izborima, morate i vi položiti račune o onome što radite i što ne radite. Tako vam poručuje jedan od vlasnika oduzete imovine.

Milan Borisavljević, Beograd


Poštovani čitaoci,

Redakcija Glasa zahvaljuje vam se na saradnji i poziva da nam i dalje pišete o svemu dobrom, ali i lošem, o onome što vas muči, tišti i raduje. Vaša pisma, sem uobičajenim putem, možete slati i posredstvom elektronske pošte na adresu redakcijaŽglas-javnosti.co.yu.

Ovu adresu takođe možete naći na internet strani našeg lista na adresi njnjnj. glas-javnosti.co.yu. Ujedno, molimo vas da svoje tekstove ograničite na polovinu jedne kucane strane.