GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 21. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Sa kakvom Imovinom raspolažu i kakav odnos prema zakonskoj regulativi u ovoj oblasti imaju visoki funkcioneri i drugi državni službenici u srbiji

Buš obavezan,Jelašić nije

Toni Bler mora da pravda avionsku kartu kad povede ženu na letovanje, a ovde to nije obaveza. Sve je, praktično, ostavljeno na obraz funkcioneru, obrazložio je Nebojša Medojević

BEOGRAD - Poslednji izveštaj Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa o rezultatima prijavljivanja imovine izabranih i postavljenih funkcionera kao bogomdan je da zastupnici teorije "Dobar je vođa, ali mu saradnici ne valjaju" dokažu kako ne pričaju u prazno. Na zaključak da su vrhovi vlasti kudikamo savesniji od činovnika na nižim nivoima upućuje podatak da je od republičkih funkcionera obuhvaćenih ovom dužnošću imovinu prijavilo blizu 90 odsto.

Među pokrajinskim funkcionerima taj procenat je znatno niži: svega 60 odsto njih popunilo je imovinsku prijavu, dok je na lokalu Zakon o sprečavanju sukoba interesa nešto za šta se, praktično, i ne osvrće. O tome svedoči činjenica da Odbor nije ni došao do tačnog broja funkcionera na lokalnom nivou jer je dobio podatke iz 84 od 141 opštine u Srbiji. Više nego skroman odziv na novouvedenu obavezu potvrđuje i podatak da su od 8.771 lokalnog funkcionera sa spiskova nadležnog odbora, njih 2.314 poslalo izveštaje o imovini. Budući da nedostaje potpuni podatak o ukupnom broju funkcionera na lokalu, na koje se Zakon o sprečavanju sukoba interesa odnosi, ovo telo Vlade Srbije nije ni moglo da utvrdi procenat funkcionera koji su dostavili tražene izveštaje.

Ipak, uočljivo je da je od zavedenih na spiskove u opštinama manje od trećine ispunilo formulare s traženim podacima. S obzirom na to da su svi rokovi za prijavu imovine prošli, predsednik Republičkog odbora Milovan Dedijer pokrenuo je postupak protiv 152 funkcionera na republičkom i pokrajinskom nivou, ali nije želeo da saopšti o kojim funkcionerima je reč, najavljujući da će to učiniti tek kada bude doneto zvanično rešenje o pokretanju postupka.

Ali, zato je Dedijer naglasio da su izveštaje podneli predsednik Srbije i svi članovi njegovog kabineta, premijer i svi ministri, a od 250 poslanika obavezu je obavilo 220. Odboru je prijavljeno 14 slučajeva sukoba interesa, a za dva slučaja će, prema najavi Dedijera, biti pokrenut postupak. Ipak, predsednik nije imenovao ni ta dva funkcionera, poručujući novinarima da "bi odgovor morao da traži u pisarnici". Sasvim logično pitanje: Da li Odbor služi da svojim delovanjem javno prokaže one koji ne poštuju ni zakonske, ni moralne kodekse, ili da ih zaštiti, jer se gotovo svi podaci, zanimljivi za javnost, ne saopštavaju. A odgovor je: Takav je zakon, a Odbor radi po zakonu i utvrđenoj proceduri.

Šta funkcioneri prijavljuju

Svojinu na nepokretnostima i pravo zakupa nepokretnosti u zemlji i inostranstvu koje je duže od jedne godine, pokretne stvari koje moraju da se registruju (automobile, plovne objekte, vazduhoplove, oružje...), depozite u bankama i ostalim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu, akcije i udele u preduzećima, gotov novac i hartije od vrednosti, prihode po osnovu autorskih patentnih i ostalih prava intelektualne svojine, dugove i potraživanja, prihode od javne funkcije i od rada u nastavnim, naučnim i kulturnim ustanovama, članstvo u upravnim i nadzornim odborima preduzeća i naučnim i humanitarnim udruženjima i ostale podatke koje funkcioner smatra bitnim.

