GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 30. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Milko Štimac predsednik Komisije za hartije od vrednosti

Ja nisam mangup

Imovina mi se nije uvećala, niko mi od biznismena ništa nije nudio, jer znaju da sam đak iz prve ruke

BEOGRAD- I pored ponovljenih tvrdnji nekih članova Vlade Srbije da je u prodaji "Kneza Miloša" bilo nezakonitosti, Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kaže da ni danas, posle više od pola godine od tog događaja, nema sumnju da je bilo gde pogrešio. On ne krije da odranije poznaje Milana Beka, konsultanta kajmanskog fonda "Balkan limitid", jer ga je od kraja 90- ih godina kao službenik berze viđao dok je Beko bio ministar za privatizaciju

Da li Vam se imovina uvećala za ovih godinu dana jer postoji uverenje da Komisija koju vodite, ima ogromni uticaj na biznis?
- Nije se uvećala, a i prijavio sam je, što članovi komisije i moraju po zakonu. Kada sam se oženio, stambeno pitanje smo rešili tako što smo, nakon smrti očuha, prešli u njegov stan, a zatim ga proširili posle smrti ženine tetke tako što smo prodali njen stan. Konačno stambeno pitanje smo rešili posle prodaje kuće na Pelješcu.

Da li bi bili imućniji da ste podlegli nekim političkim ili tajkunskim pritiscima na sadašnjoj funkciji?
- Znate, kako je. Čovek je napravljen ili da bude ili ne bude mangup. Ako već nije od mangupskog kova, onda bolje da se ne kači u to kolo. Ja nisam mangup, ja sam onaj iz prve klupe, onaj štreber sa naočarima što je vikao "profesore, profesore, mogu li ja ...". Nisam ja za tu mangupsku priču, a niko mi ništa nije ni nudio, zato što znaju kakav sam.

Ko to zna

Ima li u "Balkanu" Srba , priča se da je jedan od vlasnika Milan Beko ?
Srba nema u Londonu, gde je sedište ovog fonda. Društvo za upravljanje "Balkanom" je osnovala švajcarska banka, čiji je vlasnik Fabijen Pikte i to je već poznat podatak.
Šta će građani sutra da kupe preko investicionih fondova, kada je već skoncentrisano vlasništvo kod šačice biznismena ?
Koncentracija je jedan normalan proces. E, sad što je to možda šačica ljudi je stvar kojom treba da se bavi antimonopolski zakon.

Ničija nije doveka

- Izmenama Zakona o finansijskom tržištu direktor firme će pod pretnjom krivične odgovornost morati bezuslovno da potpiše prospekt i time omogući izlazak akcija na berzu, kaže Štimac. Na pitanje da li će time biti rešen slučaj "Ce marketa"on dodaje - "Kod "Ce marketa" je sve na sudu. Kako su stavili privremenu meru, oni znaju, oni treba i da je skinu. To meni može da se ne sviđa, ali je tako. Tačno je da je to prvi slučaj gde se sud meša u ingerencije komisije. Međutim, mi smo ponude odobrili i što se nas tiče mi tu više nemamo bilo kakvu nadležnost, ne možemo ih valjda ponovo odobravati.

Jeste li i nadalje potencijalni član G 17?
- Dosta mi je politike. Za G17, gde sam inače morao da zamrznem članstvo kada sam izabran u Komisiju za hartije od vrednosti, vezuje me zaista jedan lep period i puno prijatelja, ali pravo da vam kažem da izguramo ove zakone u skupštini, ja bih ako mogu, u neku banju na tri meseca.

Kako to da je Dušan Bajec, član ove komisije, dao pre više meseci ostavku zbog "Knjaza", a još je na toj funkciji. Jel' to bilo skupljanje poena za DS čiji je kadar ?
- Ne. Pazite, ne možemo da izguramo da četiri zakona koja se tiču finansijskog tržišta dođu na dnevni red parlamenta, pa je pitanje kada bi poslanici stigli da glasaju o ostavci Bajeca. On je jednostavno u tom momentu bio revoltiran.

