GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 30. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Bogata turistička ponuda Ohridskog jezera i ove letnje sezone privlači sve veći broj srpskih turista

Ništa bez Biljane

Nekadaši drevni grad svetlosti, danas je okosnica makedonskog turizma i idealno mesto za odmor

Ohridska himna "Biljana platno beleše" najčešća je arija koja može da se čuje u Makedoniji gde god sretnete čoveka sa muzičkim instrumentom. Prema legendi, nekada u drevnom gradu živela je "ubava moma" Biljana, neverovatne lepote i ubistvenog pogleda. Jednog dana je prala veš na bistrom izvoru i prostirala da se suši na belom pesku. Tada je naišao karavan sa 20 vinara, a vođa, očaran njenom lepotom, ponudio je da vinom i rakijom plate štetu ako kolona zgazi neko platno. Ali, Biljana je to odbila, rekavši da joj ne trebaju ni vino, ni rakija, već "momčeto što napred tera karvanot i nosi kepče nad oko".

S Biljanom počinje i naša priča o nekadašnjem starom rimskom gradu koji je danas okosnica makedonskog turizma i idealno mesto za beg od briga i tereta modernog života. Priroda je Ohridsko jezero obdarila nekakvim tajnovitim čarima, još od vremena kada je nastalo, pre deset miliona godina. Naučnici kažu da su ga stvorile tektonske sile pred kraj tercijera i da je takvih tvorevina veoma malo na našoj planeti, pa su mu generacijski drugovi jedino Bajkalsko i Kaspijsko jezero, i još nekoliko jezera na Filipinima i u Kini. Još ga zovu i Muzej živih fosila, jer njegove vode skrivaju endemske i reliktne vrste životinja i biljaka, a među njima je svakako najčuvenija ohridska pastrmka, mada mnogo ne zaostaje ni ohridska jegulja.

Dve trećine Ohridskog jezera pripadaju Makedniji, a jedna trećina Albaniji. Zauzima površinu od skoro 390 kvadratnih kilometara i leži na nadmorskoj visini od 695 metara. Maksimalna dužina je 30,8 kilometara, širina 14,8 kilometara, a najveća dubina 289 metara.

Za Ohidsko jezero kažu da je najprovidnije u Evropi, a izuzetnu bistrinu daju mu brojni površinski i podvodni izvori koji ga neprestano pune vodom, kao i nekoliko manjih reka poput Sateske, Koselske i Čorave.

Prozirna voda i uređene plaže, sve do Struge na severozapadu i Svetog Nauma na jugu, idealni su za kupanje u letnjim mesecima, kada temperatura vode bude i 24 stepena Celzijusa.
Osim pastrmke i jegulje, Ohrid je poznat i po svojim biserima, jedinstvenim u svetu. Skoro da nema pripadnice lepšeg pola koju ne privuče blistava narukvica, ogrlica, broš ili neki drugi ukras, mada ih i muškarci rado kupuju za poklon dragoj osobi, pogotovo ako naiđu na radnju "Ohridski biser" u ulici Sv.

Klimenta Ohridskog, u kojoj se nakit pravi od 1924. godine. Zanimljivo je da malo ko zna da se biseri prave od sitne krljušti ribe plašice, koja živi u jezeru i delovima reke Crni Drim. Tanka krljušt se slaže i spaja prema vekovnoj i dobro skrivanoj recepturi, a zatim se čuva na poseban način, sve dok se ne formiraju mali, jajasti biseri, a njihova boja je slična boji slonovače. Međutim, ovaj zanat polako izumire i danas se njime bavi samo nekoliko porodica.

U Ohridu i okolini ima više od 20 pravoslavnih bogomolja, a većina potiče iz Srednjeg veka. Crkva svetog Jovana Bogoslova - Kaneo, nezvanični je simbol grada i najčešći motiv na razglednicama ovog kraja, dok za impozantnu crkvu Svete Sofije kažu da je najakustičnija na Balkanu. Ona je sve do dolaska Osmanlija bila katedrala Ohridske arhiepiskopije, a danas se u njoj tokom leta održava poznati Festival klasične i duhovne muzike. Veliki broj turista obavezno poseti i crkve Svetog Klimenta i Svete Bogorodice Bolničke, kao i Muzej slovenske pismenosti i Galeriju ikona.

