"Svetsko, a naše" i slične reklame piva toliko su okupirale televizijski ekran da, i da hoćeš, ne možeš od njih pobeći. Ovo medijsko nasilje i profiterski sunovrat ima podršku u zakonu, jer pivo je neko (iza leđa "demosu") "progutao" i uvrstio u prehrambene artikle! Sada vrše pritisak trgovci našim životima da se i vino stavi na listu ( u paragraf) prehrambenih namirnica, da nam se "ubaci" u potrošačku korpu! Ko zna kakve se radnje i mreže pletu oko naših života, od strane kapitalista i njima sličnih aspiranata na velika i bolesna bogatstva.

Slobodno se može reći da je alkoholizam u Srbiji, pored svih naučnih i drugih analiza, humanističkih, pedagoških, medicinskih i socijalnih apela, ipak jedna velika državna tajna! O crnom stanju u mnogim oblastima nedostaju "bele knjige istine", a društvo i njegovi članovi propadaju, tonu, posrću, ginu - svakodnevno! Tako je i sa nečijim projektom alkoholizacije naroda u Srbiji i na mnogim drugim prostorima.

Mnogo je razloga koji su me primorali da napišem ovu "jadikovku" narodnim prijateljima i trovača mladih i odraslih čašicom i flašom "rajskog" alkohola. Prava je vest da je tzv. Egzit počeo kampanju "Nemoj piti i voziti", odnosno "Piti ili biti", koja će biti preko leta biti sprovedena "edukativnim i medijskim putem"! U čemu je problem, apsurd i izvesna drskost ove "humanitarske", kako neki rekoše "muzičke sekte" i nekog festivala u funkciji suzbijanja alkoholizma kod mladih. Pre svega u činjenici da se na seansama višednevnim u Novom Sadu, za vreme trajanja tzv.

Egzita, na tone točio i pio alkohol, da je opijanje uz "orgije i drogiranje", kako su mediji zabeležili, poprimilo katastrofalne razmere! I sad se organizatori opijanja uz muziku pojavljuju kao "propagatori trezvenosti", a u stvari, radi se o zloupotrebi jednog društvenog zla u korist organizatora tzv. Egzita (koji je dobio 13 miliona od države, bez konkurisanja za predstojeće pijano veselje). Čak se nudi besplatan prevoz i povratak onima koji dođu na tzv. Egzit da čuju "apele protiv čašice"! Da "zagonetka" bude još veća , a sumnja izrazitija , ovu akciju će podržati Pivara "Čelarevo", koja će "kompletno finansirati kampanju o odgovornom (!) konzumiranju alkohola, ali da jedino alkoholno piće koje će se na festivalu prodavati bude Tuborg Grin?! Ko se u celoj stvari pravi naivan, gluv, slep i glup, kad je očigledno da se iza svega kriju trovači i džeparoši mladih, željnih druženja i bekstva od tranzicione (kapitalističke) stvarnosti!

Navodi se da je na Trgu Republike održana nekakva manifestacija "Bezbednost u saobraćaju" u organizaciji nekakvih organizacija i "Slizinga" uz učešće Ministarstva za kapitalne investicije, Saobraćajnog fakulteta, saobraćajnih organa, časopisa "Fil trak end kars" i domaćina tzv. TMS. Saopšteno je da kod nas godišnje pogine 1.000 ljudi, a povređenih je 18.000, a da su najčešće uzroci nesreća alkohol i brza vožnja. Saobraćajne nesreće godišnje koštaju državu milijardu i po evra! A koliko koštaju porodice i državu invalidi i drugi onesposobljeni građani u saobraćajnoj "prašumi".

Niko ne pita koliko je gladnih i bolesnih zbog alkoholičara u porodici, koliko nesreća na poslu zbog "ljubitelja čašice", koliko porodičnih drama i tragedija zbog "kandži alkohola". Pouke iz istorije školstva pokazuju sledeće:
Prema zborniku "Pedagoška Jugoslavija, 1918-1939", Borislav M. Pavić u svom radu "Rad učitelja narodnih škola na širenju trezvenosti u Jugoslaviji od 1918 do 1938" (str. 339-349). "Organizovani rad na širenju trezvenosti kod nas počeo je oko 1900. godine osnivanjem prvih antialkoholičarskih organizacija. Očigledno je da uspeh pokreta trezvenosti zavisi od vaspitanja novih generacija u duhu te ideje.

