GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Demokratija topuza

"Zašto (ne) mrzimo Ameriku", 20. maj 2005

Prilično me je iznenadio tekst vašeg čitaoca Slavka Đorđevića o Americi (SAD). U prvi mah sam pomislio da je reč o nekoj neslanoj šali, ali je čovek ozbiljan.
Nije mi jasno na koji način ostali svet zavisi od SAD, kako piše g. Đorđević? Da li narodi Afrike zavide što u Americi deca ne umiru od gladi? Oni samo protestuju što ih razvijeni Zapad, a pre svega SAD, već nekoliko stoleća bukvalno pljačkaju, pre svega ekonomskom politikom, usled čega jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja iz godine u godinu postaje sve izraženiji. Velika je nesreća - a ne sreća-što su SAD ostale jedina supersila koja svojom silom nameću drugim zemljama svoje interese.

Kakva je to demokratija koja je srušila demokratsku vladu čileanskog predsednika Aljendea? Za kakvu su se to demokratiju Amerikanci borili u Vijetnamu? Kakva je to demokratija koja je na Kosmetu izmislila "Račak" da bi imala izgovor za bombardovanje Srbije, saveznika u Drugom svetskom ratu. U ime koje to demokratije SAD odbijaju da potpišu povelju iz Kjota o zaštiti čovekove sredine koju u najvećoj meri ugrožava upravo američka industrija? U ime koje demokratije SAD odbijaju mogućnost da se Amerikancima koji van SAD počine zločine sudi u Međunarodnom sudu u Hagu?

Spoljnu politiku SAD kritikuju ne samo siromašne zemlje već i ceo civilizovani i prosvećeni Zapad i, naravno, Istok, političari, naučnici, privrednici, kao i u samoj Americi. Pod plaštom širenja demokratije i slobode, administracija SAD vojno i politički interveniše gdegod se utvrde rezerve nafte, gasa i drugih vrednih sirovina. Kakvi su to vitalni nacionalni interesi "demokratske" Amerike u Iraku, na Kavkazu i u rejonu Kaspijskog mora i na Tajvanu?

I kakvi su bili "demokratski" motivi Amerike i njenih saveznika u Evropi da organizuju raspad SFRJ i na teritoriji bivše Jugoslavije pruže najveću podršku upravo onim secesionističkim snagama koje su svojevremeno blisko sarađivale sa fašističkim silama. Oficire, komandante hrvatske "Oluje" u Krajini obučavali su američki penzionisani generali.

A o Kosmetu? U Drugom svetskom ratu najveći deo kosovskih Albanaca je bio na strani fašističkih sila - Nemačke i Italije, dok su na prostorima Jugoslavije antifašistički pokreti bili najznačajniji saveznici alijanse u ovom delu Evrope. Namera administracije SAD jeste da od Srbije otrgnu deo njene teritorije i poklone je šiptarskim mafijašima, narko-dilerima i kriminalcima, koji pale srpske manastire i srpske kuće i proteruju Srbe sa svojih ognjišta, može se objasniti jedino golim, egoističkim ekonomskim i vojnim interesima.

I vrapci na vrbi znaju da je Haški tribunal američki sud osnovan da bi se ubijala Srbija i da bi se Srbija neprestano ucenjivala.
Jedina dva-tri reda u napisu Đorđevića koja su tačna jesu da su nauka i napredna tehnologija u SAD na zavidnom nivou, pre svega zahvaljujući velikim ulaganjima u te oblasti i naučnim umovima, među kojima je najviše onih koji su došli iz Evrope i drugih delova sveta.
Srbi ne mrze nijedan narod, pa ni američki - već mrze nasilje.

Branko Božović, Novi Sad


Magla, umesto putovanja u Grčku

Dana 3. februara 2005. pomislila sam da sam najsrećnija osoba na svetu! To je bio dan kada su me pozvali iz agencije "Luks marketing", i ponudili mi "reklamno" putovanje u Grčku, u predsezoni (april-jun), ili u postsezoni (septembar-oktobar), po ceni od 65 evra, koja uključuje: prevoz, smeštaj u apartmane A kategorije i izradu grčke vize. S obzirom na to da je tada bio februar i da ranije nisam letovala u Grčkoj, pomislila sam da je to prava sreća, ne znajući da su to, u stvari, realne cene koje nude sve turističke agencije za taj period.

Došavši u agenciju da se upoznam sa detaljima vezanim za putovanje, upala sam u zamku. Naime, oni su naš dolazak iskoristili za predstavljanje svoje agencije i nagovaranje prisutnih da se učlane u njihov klub.

