GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 25. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Uz veliku retrospektivu u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"

Oaza opstanka i otpora u "Haosu"

U Beogradu je elita uvek bila manjina, ali na tu manjinu treba računati kao na zgusnutu energiju koja pokreće stvari unapred

U Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" otvorena je velika izložba posvećena desetogodišnjici rada galerije "Haos". Impozantna postavka obuhvata radove čak 115 umetnika iz kolekcije Galerije. Galerija "Haos" jedna je od retkih beogradskih privatnih galerija koja je opstala, uprkos nekomercijalnom programu i prometejskoj borbi za akademske standarde u deceniji golog kiča i fašizma u ružičastim tonovima.

Ova galerija je pokazala kako se može oponirati režimskoj represiji 90-ih kvalitetnim i profesionalnim programima. Orijentisana ka crtežu, galerija "Haos" je tokom proteklih godina predstavila radove 15 srpskih i crnogorskih akademika, kao i radove najmlađih stvaralaca.

Razgovaramo sa Borkom Božović, direktorom i osnivačem galerije "Haos".
Postavka u "Cvijeti" predstavlja sve umetnike koji su izlagali u "Haosu"?

Da. Postavka izložbe je moja. Bilo je teško uklopiti radove koji su tako različitih senzibiliteta. Ova izložba je rezultat mog okupljanja ljudi i uzajamnog činjenja da se svi ti projekti upotpune. Uvek smo nudili različita viđenja naših izlagača - ako jedan istoričar umetnosti piše predgovor, onda je drugi otvara. Kroz Galeriju su prodefilovali pisci, ambasadori, teoretičari...

Prava vrednost je što je "Haos" uspeo da okupi elitu, i umetnosti i politike. Bili smo oponenti režimu u jednom teškom vremenu i ovde su prošli ljudi koji su nam pomogli da opstanemo kao nacion, pokazavši da kulturna produkcija postoji uprkos situaciji. To i jeste bila moja namera.

Šta planirate da uradite sa prikazanom kolekcijom?

Osim prostornih objekata koji su vlasništvo umetnika, svi prikazani radovi su iz galerijske kolekcije. Imam nameru da od kolekcije napravim fond koji bi bio posvećen budućem muzeju crteža. Muzej crteža je svakako jedna ekskluzivna ideja, teško ostvarljiva čak i u zemljama Evropske unije. Takva institucija nije uobičajena i niko ti ne dozvoljava da budeš prvi u tome. Muzej bi prikazivao crtež kroz razne medije, od animacije do modnih revija. Bio bi primeren tržišnim principima. Delimično bi se samofinansirao. Grad bi mogao da adaptira neka napuštena mesta za takvu elitnu instituciju.

Ali galerija "Haos" nije insistirala na nekom strogo definisanom galerijskom konceptu?

Sama scena je isuviše različita za takav pristup. Ukoliko bih se držala nekog tvrdog koncepta, to ne bi bio pravi odraz produkcije ovog trenutka. Pogranični segmenti medija daju prostor da se crtež realizuje na najrazličitije načine, kao što je bio crtež zvukom, prikazan na Venecijanskom bijenalu, koji me je oduševio. Ili Nam Džun Pajk koji je pravio laserom crteže utkane u splavove vode. To su projekti kakve naša sredina još dugo neće imati prilike da vidi. Dušan Otašević, Milan Tepavac Tarin i Irena Lagator nadograđuju crtež otvarajući ga prema prostornim instalacijama. Istakla bih i Predraga Pajdića sa filigranskim, fantastičnim crtežima na digitalnim printovima.

Katalog-monografija je krajnje profesionalno urađena.

Monografija je pre svega hronika jednog vremena koje govori o duhu vremena, o ljudima koji su činili jezgro galerije "Haos" kao oaze otpora i opstanka. U Beogradu je elita uvek bila manjina, ali na tu manjinu treba računati kao zgusnutu energiju koja pokreće stvari u napred. Galerija je otvorena pre deset godina, 23. maja, izložbom Uroša Toškovića. Poželela sam da tri eminentna umetnika, stari prijatelji Galerije, obeleže ovu desetogodišnjicu izložbom koja je otvorena ovog ponedeljka. Reč je o grafičkoj mapi "Sol" Petra Omčikusa, Kose Bokšan i Ante Marinovića koja povezuje sve nas, ljude Mediterana, koji veruju u prijateljstva i sve tradicionalne vrednosti koje lagano nestaju. Za mene je ulaganje u prijateljstva jedina investicija u koju još uvek verujem.

S. Đ. M.


vesti po rubrikama

^kultura

Uz veliku retrospektivu u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"
Mirjani Đurđević nagrada "Žensko pero"
Reditelj Milčo Mančevski govori za Glas javnosti
Spoj kanadske i srpske kulture
Nepoznata drama Džeka Keruaka
 


     


FastCounter by LinkExchange