U tu svrhu je 1907 osnovan Savez trezvene mladeži u Beogradu, kao vanškolska trezvenjačko-vaspitna organizacija sa ciljem da omladinu vaspitava i prosvećuje u duhu potpune uzdržljivosti (apstinencije) od uživanja alkoholnih pića, duhana i opojnih materijala (opijum, morfijum, kokain, hašiš i sl.". Vrlo su poučna iskustva učitelja u ovoj velikoj akciji u ono vreme, a nama se čini da u današnjem vremenu na zajedničkom poslu treba da se nađu pedagoški radnici, lekari, novinari, socijalni radnici i sama omladina.

Prof. dr Drago T.Pantić, Beograd

Da li se sećate ekstradicije čuvenog masovnog ubice Andrije Artukovića u Zagreb, pre bezmalo dvadesetak godina? Tada je ustaški doglvnik Artuković, direktno iz Argentine dopremljen u Hrvatsku, sa motivom da mu se sudi za ratne zločine i masovna ubistva. Koliko je ta akcija bila perfidna i podmukla, najbolje pokazuju događaji koji su se tada odigrali. Bukvalno na nosilima, na zagrebački aerodrom Mirogoj dopremili su tada, ostarelog, iznemoglog, mentalno nesposobnog 87-godišnjeg visokog funkcionera ustaške vojske.

Naravno, sa tog aerodroma, masovni ubica je odveden u bolnicu, gde je podvrgnut lečenju, oporavku i nezi. Lakrdija od tog suđenja bila je tako izvedena da se pomenutom zločincu suđenje toliko namenski oteglo, da je isti umro prirodnom smrću, posle godinu i po dana opstrukcije i komedije od procesa. Scenario je odlično odrađen, ostareli Artuković je namerno pred kraj života doveden u Hrvatsku, da bi tu bio sahranjen, i to na istom mestu, gde je i načinio zločine za koje je optužen.

Ovo podsećanje-događaj od pre dve decenije, je napisan kao uvod da bismo se pozabavili aktuelnim slučajem i optužbom za genocid i ubistva protiv bivšeg "oznaša" i visokog funkcionera Komunističke partije Slovenije, Mitje Ribičića! Neverovatna igra i koincidencija je u pitanju.Sve to za šta optužuju Ribičića se odlično znalo te davne 1946, 1956, 1971, 1981, 1991 i 2001. godine, ali nekome je palo napamet da baš sada, sredinom 2005. godine, procesuira zločine koji su počinjeni pre 65 godina. I to naravno protiv čoveka koji je na pragu DEVEDESETE. Mnogo sličnosti u scenariju ima sa gore pomenutim slučajem bivšeg argentinskog državljanin, hrvatskog porekla, i ovaj proces protiv bivšeg slovenačkog moćnika.

Taj scenario se toliko dopao, odomaćio, potvrdio u praksi, da je primenjivan i u ne tako davnim sličajevima optužbe protiv osumnjičenih za ratne zločine. Pomenimo bivšeg predsednika Hrvatske, Tuđmana, generala Bobetka, te predsednika BiH, Izetbegovića. Svima njima je krivični proces namerno odugovlačen, da bi se okončao njihovom prirodnom smrću. Suviše je ovih mutnih, programiranih događaja-scenarija da bi se to podvelo pod slučajnost. Naprosto, evidentno je da se radilo po instrukcijama - nalozima visokih svetskih moćnika, kako u senci, tako i eksponiranih visokih funkcionera u međunarodnoj hijerarhiji i konstelaciji moći. Koju satisfakciju možemo da imamo mi obični građani, posmatrači velikih igara, scenarija moćnih ljudi i organizacija? Samo što ovo možemo da napišemo, obelodanimo i prezentiramo manje upućenijoj svekolikoj javnosti.

Milutin Mlađenović, Beograd

Od uvođenja kablovske televizije SBB do dana današnjeg u Kostolcu ni u jednom trenutku korisnicima nisu emitovani svi kanali u obećanom kvalitetu prijema slike. Na brzinu su "namamili" građane na priču o odličnom prijemu i distribuciji signala do svakog domaćinstva u gradu, a i Internet "samo što nije krenuo", kažu sad će za mesec-dva!? Od trenutka kada su ostvarili svoj "cenzus" za uvođenje kablovskog sistema u našem gradu i posle prvih instalacija, već su počeli problemi!