Može li da se desi jer to odgovara mnogima iz sveta biznisa, da se Zakon o preuzimanju usvoji tek posle letnjeg zasedanja parlamenta. On obavezuje kupca da mora ponuditi otkup svih akcija ?
Očekujem tim povodom hitan razgovor sa predsednikom Odbora za finansije. Ovaj način kupovine menja izgled finansijskog tržišta jer je sve više firmi u kojima se kapital koncentriše. To samo po sebi ne znači ništa loše jer takva preduzeća mogu biti efikasna, međutim finansijsko tržište treba da obezbedi i neke druge stvari. Pre svega reformu penzionog sistema, tako što će specijalizovani investicioni fondovi moći da ulažu u akcije ili obveznice. Ako se u najboljim firmama vlasništvo skoncentriše, one se povlače sa tog tržišta i praktično ne možete da reformišete ni penzioni sistem, jer ovi fondovi nemaju gde da ulažu novac građana. Što je razuđenije vlasništvo, stabilniji je politički i ekonomski sistem.

Koje još promene donosi novi paket " finansijskih" zakona ?
Pored ovog , tu je i Zakon o investicionim fondovima. Ovi fondovi postoje u skoro svim okolnim zemljama, i oni treba da prikupe kapital od malih ulagača, da koncentrišu tu tražnju. Svako može da uloži 100 ili 500 evra u fond i tako se prikupi značajni kapital. Sada, firma može da se obrati samo banci.

Zašto se odlaže sa donošenjem tog zakona, već je bilo dva nacrta, da li je to zbog lobija ?
- Teško je na to odgovoriti, ali mislim da je to stvar prioriteta koji se postavljaju pred parlamentom. Ponekada pomislim da je moglo i više da se uradi u ovoj oblasti, ali u odnosu na zatečeno stanje ipak je učinjen veliki napredak.

Na koji bi način fondovi "Salford", "Midlend" ili "Balkan" kupovali naše fabrike da smo imali taj zakon?
- Oni bi morali da se registruju po zakonu o investicionim fondovima, slično bankama, i vi biste znali ko su njihovi vlasnici. Otvoreni fondovi mogu da imaju hiljade ulagača, u SAD ima fondova i sa milion ulagača gde obično većina ima samo po neki promilčić akcija. Kod ovih fondova zato možete znati samo članove Odbora za upravljanje fondom jer je sitnih vlasnika mnogo. Interesantnije je zato znati ko su vlasnici zatvorenih fondova, koji to ne moraju da obnaroduju, ali nadležne državne institucije poput komisije, ili poreske uprave moraju da dođu do konačnog vlasnika, a ne samo do advokata koji su registrovali firmu.

Imate li pristupa tim podacima kao član Međunarodnog udruženja komisija za hartija od vrednosti ?
- Ne. Zato što mi nemamo Zakon o fondovima. To je ključni zakon za ekonomsku demokratiju, koji omogućuje ljudima da sa malo para ulože pare u fond koji tako skoncentrisan kapital preliva u perspektivne firme gde kupuju 10 do 20 odsto vlasništva. Njihovi ljudi sede u upravnom odboru i zajedno sa ostalim vlasnicima vuku firmu napred jer su oni zainteresovani za dividendu od uloga. S tim ljudima se neće moći manipulisati kao sa punomoćjima malih akcionara u skupštini.

Ali vi ste imali pravo da dobijete podatke o fondovima sa Maršalskih, Devičanskih ili Kajmanskih ostrva.
Preko ovog međunarodnog udruženja uvek ćete dobiti sve podatke o društvu za upravljanje fondom.

Z.Mihajlović.


vesti po rubrikama

^ekonomija

Milko Štimac predsednik Komisije za hartije od vrednosti: Ja nisam mangup
Zastavin pištolj u Americi
Prevođenje firmi još 15 dana
 


     


FastCounter by LinkExchange