Članarina je bila 5.800 dinara, a mi bismo, navodno, zahvaljujući tom članstvu ostvarili to "reklamno" putovanje, najpovoljnije cene smeštaja i prevoza, usluge svih uplata za putovanje, nošenje dokumenata na viziranje, obaveštenje o informacijama vezanim za putovanje... Zapravo, sve one pogodnosti koje nudi svaka turistička agencija! Ipak, onda mi to nije delovalo tako, pa sam sa momkom pristala da uplatim novac i postanem član "kluba". Članarina je jednokratna i nepovratna, a sada, tri meseca kasnije, potpuno mi je jasno i zašto!!!

Naše putovanje trebalo je da bude 28. maja 2005. Po dogovoru, doneli smo novac i sve od dokumenata neophodnih za izradu grčke vize, čak i pre navedenog roka - 8. 5. 2005. Tada nismo uspeli da saznamo ništa o putovanju - ni izgled Pefkohorija, gde je trebalo da idemo, ni izgled apartmana, ni program putovanja, apsolutno ništa!? U to vreme imali smo i još jedno neprijatno iznenađenje.

Putem telefona rekli su nam cenu od 50 evra i 550 dinara - a tog 8. 5. 2005. obavestili su nas da na to treba dodati još 10 evra za vizu, dnevno osiguranje od 2 evra po danu, i još 200 dinara za rezervaciju. Nije mi bilo drago, a naročito ne i zbog činjenice da su nam još tada evro računali po kursu 82, 5 dinara. Koji je to kurs - i danas se pitam!? Prava je sreća da smo imali i nešto evra kod sebe, a ne samo dinare!

No, ni tu nije kraj. Dana 18. 5. 2005. pozvao me je vlasnik agencije Marko Medić, i to u 21.45 sati (!!!). Tom prilikom, rekao mi je da moj momak, ako želimo da putujemo, mora da "skokne do Niša" po vizu jer mu je pasoš izvađen u Kruševcu. S obzirom na to da smo oboje zaposleni i da par dana pred putovanje nismo mogli da, kako on reče "skoknemo do Niša", naše putovanje je propalo!

Nismo dobili čak ni izvinjenje. Sva ulaganja sa početka, kada su nas ubeđivali da postanemo njihovi članovi, pretvorila su se u neverovatnu drskost i bezobrazluk. Pokušaj da ih prijavim JUTI ostao je neuspešan jer nisu njihov član, iako su nam rekli da jesu. Drugi pokušaj prijave Turističkoj inspekciji, takođe je ostao bezuspešan jer aranžman nije bio njihov, već agencije "Folou mi". Oni su me posavetovali da ih prijavim sudu zbog uplate članarine, ali za to stvarno nemam energije, a ni vremena. Međutim, ni tu nije kraj! Novac od neostvarenog putovanja vratili su nam, ali za pasoše morali smo da dođemo nekoliko dana kasnije.

To sam i učinila, ali nikome od njih nije palo na pamet da naše pasoše podigne iz agencije "Folou mi", pa sam to morala da učinim sama. Odlučila sam da zaposlenima ispričam o svemu što mi se desilo i da ih obavestim o ljudima sa kojima sarađuju. Bila sam šokirana saznanjem da oni njih ne zastupaju, da čak i nisu turistička agencija i nemaju svoju licencu. Zato, ako vas neko iz agencije "Luks marketing" pozove i kaže da vam poklanja "reklamno" putovanje - ne verujte, to je čista prevara!

Jelena Đurić, Beograd


Uzdizanje Feniksa

Smatra se da novine, naročito kada je reč o umetnicima, pišu uglavnom o onima o kojima je već pisano. Baš da proverimo da li je zaista tako.

Naravno, umetničko delo nema potrebe za odbranom, pa ovim i ne pokušavam da jedno takvo sočinenije branim. Nego tek da skrenem pažnju javnosti da postoji. A ako nešto vredi - živeće. Slike Stevanovskog upravo su te koje će živeti. Nadživeti sve nas, pa i samog svog stvaraoca. Ali, zašto bismo bili tako spori i interni. Da tako dugo čekamo da vidimo ono što nam je već sada pred očima? Zašto da se ponavlja sudbina Betovena čija je Deveta simfonija doživela svoj trijumf tek kada je slavni kompozitor već ogluveo, tako da svoje remek-delo nije mogao čuje ili slučaj slikara Goje koji je postao slavan tek pošto je otišao na drugi svet...

Zato molim da mi se oprosti ovo nestrpljenje što skrećem pažnju na "mladog" (kako reče Radomir B. Čačić) slikara Stevanovskog već sada, jer ne smatram da je reč o "mladoj umetnosti"... Naprotiv, Slaven, otac već tri lepo vaspitana sinčića, nije početnik ni u umetnosti. To je mogao zaključiti svako ko je imao prilike da poseti prošlogodišnje izložbe njegovih slika u Biblioteci grada Beograda ili u Ruskom domu kulture.

