GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 17. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Za tri godine stečaj u Invest, Beobanci, Jugobanci i Beogradskoj nije daleko odmakao

Država naplatila tek šestinu stare štednje

Od 100 hiljada kvadrata poslovnog prostora i ostale imovine prodato je oko 50 odsto i od toga je prihod svega 25 miliona evra

BEOGRAD - U januaru se navršilo tri godine od kada je otvoren stečaj u četiri najveće srpske banke - Beobanci, Beogradskoj banci, Investbanci i Jugobanci. Njihov "minus" je na dan otvaranja stečaja u januaru 2002. godine bio 9,5 milijardi evra, od čega je potraživanje poverilaca Pariskog kluba 5,95 milijardi evra. Pošto država nije imala para da pokrije ove dugove, a počele su da stižu i sudske presude iz inostranstva, tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić odlučio je da ih ugasi. Istina, pre toga se pokušalo sa njihovim saniranjem, ali je nakon šest meseci shvaćeno da i pored nagoveštenog otpisa najvećih dugova, njima nema spasa.

Efikasnost

Agencija za sanaciju banaka bila je najefikasnija u isplati dugova građanima po osnovu platnog prometa i dinarske štednje. Ukupno se dugovalo 6,5 miliona dinara, isplaćeno je 5,8, a preostalo je još 724.420 dinara.

Najveći poverilac ovih banaka po osnovu stare devizne štednje i dugova prema Pariskom i Londonskom klubu je država kao garant vraćanja para. Ona od ovih banaka po osnovu stare štednje potražuje 346,2 miliona evra i do sada je od toga naplatila svega 57,5 miliona ili oko jednu šestinu.

Od 100 hiljada kvadrata poslovnog prostora i ostale imovine, prodato je oko 50 odsto i od toga je dobijeno samo 25 miliona evra. To znači da će narednih godina za stare štediše iz budžeta morati još dosta da se iskešira. Razdužena je jedino štednja koja je bila u Beogradskoj banci. Pošto je država otvorila stečaj, ona je, pokrivajući se najpre Zakonom o deviznoj štednji, a odnedavno i Zakonom o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih zajmova, uspela da se ugura u prvi isplatni red. Inače, prema važećim propisima, odnosno Zakonu o stečaju i starom i novom, država bi se naplatila tek u završnoj fazi stečaja, kroz deobu stečajne mase i to u minimalnom iznosu, odnosno u istom procentu kao i svi ostali poverioci, shodno vrednosti stečajne mase.

Propisi dakle predviđaju da se poverioci isplaćuju tek kada se okonča ceo postupak, s tim da se novac koji se prikuplja od prodaje imovine, zakupa ili naplate potraživanja drži na posebnom računu. To znači da je kod ove četiri banke napravljen presedan, uglavnom u interesu deviznih štediša, jer je dug prema Pariskom i Londonskom klubu u velikom delu otpisan, a ostatak reprogramiran na duži rok.

Pošto je do sada, prema izveštaju Agencije za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka prodato oko 50 odsto ukupne imovine banaka neizvesno je da li će se u novom postupku nadalje primenjivati stari, ili novi Zakon o stečaju. U slučaju da se utvrdi da je prodato manje od pola imovine, stečaj će morati da se primenjuje prema novom zakonu, a to znači da bi postupak praktično morao da se vrati na početak. Tada bi morala da se sazove skupština poverilaca, na kojoj bi prisustvovalo nekoliko desetina hiljada predstavnika dužnika.

- Ako bi se primenio novi Zakon o stečaju, to bi bilo katastrofalno, jer bi za skupštinu poverilaca morao da se iznajmi stadion. Rok za prijavu potraživanja bio bi automatski produžen - kaže Ivanka Kozić-Knežević, portparol Trgovinskog suda u Beogradu.

Koliko stečaj ove četiri banke još može da traje teško je i pretpostaviti. Rok za prijavu potraživanja po starom Zakonu o stečaju bio je 60 dana, a period za ispitivanje njegove osnovanosti nije bio vremenski ograničen. Po novom Zakonu, međutim, poverioci mogu da prijavljuju potraživanja u neograničenom roku sve do glavne deobe.

Na trajanje ovog postupka svakako utiču i postupci koji se vode u Njujorku i Kipru, jer su Jugobanka i Beogradska banka imale poslovne jedinice u Njujorku, a Beogradska banka i na Kipru. Stečajeve u njima vode tamošnji trgovinski sudovi, a Srbija je angažovala advokate radi naplate potraživanja od inodužnika. Do sad nije održano nijedno ročište, niti se zna koliko potražuju, ili duguju ove banke u inostranstvu. To će svakako još dodatno odužiti stečaj Jugobanke i Beogradske banke. Pitanje je i kako će se i koliko naplatiti još neka imovina u inostranstvu, kao na primer vila Jugobanke u Dubrovniku koju tamošnje vlasti prodaju za 800.000 evra, a procenjuje se da vredi dva miliona evra.

"Zmaj" platio deo duga prodajom fabrika

Najveći dužnici ovih banaka su skoro svi nekadašnji giganti srpske privrede, a među prvima i "Sartid", koji su za dobijanje kredita davali hipoteke na imovinu. Da je država odlučila da naplati dugove, banke bi postale vlasnici najvećeg dela privrede. Tadašnji republički ministar za privredu Aleksandar Vlahović bio je otvoren, priznajući da je bolje "lečiti" preduzeća nego ove banke, jer bi njihov opstanak izazvao "domino efekat", odnosno propast tih dužnika.
Zato će deo potraživanja biti naplaćen nakon prodaje firmi u privatizaciji. Tako je "Zmaj" izmirio samo deo duga kada su prodate dve fabrike. U toku prošle godine Agencija za sanaciju je naplatila četiri milijarde dinara od dužnika ili četiri puta više nego prethodne godine. Od toga je u novcu 3,2 milijarde dinara a ostalo je namireno kompenzacijom.

Z. M. - S.J.


vesti po rubrikama

^ekonomija

Država naplatila tek šestinu stare štednje
Vlada najavila privatizaciju prerađivačkih kapaciteta NIS-a
Dinkić: Dat samo avans za Mobtel
Milosavljević: Čvršća saradnja sa Rusijom
Zaječar: Završena obilaznica
Nova "pitanja" za Dinkića
 


     


FastCounter by LinkExchange