GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 26. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost u SCG

Nema nama Evrope bez reforme BIA

Još se ponašamo kao da postoji SFRJ. Službe moraju da se prilagode problemima aktuelnim u Evropi i regionu. Više nema emigracije, unutrašnjih neprijatelja, druga su vremena i moramo u tranziciju. Sada treba da se borimo protiv organizovanog kriminala, terorizma... Neophodne su krupne promene da bi se odgovorilo zadacima, a BIA i VBA da postanu servis MUP-u, žandarmeriji i slično

BEOGRAD - Orhan Dragaš, biznismen iz Beograda, poznavalac tehničko-bezbednosnih sistema u svetu, imenovan je za direktora Međunarodnog instituta za bezbednost u Srbiji i Crnoj Gori. Institut su 1981. godine osnovale zemlje stalne članice Saveta bezbednosti, kao i Holandija, Belgija i Nemačka. Dragaš je u intervjuu za Glas, pored ostalog, objasnio koji su ciljevi i planovi ovog instituta.

Čime se Institut bavi i koja je svrha njegovog postojanja?
- Naš zadatak jeste pružanje edukativne i tehničko-bezbednosne pomoći zemljama u tranziciji. Potreba za osnivanjem Instituta ukazala se u vreme slabljenja diktatorskih režima prvo u centralnoj Africi, a potom u zemljama istočne Evrope. Zbog poluvekovnog jednoumlja, kod nas još postoji fama oko stranih službi i zbog toga moram objasniti da su članovi Instituta svetski priznati eksperti iz raznih oblasti u vezi sa bezbednošću koji su spremni da nam pomognu. Podsetio bih i da je jedan od uslova za ulazak u EU i reforma bezbednosnog sektora i postoji veliko interesovanje da nam se pomogne, pa moramo i da sarađujemo.

Operativci rade svoj posao

Činjenica je da su službe ozloglašene, ali ne treba generalizovati stvari, jer nije problem u celim službama i svim ljudima. Mnogo je nerazjašnjenih ubistava, poput onog na Ibarskoj magistrali. Navešću primer ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Govoriću o ljudima koji su pratili Ćuruviju. To su bili operativci koji su dobili njegovu fotografiju, šifru i zadatak da ga prate. Ćuruvija je praćen po naređenju rukovodstva i sada treba dokazati do kog trenutka su ga operativci pratili - pre ubistva, ili su videli i ubistvo. Odgovornost je na vrhu službe. Ni u jednom poslu ne treba praviti generalnu sliku o ljudima koji rade svoj posao, primećuje Dragaš.

Otkud toliko interesovanje za ovo područje?
- Naša zemlja je veoma zanimljiva u bezbednosnom smislu i oblasti ekonomske špijunaže zbog svog velikog geostrateškog značaja i geografskog položaja. Kao raskrsnica puteva pogodna je za terorističke organizacije. I, upravo zbog terorizma, koji je zlo bez imena i prezimena, ovo područje je zanimljivo za one koji se bore protiv ovog zla.

Da li će Institut na čijem ste čelu učestvovati u reformi sektora bezbednosti u našoj zemlji?
- Za kraj juna u Beogradu planiramo organizovanje konferencije o reformi BIA i VBA. Naše službe nisu restrukturirane i još se ponašamo kao da postoji ona SFRJ, koja je imala veću površinu i više stanovnika od sadašnje SCG. Potrebno je da se ponašamo u skladu sa novonastalom situacijom. BIA i VBA moraju da se reformišu i prilagode problemima aktuelnim u Evropi i regionu. Više nema emigracije, ustaških i četničkih organizacija, unutrašnjih neprijatelja, pa nema potrebe za tim sektorima. Druga su vremena i moramo izvršiti tranziciju, nadoknađujući pritom izgubljeno vreme. Sada treba da se borimo protiv organizovanog kriminala i terorizma, za ustavni položaj zemlje... Neophodne su krupne promene da bi se odgovorilo zadacima, a BIA i VBA da postanu servis MUP-u, žandarmeriji i slično.

Kako ocenjujete dosadašnje promene u službama bezbednosti?
- Za svaku pohvalu je reforma Vojno-bezbednosne agencije koja je prihvatila savremene svetske trendove u ovoj oblasti, ne rasipa bespotrebno energiju, poštuje zakon u svim primenama mera, radi u skladu sa evropskim sektorom bezbednosti i uči na njihovom iskustvu. Začuđujuće je da je VBA, kao vojna organizacija, otvorenija od BIA. U BIA je urađena samo rotacija ljudi. Ostala je struktura. Godišnja otpuštanja pet odsto zaposlenih su neorganizovana i bez kriterijuma, pa se dešava da iz službe odu i veoma kvalitetni ljudi.

Na koji način biste Vi izvršili promene?
- Najbolniji, ali po mom mišljenju najbolji model reforme bezbednosnog sektora primenjen je u Češkoj. Tamo su svi zaposleni u jednom danu dobili otkaz, a onda jedan po jedan pozivani da se vrate u radni odnos. Tako se otkriva kriminal u redovima službi. Ako smo svi u istom statusu, onda se neću plašiti da komisiji kažem šta je radio moj pretpostavljeni. Tako se čisti služba i skida balast sa nje da je u službi režima.

Ima li potrebe da u našoj zemlji postoje četiri agencije?
- Suviše smo mala zemlja da bismo imali BIA, VBA, Službu za bezbednost Ministarstva inostranih poslova i SID. Bezbednosni sektori se moraju objediniti zbog smanjenja troškova, ali i veće efikasnosti. Uliva nadu dolazak Aleksandra Dimitrijevića za šefa VBA i VOA. Dimitrijević, koga je Milošević smenio dan uoči bombardovanja i odmah je bio penzionisan, nalazi se na čelu tima koji priprema novi zakon koji će definisati oblasti rada službe, njihove obaveze i odgovornost.

Kakva su iskustva ostalih zemalja bivše SFRJ?
- Najdalje su otišli Slovenci koji su svoje službe restrukturirali u skladu sa evropskim i sada su među prvih 10 u Evropi.

Ljiljana Staletović


vesti po rubrikama

^politika

Šta piše u izveštaju koji će Kofi Anan sutra predati SB UN
Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost u SCG
Ljajić: Hapsimo Mladića, ako je kod nas
Narodne kancelarije nisu marketing
Robinson: Miloševiću, kuda vodi ovo svedočenje
D(r)amski: Beograd
 


     


FastCounter by LinkExchange