GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 23. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Hamid Karzai krenuo u Sjedinjene Američke Države sa listom zahteva, a domaćini će ga dočekati teškim optužbama

Prvi sukob dva predsednika

Šef Avganistana traži od SAD da ukrote svoje vojnike i puste avganistanske zatvorenike, a Bela kuća će mu uzvratiti tvrdnjom da je kriv za ekspanziju proizvodnje opijumskog maka

BEOGRAD - Predsednik Avganistana Hamid Karzai krenuo je put Vašingtona gde će danas razgovarati sa američkim kolegom Džordžom Bušom. Dvojica lidera imaju za razgovor mnogo eksplozivnih tema koje su se samo nataložile otkako je elegantni Karzai preuzeo kormilo turbulentnog Avganistana u decembru lane.

On je već najavio da će tražiti da se svi avganistanski zatvorenici koje u svojim bazama drže američke snage predaju avganistanskoj vladi - bez obzira na to da li je reč o bazama u Avganistanu ili o zloglasnom zatvoru Gvantanamo na Kubi, gde SAD drže više od 500 zatvorenika uhvaćenih tokom i posle napada na talibanski režim. Avganistanski predsednik takođe je rekao da će tražiti da se ograniče aktivnosti američkih snaga u Avganistanu - pre svega da američka vojska prestane da pretresa kuće bez sudskog naloga, kao i da svoje akcije koordinira sa avganistanskom vladom.

Ubijeno 12 pobunjenika

U akciji američke vojske i bezbednosnih snaga Avganistana u nemirnom, istočnom delu zemlje ubijeno je 12 pobunjenika, a jedan američki vojnik je lakše ranjen. Sukob se dogodio u subotu u provinciji Paktika na granici sa Pakistanom, potvrdio je portparol američke vojske u Avganistanu Džeri O'Hara. U međuvremenu, u južnoj provinciji Zabul je u subotu uveče jedan američki vojnik ubijen, a trojica ranjena u eksploziji dok su patrolirali u oklopnom vozilu. Talibani su preuzeli odgovornost za napad.

Hamid Karzai je poslednjih dana često ponavljao da je šokiran najnovijim detaljima o zlostavljanju avganistanskih zatvorenika u američkoj vojnoj bazi u Bagramu u Avganistanu. Bruka je pukla kad je Njujork Tajms objavio poverljivi izveštaj američke vojske o postupcima njenih pripadnika prema zatvorenicima tokom 2002, dakle posle rata u Avganistanu. U izveštaju se, između ostalog, navodi da su u nekim slučajevima zatvorenici bili premlaćivani, u drugima duže vreme ostavljeni da, vezani za ruke, vise sa plafona.

Dvojica zatvorenika su preminula; obdukcija tela jednog od njih pokazala je da je zadobio preko 100 udaraca u noge i da su mu mišići bili praktično samleveni. "U izveštaju se opisuju mladi, loše obučeni vojnici koji su više puta bili umešani u zlostavljanja. Surovi tretman, koji je rezultirao optužnicom protiv sedam vojnika, prevazišao je dve smrti", piše list. Vojnici su u izjavi vojnim istražiteljima opisali zlostavljanja, koja su varirala od gaženja zatvorenika i udaranja u genitalije, do toga da su zatvorenici morali da ljube noge vojnika.

Karzai jeste proamerički čovek - što je imalo velikog uticaja na njegov dolazak na vlast - ali morao je da reaguje zbog sve većeg nezadovoljstva sopstvenog javnog mnjenja, pa se odmah oglasio saopštenjem u kojem traži da vojnici odgovorni za maltretiranje budu kažnjeni. Ne treba zaboraviti da su, posle pisanja Njuzvika da su američki čuvari u Gvantanamu bacali svetu islamsku knjigu Kuran u ve-ce šolju da bi naterali zatočene muslimane da progovore, u Avganistanu izbili protesti u kojima je poginulo 15 osoba.

Portparol američke vojske u Avganistanu, pukovnik Džejms Jonts, rekao je da je "komanda jasno stavila do znanja da zloupotrebe neće biti tolerisane". U Vašingtonu, portparol Bele kuće Trent Dafi rekao je da je predsednik Buš "uznemiren izveštajima o zlostavljanju zatvorenika" i da želi da oni budu temeljno ispitani. Možda bi mu neko i poverovao, kad se ne bi znalo da su američki zvaničnici zlostavljanja u Bagramu već nazvali "izolovanim incidentima". Dvoje ispitivača je ukoreno, dok je sedam vojnika optuženo, piše Njujork Tajms. Zvaničnici Pentagona saopštili su u decembru da je 2002. godine osam zatvorenika umrlo u Avganistanu, uključujući i dvojicu koju pominje Njujork Tajms.

S druge strane, Amerikanci će dočekati Karzaija optužbom da je odgovoran za propast akcije suzbijanja gajenja opijumskog maka. Njujork Tajms je objavio telegram koji je 13. maja iz američke ambasade u Kabulu poslat državnom sekretaru Kondolizi Rajs, a u kojem piše da Karzai nije bio voljan da postavi odlučno rukovodstvo koje će ograničiti trgovinu heroinom čak ni u sopstvenoj provinciji Kandaharu.

U telegramu je i Velika Britanija optužena da je "u velikoj meri odgovorna" za propast iskorenjivanja opijumskog maka u Avganistanu, zato što britanski personal, koji odlučuje o tome u kojim će područjima timovi za "čišćenje" raditi, ne želi da usmeri napore ka najvećim poljima opijumskog maka od kojeg se prave heroin i morfijum. Prema podacima UN, Avganistan podmiruje više od 80 odsto svetskog tržišta heroina. Uzgred budi rečeno, talibani su svojevremeno gotovo iskorenili uzgajanje opijumskog maka. Neki analitičari skloni su da misle da je ta činjenica bila u vrhu prećutnih razloga za rat koji su SAD pokrenule protiv Avganistana.

Vesna Popović


vesti po rubrikama

^balkan

Prvi sukob dva predsednika
Srbi ne odustaju od tužbe protiv BiH
 


     


FastCounter by LinkExchange