GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 21. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Skromni prinosi pšenice zbog smanjenja površina i poplava

Žita će biti (ne)dovoljno

Prošle godine zasejano 80.000 hektara manje nego 2003. Očekivani prinos od 1,5 do dva miliona tona

Poljoprivreda ove godine neće značajnije doprineti uvećanju društvenog bruto proizvoda. Pšenicom je zasejano manje nego obično, a niska temperatura je sprečila oprašivanje voća. Tako su nevolje seljaka, a i države, uvećane pa će, prema rečima Milana Prostrana, sekretara Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, 2005. godina biti najskromnija u poslednjoj deceniji.

- Još je teško precizno utvrditi koliki će biti prinosi pšenice jer Komisija za procenu štete od poplava još nije završila posao. U javnosti se pominju neke paušalne brojke da su poplavljene njive pod pšenicom od oko 5.000 hektara, ali mislim da su štete i veće jer u nekim opštinama, kao što je Banatsko Plandište, nisu poplavljena naselja, ali jesu njive, pa se o tome manje zna.

Biće dobro ako ovogodišnji prinosi pšenice budu oko dva miliona tona. To će biti dovoljno za domaće potrebe, a preostaće nešto i za izvoz jer smo u godinu ušli sa velikim zalihama. Prošle godine prinos je bio oko 2,6 miliona tona, pa je za izvoz ili zalihe, ako se računa da nam je za potrošnju dovoljno oko 1,6 miliona tona, ostalo oko milion tona - kaže Prostran.

Nema premija

Danilo Golubović, pomoćnik ministra za poljoprivredu, kaže da još nije precizirano koliko će tačno para u budžetu biti odvojeno za pšenicu, ali je okvirna suma jedna milijarda dinara. "Sigurno je, međutim, da se više za žito neće davati premije već će se novac, verovatno, upotrebiti za kupovinu pšenice za robne rezerve".

Stanje useva zadovoljavajuće

Stanje ozime pšenice je zadovoljavajuće i ona dobro napreduje, kazao je, prenosi Tanjug, upravnik Zavoda za strna žita novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Srbislav Denčić. "Zavisno od uslova u toku nalivanja zrna, prema sadašnjoj situaciji možemo se nadati rodu od 1,4 miliona do 1,8 miliona tona. U poplavama u srednjem Banatu pod vodom se našlo oko 15.000 hektara zasejanih strnim žitima, što će uticati na smenjenje ukupnog ovogodišnjeg roda", kazao je Denčić.

Iako cena pšenice na svetskoj berzi nekoliko godina miruje i tona košta oko 120 dolara, od viška, kaže Prostran, glava ne boli. Prošle godine Srbija je izvozom svih žitarica ostvarila značajan prihod od 106 miliona dolara i ta godina je bila uspešnija nego 2003. jer je tada od prodaje te robe prihodovano 76 miliona dolara.

Osim što su poplave uništile deo zasejanih površina, prošle godine je i manje zasejano za oko 80.000 hektara nego u 2003. Pšenicom je u privatnom i društvenom sektoru u jesen prošle i proleće ove godine zasejano 547.000 hektara. Samo je 1995. godine pšenicom, ako se prati statistika poslednjih desetak godina, zasejano manje, odnosno svega 496.000 hektara. Međutim, već naredne godine pojačana je setva i pod pšenicom je bilo čak 711.000 hektara, a ostalih godina značajno iznad 600.000 hektara. Od ovogodišnjih 547.000 hektara samo je 40 odsto zasejano u jesenjem, optimalnom roku, jer seljaci, zbog kiše, a proletos i zbog snega, ali i nedostatka para, nisu mogli da obave posao u roku.

Osim toga, poljoprivrednike je, kaže Prostran, mučila i dilema da li da se uopšte bave proizvodnjom žita "kada je i država od njega digla ruke". Istina, ona je za kilogram uskladištenog ili kupljenog žita davala premije od dinar i za to je potrošila 3,3 milijarde dinara.

Ipak, to nije bilo dovoljno primamljivo, pa se jedan broj proizvođača preorjentisao na industrijsko bilje, uglavnom suncokret i soju i ovim usevima je zasejano oko 400.000 hektara. Uzgajanje ovog bilja je unosnije iz više razloga, pre svega zbog većih premija i zbog toga što su otkupljivači ponudili finansiranje proizvodnje.

Vukosav Saković, direktor Fonda za žito, smatra da će ovogodišnji prinosi pšenice biti oko 1,5 miliona tona, odnosno oko dva miliona tona. Od toga zavisi i da li će preostati nešto malo pšenice za izvoz. Iako je prošle godine od oko milion tona viška izvezeno ispod 200.000 tona, jer kvalitete nije bio zadovoljavajući, uopšte nije dobro što ove godine nećemo imati ili će to biti simbolične količine za prodaju inostranstvu - kaže Saković.

"Srbija je poljoprivredna zemlja, ne izvozi televizore ili tehnologiju, već poljoprivredne proizvode. Pošto treba da se smanji spoljnotrgovinski deficit, korisno je zaraditi pa čak i minimalno". Najgora varijanta je da se ona uvozi", kaže Saković.

S. J - Z. M.


vesti po rubrikama

^selo

Skromni prinosi pšenice zbog smanjenja površina i poplava
Vodič za poljoprivrednike: Zadruge čekaju novi zakon
Kombajn od 422.000 evra
"Vitalu" nagrade za kvalitet
Rajna zavela Bolera
Poljoprivredne vesti: Svinjska kuga "uvezena"
 



     


FastCounter by LinkExchange