GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 3. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Školski drugovi javnih liČnosti govore o njihovim ĐaČkim danima u AranĐelovcu i ParaĆinu

Tanja zavodnica, Tomica frajer i Peda Pikaso

U Tanju Bošković svi su bili zaljubljeni. Išla je s dečacima na noćno kupanje i čeznula za debljim nogama
Danicu Maksimović su zvali žena od gume
Predrag Marković je poneo nadimak Peda Pikaso, zbog insistiranja na beskrajnim pričama o poeziji i neobičnom shvatanju umetnosti. Drugovi otkrivaju da se zabradio već godinu dana posle mature
Tomicu Milosavljevića profesori su voleli
Ana Nikolić od malena bila "otkačena" i kao s
mikrofonom rođena

Dok neki novi klinci ovih dana uz cepanje knjiga, trubače i suze proslavljaju mature, pre dve ili tri decenije u istim tim klupama u školama Aranđelovca i Paraćina poslednje đačke dane slavili su sada poznate javne ličnosti, glumice, političari, muzičariÖZa Tanju Bošković oduvek se u Aranđelovcu znalo da će biti glumica, dok je glumački uspeh Danice Maksimović, u danima koji su usledili posle mature, bio za njene drugove iz razreda - zaprepašćenje.

Tomica Milosavljević ostao je u svom kraju upamćen kao "dečko koji je obećavao", dok je sadašnji predsednik skupštine, kako piše Glas šumadijski, a pričaju njegovi drugovi iz klupe, u mladosti bio naklonjeniji poeziji nego politici.

Tanja Bošković i Danica Maksimović, vedete našeg glumišta, u srpsku prestonicu došle su iz Aranđelovca.

- Tanja je od malih nogu bila đavo koji kada nešto reši, nikad ne odustaje - priča Slobodan Đorđević Danko, vlasnik aranđelovačkog restorana "Aleksandar".

- Nije me iznenadio njen uspeh, ali Daničin jeste. Nisam znao da je toliki borac. Došla je iz provincije na beogradsku kaldrmu, a to nije lako - kaže on.

Za Tanju kaže da je ekscentrična, svoja ali da je uvek znala da iznenadi, da se to nikada ne zaboravi. Išla je u razred do Dankovog. Uvek je imala jasan cilj i on je zbog toga znao da će uspeti.

- Ta šta reši, glavom ide kroz zid - priča Danko. Igrali su zajedno u folkloru, putovali su u Beč, Budimpeštu, Sofiju. Kaže da je Tanja uvek imala "sito" za druge i nije htela da se druži sa bilo kim. Bila je oštra, na ekskurzijama malo nestašnija, jer kod kuće nije moglo uvek po njenom. Tanjin otac Velizar Bošković bio je direktor gimnazije. Gvozden i strog, slažu se svi. Ali, ona to nikada nije zloupotrebljavala. Poštovala je sve norme koje su bile propisane za učenice - da se ne lakiraju nokti, ne nose najlon čarape, i da se obavezno mora nositi uniforma, odnosno kecelja.

- Tanja je odrasla u intelektualnoj porodici koja odiše višim standardom obrazovanja - priča Dušanka Prokić, devojačko Milosavljević, u školskim danima poznatija kao Biba.

- Bila je korektna prema drugovima, neposredna u druženju, pravi laf. Nije se primećivalo da je ćerka direktora. Sve ocene zasluženo je dobijala - kaže Biba i dodaje da su je svi voleli.

- Izdvajala se od nas, bila je uvek slobodnija. Sećam se kada smo išli na more ona ode sa dečacima na noćno kupanje. Jednom, za vreme popodnevnog odmora, Tanja se popela na terasu i počela da komentariše svoj izgled. Za to vreme dečaci su igrali fudbal i kada su je videli, igra se zaustavila. Nisu je oni čuli ali su je posmatrali, jer su Tanju stvarno svi obožavali i tajno bili zaljubljeni u nju. Rekla je: "Zadovoljna sam svojim telom, samo da su mi malo noge deblje" - seća se Biba kako su se tada sve devojke u sobi slatko smejale.

Na dvadesetogodišnjicu mature glumica se pojavila u original kecelji iz školskih dana.

- Svi smo bili obučeni u haljine, a Tanja je na prozivku došla nenašminkana, sa repićima, u kecelji kao učenica. Na jutarnji čas - seća se Biba i dodaje da je tokom cele večeri bila u centru pažnje, delila autograme i muzičarima, konobarima ali i svojim drugovima, za decu.

- NJen uspeh nije nimalo pomutio naše druženje - kaže ona.

Za Danicu su svi mislili da će biti igračica ili gimnastičarka, jer se tim talentima izdvajala. Danica je rođena u okolini Aranđelovca, potiče iz radničke porodice i, iako nije bila ekstra đak, svi je pamte po lepom glasu, igri u folkloru i izuzetnim darom za vežbe. Išla je u gimnaziju, a njen razred svi su zvali "harem", jer je bio sastavljen samo od devojaka.

- Odeljenje je funkcionisalo kao da su sve sestre - kaže drugarica iz gimnazije Katica Đorđević Kaća, Dankova supruga.

Daničina drugarica iz "harema", Borika Živanović, devojačko Cvrkotić, kaže da je Dana uvek bila prirodna i slobodna.