Stvar je ličnog afiniteta, ali mene su oduševili njegovi aktovi "Uzelenjena polifonija", "Bila si vaza ispunjena večnošću", "Jutarnji bol", "Večernja razigranost", "Okreni se"... Te lepotice su zatamnjene tek toliko da tamnim zracima zrače svoju žensku misteriju postojanja. Ali, i kada slika zgarište, umetnik kao da poručuje: pogledajte taj pepeo, Feniks tek što nije uzleteo...

Da sam stručnjak, ja bih sada razglabao i dosađivao ekspertskim ocenama ove slikarske pojave. To bi, uostalom, bilo neprilično, s obzirom na čitalačku publiku kojoj se obraćam. Pošto mi, čitaoci cenjenog lista, nismo učenici ili studenti, nema ni potrebe za nekim stručnim predavanjima; želeo sam tek da, kao običan gledalac, skrenem pažnju na jednu zanimljivu umetničku pojavu. Jer, umetnička dela se i stvaraju zbog nas, najšire publike, a ne za uski krug stručnih sladokusaca, zar ne?

Ne znam da li je u likovnim nastojanjima Stevanovskog nekad i bilo nekog lutanja, ali sada on suvereno, sigurno i uspešno hodi svojim osobenim putem koji je sam odabrao. I još nešto što ne treba smetnuti s uma: uživanje se događa kao rezultat pojačanog ulaganja pažnje. Prema tome, obratite pažnju na stvaralaštvo ovog vrsnog slikara. I uživajte, kao što sam uživao ja.

Marko Smukov, pisac, Beograd


Poslanici na tenderu

Zakon o izborima, donešen u vreme vladavine DOS-a, doveo je nas, birače, u apsurdnu situaciju. Kad je reč o izborima, ovakav zakon je retrogradan i besmislen do apsurda. Prema njemu, birači su lišeni da utiču ne samo na politiku u državi nego u svom selu, gradu i mesnoj zajednici. Možemo da se zapitamo u kom segmentu je princip vladavine naroda, što je, zapravo, i smisao demokratije (vladavina naroda). Svaki poslanik za koga sam glasala kasnije je odšetao u neku od stranaka za koje ni u ludilu ne bih glasala.

Po starom zakonu, Ustavni sud odlučuje da je poslanik nosilac mandata i da mandatom (kao da se venčao sa njim) može da šeta iz stranke u stranku koja će mu dati više ekonomske moći. Takva odluka mogla je da se prihvati kao zakonita, jer smo u to vreme glasali za ličnost, i na lokalnom nivou i na državnom. Zbog novog zakona sklapaju se neprincipijelne koalicije na lokalnom nivou pa se na istom mestu, odnosno koaliciji, nađu zajedno babe i žabe zbog čega po gradovima pucaju koalicije, a građani trpe. Prema starom zakonu, u mom gradu radikali nisu ni slučajno mogli da dobiju odborničko mesto, a sada su preslikali ponašanje parlamenta, pa su protiv svega što odluči pozicija, bez obzira na to da li je to u interesu običnih građana.

Po novom zakonu, poslanici su dobijali mandate lobiranjem najjačih ljudi u stranci pa je tako ispalo da je moj poslanik seo uz rame Velje Ilića, a Velja Ilić uz rame DSS-a, za koje ne bih glasala. Tako poslanik DSS iz mog grada "gazi" četrnaestu godinu poslaničkog mandata (četiri u SPO-u), a da za sve to vreme nisam čula njegov glas u parlamentu. Zbog takvog zakona poslanici nisu odgovorni, ne samo biračima nego ni svojoj savesti, pa se prepucavaju, menjaju zakone zbog kojih obični građani ne uživaju nikakvu pravnu i fizičku stabilnost.

Iz tog razloga, po novom zakonu, poslanik nije nosilac mandata nego stranka, ali to sada vladajućoj koaliciji odgovara. Zbog ovakvog zakona pojavljuje se mogućnost da se raspišu licitacije na trgovima širom Srbije, pa da se poslanici prodaju onom ko ponudi najviše.

Vojka Milutinović, Užice


Branioci terorista

Na jučerašnjem sajtu Baltimor independent Medija centra nalazi se sledeći članak: Uskoro dolazi leto 2005. godine, a to je vreme u kome je NATO (ne) agresija posvetila davanju nezavisnosti Kosova. Za sada, umesto vojnika NATO, dobijamo smenu vojnika iz zemalja Evropske unije, kao nove branioce mira. U našem selu Đakovica, ostalo je samo pet starijih srpskih žena.

U znak tako spektakularnog događaja, čak četiri srpske porodice iz obližnjih Gnjilana i Obilića vam izražava neizmernu zahvalnost i najtoplije pozdrave za tako jak stav inspirisan pravdom i demokratijom. U toku bombardovanja uspeli STE da pogodite papirni tenk u susednoj ulici i tako raznesete naš kokošarnik. Ali nije ništa u poređenju sa tako dalekosežnim mirom kojim je predviđena dugo očekivana nezavisnost za kosovske teroriste.

Ilija Pavlović, SAD