Tridesetak kilometara od grada nalazi se najčuveniji pravoslavnim manastir - Sveti Naum, sagrađen 900. godine na visokoj steni iznad obale, a legenda kaže da srce sveca i čudotvorca i danas kuca u posmrtnom kovčegu. Ko god dođe u Ohrid prvo obiđe dobro očuvanu Samuilovu tvrđavu i uživa u pogledu, jer se grad sa njenih bedema i kula vidi kao na dlanu. Ljubitelji starina nikako ne zaborave da vide Antički teatar, odnosno koloseum iz doba Rimljana, kao ni ostatke monumentalne episkopijske crkve na mestu zvanom Plaošnik.

Idealno za zaljubljene

Šetnja neravnim ulicama u starom delu Ohrida, kroz Gornju portu i Gornji i Donji saraj, prosto vraća čoveka u daleku prošlost, a na svakom koraku se mogu videti tragovi svih kultura koje su ovde živele. Centralni gradski trg ukraavaju velika fontana i razgranati platan - Činar ili Činarot, a na tom mestu, kako tvrde, raste više od osam vekova. Moćni reflektori osvetljavaju noću ovo dugovečno stablo, široko 20 metara, pa igra senki i ritmičko žuborenje vodoskoka stvaraju romantični ambijent, tako da nije čudo što na ovom prostoru ima najviše zaljubljenih parova.

Nedaleko od Činara nalazi se upečatljiva bela džamija koju je u 16. veku podigao beogradski vezir Ali-paša kao svoju zadužbinu. Ako neko više voli da se ljuljuška na vodi, može da iznajmi čamac i da oproba sopstveno veslačko umeće, ili da se prepusti snažnim rukama nekog iskusnog Ohriđanina. Ipak, najbolje je naći mesto u nekom rekrativnom mini-brodu, kao što su "Delfin" i "Stena", a jezerski vukovi i kapetani Vasil Alčev i Dimitar Čekredžioski voziće gde im se kaže. Jednočasovno krstarenje košta 600 denara po osobi, a celodnevni najam broda je 4.000 denera (1 evro = 62 denera).

Kada se noge umore od višečasovnog hodanja onda je najbolje sesti u neku kafanicu ili manji restoran, pa naručiti neko dobro makedonsko vino, čuveno "gravče na tavče" ili pravu pljeskavicu koja se priprema na starinski način, a to zadovoljstvo neće da košta više od dva - tri evra. Pobornici italijanskog testa, nadeva i travki mogu da svrate u neku piceriju, kao što su "Amerikano", "Don Vito" i "Zlatno jajce", ili da s nogu smažu sedvič i druge specijalitete moderne "Fast food" kuhinje, pre svega u "Pink Panteru" i "Vivi". Kome se sve ovo ne dopada, jedino preostaje da kupi izvrstan prženi kikiriki, a kilogram košta sto denara.

Povoljne cene

Smeštaj u gradu ispod Galičnice nije teško naći, jer ima dosta hotela i motela u samom mestu i duž Ohridske rivijere. Osim njih, tu je i nekoliko auto-kampova, kao što je "Andon Dukov" kod manastira Erazmo, četiri kilometra od grada na starom putu prema Strugi, ili "Ljubanište" u istoimenom selu blizu Svetog Nauma, a najveći je "Gradište" i u prikolicama i bungalovima može da primi 1.500 gostiju. Najjeftiniji smeštaj je u privatnim kućama, a ležaj u odvojenim sobama košta od 12 do 15 evra dnevno po osobi. U najboljim hotelima u gradu, poput "Milenijum Palasa", "Tino" i "Dončo", noćenje i doručak su oko 50 evra za jednokrevetnu sobu, dok dve osobe za istu uslugu u dvokrevetnoj sobi plaćaju oko 65 evra. Dvadesetak evra je skuplje u hotelima na rivijeri, kao što su "Metropol", "Belvi" i "Desaret", koji se nalaze na putu prema Svetom Naumu.

Trenutno je u starom jezgru Ohrida raskopano dosta ulica, iako do pune letnje sezone ima samo nekoliko nedelja, ali zvaničnici tvrde da će sve biti u redu do dolaska prvih gostiju. Naravno, sve ovo mnogo ne umanjuje lepotu drevnog grada i njegovu neprolaznu zanimljivost.

E.Bilalević


vesti po rubrikama

^putovanja

Ništa bez Biljane
Našli ljubav u drvenom gradu
Preporučujemo: Najjeftinije letovanje u Čanju i Šušnju
 


     


FastCounter by LinkExchange