Nikad nisu svi kanali bili istog kvaliteta i na svaki poziv po reklamaciji obećavano je da će majstori u rekordnom roku otkloniti smetnje. Tek kasnije, kad majstori valjda nisu bili u mogućnosti da otklone te "kvarove", počelo je sa pričom da se kanali "sudaraju" i da se suviše blizu jedan drugom emituju, pa njihovi izvanredni sistemi ne mogu to valjano da "razmrse", i eto mreže, snega, linija, senki i svačega po malo na ekranu. O Internetu se naravno više nije ni pričalo...

Trenutno je aktuelna priča da samo što nije sistem povezan sa Požarevcem preko optičkog kabla i našim mukama je kraj?! Problem je što to "samo što nije" traje već duže vreme, pa će verovatno u međuvremenu ponovo da se nađe krivac za ovakvo stanje, a već se nazire da će to biti Telekom jer oni koče potpisivanje ugovora, pa kopanje kanala... Jedino što uredno i na vreme dobijamo, i gde nema problema, jesu uplatnice plaćanja pretplate.

Vule Kušlić, Kostolac

U mesečnom vodiču kroz SBB kablovsku mrežu "Kablovizor" izašao je oglas sledeće sadržine.
"Nov televizor za 90 din. Novo za korisnike SBB kablovske mreže. Ne hvatate baš sve kanale. Vaš televizor ne može da memoriše sve kanale. Nemate daljinski. Mi imamo pravo rešenje za vas... Uz naš dekoder rešavate sve probleme jer ovaj savremeni uređaj omogućava gledanje 73 programa ponude SBB uključujući i TV pakete".

U ovoj neverovatnoj ponudi dekoder košta samo 90 dinara mesečno. Na osnovu navedenog oglasa obratio sam se telefonom njihovom korisničkom centru, sa željom da mi ugrade dekoder jer sam njihov pretplatnik. Međutim, dobio sam informaciju da mogu ugraditi dekoder tek kada se pretplatim na jedan od njihovih TV paketa. Kako takav uslov nije naveden u oglasu, obratio sam se korisničkom centru u Ulici kralja Petra gde sam dobio informaciju da je to što ja tvrdim tačno, jer tako piše u oglasu, ali da je verovatno greška. Naravno, da bih dobio dekoder moram da se pretplatim barem na jedan njihov TV paket. Od rukovodilaca niko nije hteo da me primi.

Smatram da jedna ozbiljna kablovska televizija kao što je SBB ne bi trebalo ovako da se ophodi prema svojim korisnicima.

Vlastislav Dobeš,Beograd

U vašem listu pročitao sam izjavu trenera FK " Partizan", Vladimira Vermezovića, koji kritikuje novinare i druge ljude da moraju da ustanu kada nešto pričaju o "Partizanu", dok on smatra da je kao trener postigao veliki uspeh. Ne znam čime se hvali. Pamtim ga kao jednog solidnog fudbalera, dok kao trener nema nekih velikih uspeha.

Da li on zna gde su igrali "Hajduk" sa Liona, "Obilić" sa Vračara, "Železnik", "Čukarički", "Zemun" 1960. godine. To je bila takozvana Beogradska zona, ali svaka čast tim klubovima, ali se ova liga ne može porediti sa ligom u kojoj su igrali "Dinamo", "Velež", "Sarajevo", "Železničar", "Hajduk" i drugi klubovi. Teže je onda bilo biti poslednji u selu, nego danas prvi u gradu.

Šta treba reći za poznate trenere "Partizana" - Bobeka, Špica, Matekala i druge, koji su daleko veći uspeh postizali pa se nisu ovako hvalili. Kako ne izmisli neku taktiku da pobedi "Zvezdu" u Kupu. Lako je biti trener u "Partizanu" i "Zvezdi" kada su okupili najbolje fudbalere. Nemam ništa lično protiv g. Vermezovića, ali neka, recimo, u sledećoj sezoni preuzme "Čukarički" i osvoji naše prvenstvo, pa onda neka se hvali.

Dragutin Nikolić, Divljaka