- Nije se izdvajala, bila je komunikativna, volela je da se smeje i zabavlja. Nije bila neki ekstra đak, ali je pamtim kao dobrog druga - kaže Borika.

Danas etnolog, a nekada školski drug Danice Maksimović, Mika Aleksić sa glumicom je išao u osnovnu školu "Svetolik Ranković" i priča kako je njima, dečacima ona bila uzor što se tiče fizičkog. Zvali je žena od gume:

- Bila je vrlo brza, odlična gimnastičarka, a mi smo se okupljali na fizičkom da gledamo kako ona izvodi akrobacije. Umela je da napravi most, špagu, da prebaci nogu oko vrata - pokušava da nam pokaže Mika.

- Prvi put smo videli te pokrete, pa smo se čudili i pokušavali bezuspešno da vežbamo. Po tome je pamte i ostale generacije.

Sadašnji predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković svoje srednjoškolske dane provodio je u paraćinskoj gimnaziji, često zbunjujući profesore radikalnim stavovima o umetnosti. Oduvek mu je pero bilo naklonjeno, što je i njegovo životno opredeljenje, pored politike kojom se trenutno bavi.

U gimnazijskim danima zadojenim muzom pesništva pisao je neobičnu poeziju, pa su školski "pajtosi" shvatili da bi njegovi stihovi trebalo da se nađu ovekovečeni u knjizi. Čak su pokušali i da prikupe novac za štampu, ali džeparci su bili isuviše tanki za tako ozbiljan poduhvat.

Iz tog vremena potiče i njegov nadimak, Peda Pikaso, kojim su ga, školski, oslovljavali. A "zaradio" ga je upornim insistiranjem na beskrajnim pričama o poeziji i neobičnom shvatanju umetnosti.
Markovićevi drugovi sećaju ga se i po takmičenju recitatora, na kom je potvrdio svoju veštinu govora.

- Kao maturant prijavio se za takmičenje recitatora "Pesniče naroda mog", manifestaciju koja je izbacila u orbitu mnoge dramske umetnike. Pred organizatorima i žirijem, govorio je pesmu bez naslova, koju su, znajući ga, dozvolili da se pojavi, van uobičajenog scenarija. Bili su "zaprepašćeni" umećem Pede Pikasa koji je tada tri minuta kazivao stihove koje je "pisao", tu, pred njima na sceni. Gromoglasan aplauz prepunog gledališta prethodio je kasnijoj odluci žirija da on bude najbolji recitator. Predsednik žirija, profesionalni glumac, ime sada nije bitno, rekao je "ladno može da upiše pozorišnu akademiju" - seća se jedan od Markovićevih drugara iz škole.

Svoje maturantske obaveze nije zapostavljao, pa je i za prošlogodišnji jubilej, 30 godina od mature, kao predsednik Skupštine Srbije našao vremena da bude za kratko Peda Pikaso.
Danas prezauzeti ministar zdravlja Tomica Milosavljević pre 31 godinu bio je nasmejani momčić sa diplomom paraćinske gimnazije i onim osobinama koje su ga dovele tu gde jeste.

Profesorka matematike, razredni starešina njegovog odeljenja četvrtog jedan, Nevenka Milovanović, poznata po odmerenosti, strogosti i pravičnosti, kaže da je Tomica bio vrstan đak, disciplinovan, prilježan i vredan. Đak generacije - u školi sve petice, nikad nikakav ispad. "Jedno vaspitano dete koje je ležalo na srcu svakom profesoru."

NJegov drug iz razreda Grada Tomić kaže da je Tomica bio pravi frajer.
- Sve je davao za drugove! Spremao je slabije učenike za pismene zadatke, pomagao nam u učenju. Pevao je u lokalnoj grupi i to veoma lepo. Išli smo zajedno na more, nas 17 gimnazijalaca, autostopom u Tivat na kampovanje. Super smo se proveli. Ma, Tomica je genijalac! Sebe nije uzdizao ni u čemu, a ni to što je ministar, nije dovoljno za njega. Moj nesuđeni zet - nostalgično dodaje Grada. - I danas ga poštujem, uvažavam i obožavam.

Među poznatim Paraćincima je i pevačica Ana Nikolić. Pametno dete, vredno, odlična učenica. Išlo joj je lako, a strah od javnih nastupa kao da nije imala. Kad je imala šesnaest, sa grupom svojih drugova i drugarica radila je emisiju "Tinejdž sat" na Radio Paraćinu. To su bila dobra deca od koje se niko nije zadržao na Radiju, ali su neki dogurali mnogo dalje. Voditeljka, koja ih je usmeravala, Aleksina Đorđević, kaže da je Ana prirodno popularna osoba.

- Otvorena, vesela, često bučna, umela je sve oko sebe začas da "rasporedi", a mikrofon joj je "ležao" u startu. Dečaci iz ekipe su malo zazirali od nje, pa su je proglasili "otkačenom". Ali kad je u Paraćinu neko "otkačen"to je najveći kompliment koji se može dobiti za talenat i autentičnost. Super je Ana - kaže Aleksina.

E. G. Š.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Školski drugovi javnih liČnosti govore o njihovim ĐaČkim danima u AranĐelovcu i ParaĆinu
Muzički festival "Budva 2005"
 
 


     


FastCounter by LinkExchange