Nebojša Medojević, ekonomski analitičar, kojem je sprečavanje sukoba interesa uža specijalnost, tvrdi da doneti zakon o toj oblasti u srpskom parlamentu potvrđuje koliko je Srbija nedemokratsko društvo.

- Nikakve kaznene mere u tom zakonu ne postoje. Sve je, praktično, ostavljeno na obraz funkcioneru. U Sloveniji, funkcioneri koji ne dostave svoj imovinski karton u predviđenom roku, svaki mesec im se odbija deset odsto od plate u prva tri meseca, a posle toga pokreće se postupak za njihovo razrešenje.

Ako nema javne baze podataka, nego uvid u imovinu funkcionera ima samo odbor koji procenjuje da li će te podatke obelodaniti ili ne, čemu onda, uopšte, zakon o sprečavanju sukoba interesa. Pa, ta priča ima svrhu samo ako javnost može da zna podatke o imovini funkcionera. Te podatke bi trebalo staviti na veb-sajtu organa u kojem funkcioner radi. To je praksa u mnogim zemljama, pa čak i u Hrvatskoj i Sloveniji. U tome je suština jer je javni funkcioner, zaista, javni tek onog časa kada građanin mogu da ga kontrolišu, a ne Odbor.

Umesto da se uvede široka mogućnost kontrole, ona se svodi na Odbor. Drugo, nema kaznenih sankcija za one koji se ogreše o zakon. Funkcioner koji ne prijavi uvećanje imovine za vreme obavljanja funkcije, trebalo bi krivično da odgovara. Ako se sticanje tnatnije imovine objasniti i opravdati, ona bi trebalo da se konfiskuje. Jer, ako funkcioner to ne može da objasni - to je korupcija - kaže Medojević. Na pitanje kako onda guverner NBS Radovan Jelašić neće da odgovori na pitanje kako je kupio vilu na Dedinju, Medojević odgovara da bi guverner to morao da objasni javnosti ako je Srbija demokratska zemlja.

- Buš mora, a Jelašić ne mora. Toni Bler je obavezan da pravda avionsku kartu kad povede ženu na letovanje, a Jelašić ne mora. Zato ovaj zakon i pokazuje koliko je država demokratska - zaključuje Medojević. Međutim, Zakon o sprečavanju sukoba interesa u Srbiji ostavio je mogućnost i Jelašiću i mnogima da samim prijavljivanjem vile ili drugih nekretnina, ma kako one velike i skupe bile, reše problem jer šira javnost ne može da pristupi njihovim imovinskim i poreskim prijavama osim u slučaju žestokog medijskog i političkog pritiska.

Zato i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da bi zaštita podataka morala da bude uređena na savremeniji način. Jer, kaže on, nije ista priča o zaštiti privatnosti javnih funkcionera i običnih građana.

- U savremenim sistemima, privatnost javnih funkcionera je mnogo skromnije zaštićena od privatnosti običnih građana jer, ako je neko javni funkcioner, on podleže sudu javnosti koja ima vrlo široku kontrolu. Ali, kao poverenik, ja sam dužan da poštujem zakon i ne mogu ništa što Jelašić, s formalne strane, nije dužan da objašnjava poreklo svoje imovine - kaže Šabić, naglašavajući da je isti slučaj i sa Odborom za sprečavanje sukoba interesa koji, shodno zakonu, mora da vodi računa o zaštiti podataka.

Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora koji je formiran posle mnogo peripetija, tvrdi da on, ako želi da radi profesionalno i po utvrđenoj proceduri, ne može da objavljuje podatke pre vremena.

- Nisam imenovao funkcionere koji nisu prijavili imovinu jer još nisu završena rešenja o pokretanju postupka. Međutim, već u sredu, na našoj sledećoj sednici, deo podataka o tome će biti saopšten - tvrdi Dedijer i dodaje da će se sumnjičavci tada uveriti da Odbor radi profesionalno i ne štedi nikoga, pa neće ni 30 poslanika Skupštine koja je i izglasala Zakon o sprečavanju sukoba interesa.

Većina šefova poslaničkih grupa sigurna je da su njihovi poslanici na vreme izmirili ovu obavezu.

Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G17 plus, kaže da su 34 poslanika ove stranke tri dana pre roka predali izveštaje o svojoj imovini nadležnom skupštinskom odboru.
I u DSS-u tvrde da su njihovi poslanici kolektivno odradili ovaj posao. Dragan Šormaz, poslanik Koštuničine stranke, naglašava da je on insistirao da se taj zadatak završi u zakonom predviđenom roku, ali da ne može da kaže šta se u tim prijavama nalazi.

I socijalisti su, po tvrdnjama šefa poslaničke grupe SPS-a Ivice Dačića, kolektivno predali izveštaje o svojoj imovini.
- Ukoliko se i dogodilo da neko od naših poslanika, zbog neažurnosti, to nije uradio na vreme, uveravam vas da će izveštaje sigurno predati narednih dana. Siguran sam da je većina naših poslanika vodila računa o tim zakonskim odredbama, počev od mene kao predsednika Izvršnog odbora stranke i šefa poslaničke grupe - rekao je Dačić.

Jedini koji nije bio siguran u svoje poslanike bio je Aleksandar Vučić, zamenik šefa poslaničke grupe, koji je rekao da će morati da proveri da li su svi radikali prijavili imovinu.
- Prijavio sam svoju imovinu, kao i imovinu svojih roditelja. To su, svakako, uradili i svi funkcioneri naše stranke. Ostalim poslanicima smo rekli da to urade, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li su to ispoštovali - rekao je Vučić.

Ni Dušan Petrović iz DS-a nije bio siguran da li su njegove stranačke kolege obavile ovaj posao.
- Siguran sam jedino za sebe, ali mislim da su i ostali poslanici DS-a prijavili svoju imovinu - kaže Petrović.

Horskom poslaničkom zaklinjanju u poštenje, međutim, malo ko veruje. Baš kao što veći deo javnosti sumnja u velike domete odbora, čija je svrha da javne funkcionere odvrati od zloupotreba i trke za profitom dok su na funkciji, što usvojeni zakon, po oceni Nebojše Medojevića, ne samo da ne sprečava nego čak i omogućava.

Tadić nema stan

Najviši državni funkcioneri prvi su dostavili svoje imovinske prijave i objavili šta poseduju.
Ako, u međuvremenu, nije napravljena razlika u njihovom imovinskom saldu i ako im je verovati na reč, onda najodgovorniji ljudi Srbije i nisu naročito bogati.
Boris Tadić, predsednik Srbije, ne poseduje nekretnine. Pre pet godina u banci je imao ušteđevinu od 31.620 nemačkih maraka, a 35.000 dolara od prodaje roditeljskog stana namenio je za rešenje svog stambenog pitanja.
Vojislav Koštunica, premijer Srbije, poseduje stan od 100 kvadrata u centru Beograda i vikendicu od 40 kvadrata na placu od deset ari u Belanovici.
Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, ima polovinu petosobnog stana u Beogradu, polovinu splava na Savi, brvnaru na Kopaoniku, "golf" i 15.000 dolara koliko je u novembru imao na bankovnom računu.
Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije, poseduje izdavačku kuću "Stubovi kulture", jednosoban stan u Rakovici, kuću u Paraćinu, "jugo", "audi" i 14.000 evra u banci.
Vuk Drašković, šef diplomatije i lider SPO, prijavio je da poseduje kuću na Košutnjaku u Beogradu, površine 230 kvadratnih metara, stan na Labudovom brdu (80 kvadrata - dodeljen 1981. godine) i stan od 80 kvadrata u Budvi, kupljen pre 20 godina. Račun u banci nema. Njegova supruga Danica vlasnik je "pežoa 406".

Goran Đogić, Olivera N. Slavković


vesti po rubrikama

^društvo

Buš obavezan,Jelašić nije
Agencija "Medijum galup internešenel" sprovela više anketa o korumpiranosti
Poreska policija poharala arhivu pokretača Glasa javnosti i Kurira
SRS protiv Sporazuma SCG i Hrvatske o zaštiti manjina
Počela proizvodnja u "Stragaritu"
Plata u Dimitrovgradu 3.542 dinara
Najviše građana podržava radikale
Maturski ples za Ginisa
 


     


FastCounter by LinkExchange