GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 16. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Na putu kroz Tesalijsku ravnicu do Meteora, ovozemaljskog osmog čuda

Život izmeĐuneba i zemlje

Na maslinastim stenama, čije poreklo nisu uspeli da otkriju ni najeminentniji svetski timovi stručnjaka, ugnjezdili su se manastiri Varlam, Sveti Stefan, Metamorfozis, Sveti Nikola Anapavcasis, Rusanu, Sveta Trojica, Presrveta Deva

Prvomajsko jutro, u kom su se sada, pa tek za pet vekova, "obliznili" Vaskrs i Praznik rada, osvanulo je osunčano. Polako se okupljamo na zbornom mestu, u grčkom mestu Paralija, još uvek pomalo sanjivi, ali spremni za novo putovanje i osvajanje uspomena.

Putnici-ranoranioci pakuju se u autobus, gde nas uz "Hristos voskrese" pozdravalja i dočekuje ljubazni domaćin agencije "Stela maris" i, kako red i običaj nalaže, daruje šarenim vaskršnjim jajima.

Vozači, od milja prozvani "drumskim tigrovima", pale motore i krećemo ka osmom čudu sveta. Kotrljamo se kroz Tesalijsku ravnicu između tek ozelenelih plodnih oranica, koje se u podnožju susreću sa masivnim planinskim lancem Pindos. Istoimena reka nekada davno, povlačeći se i nestajući, za sobom je ostavila strme litice kanjona Tempi, a na njegovom drugom kraju pred nama puca pogled na neverovatan i nestvaran prizor.

Između neba i zemlje uzdiglo se manastirsko naselje Meteori. Na maslinastim stenama, čije poreklo nisu uspeli da otkriju ni najeminentniji svetski timovi stručnjaka, ugnjezdili su se Varlam, Sveti Stefan, Metamorfozis, Sveti Nikola Anapavcasis, Rusanu, Sveta Trojica, Presretna Deva.

Verovalo se da se o tlo razbio veliki meteor i rasuo po dolini, jer ni do dana-današnjeg, posle mnogih ispitivanja geologa i naučnika, nije nađena nijedna slična stena po sastavu na kugli zemaljskoj, otuda i naziv Meteori.

Prvi pustinjaci-isposnici, tražeći mir i spokoj i bežeći od ljudskog nesavršenstva i zla, nastanili su se na vrhovima ovih tornjastih litica mnogo pre desetog veka naše ere. Golim rukama verali su se uz njih i kopali svoje kelije u kojima su molitvama pokušavali da se približe Bogu i izmole spas za svoje i duše svih ljudi. Živeli su na malo vode od kišnice i nešto biljaka i mahovine. Vekovima gotovo da i nisu komunicirali među sobom. Tek od dvanaestog veka počinju da se okupljaju na najvišoj i najvećoj steni Platis Litos (Široki kamen).

Osnova svakog manastira, kojih je svojevremeno bilo dvadeset, bila je špilja nad kojom se postavljala takozvana kolona, a potom prvi zamajac. Mrežama su izvlačili hranu i vodu i sav materijal koji im je bio potreban za gradnju. Nadljudska volja i želja učinila je da se uzdignu njihova svetilišta.

Tunelima unutar stena moglo se doći do pojedinih manastira, a neki su bili potpuno odsečeni od sveta. Duhovno i fizički odvojeni, vekovima su život provodili u molitvama i meditacijama. Po jedan kukuruz delili su tako što je onaj koji je imao najviše snage među njima krunio klip i delio svakome po nekoliko zrna.

Sada je na 613 metara nadmorske visine manastir Preobraženje cilj našeg putešestvija. Prvi pustinjaci su se do vrha peli pomoću skele napravljene od greda učvršćenih klinovima u pukotine, čiji se tragovi i danas mogu videti. Kasnije ih zamenjuju lestvama, a one manje hrabre izvlače do vrha u mreži pomoću čekrka. Uže nije menjano dok ne pukne, pa je onima koji su se ljuljali nad ambisom ostajalo da pred sobom i Bogom iskreno prebroje svoje grehe.

Srećom, prokopan je tunel sa 146 stepenika pa hiljade posetilaca danas mogu lakše i sigurnije da putuju sa svojom nečistom savešću.
Na ulazu je pećina koja je nekada bila stanište sveca Atanasija, a iza koje je mala kapela i kosturnica preminulih kaluđera. Unutar manastira, koji se prostire na šest hektara, nalazi se Saborna crkva, izgrađena u atonitskom stilu u obliku krsta, sa dvanaestostranom kupolom i konhama.

Zidovi i tavanice ukrašeni su prizorima iz života svetaca.
Kuhinja je jedna od najstarijih manastirskih zgrada, sa očuvanim ognjištem i pekarom, a odmah do nje je trpezarija, postavljena kao da će svakog časa, posle udarca u drveni gong, biti poslužen skromni obed. Jedna od prostorija pretvorena je u muzej u kom je izloženo manastirsko blago, a iznad podruma nekada punog buradima vina smeštene su stare kaluđerske kelije, niskih vrata i uskih prozorčića.

Između tunela koji povezuju ove zgrade nalaze se skromni vrtovi i vidikovac sa kog pogled pada na "jato" manastira šćućurenih na vrhovima i varošicu Kalambaka poleglu u podnožju ovih gorostasa. Između stena uklještilo se i seoce Kastraki, preko puta kog je mala crkva Dupjani, nekada glavna crkva Skita, u blizini je i ulaz u zabačenu pećinu kaznionicu.

Tamo bi samo sa čuturicom vode i jednim hlebom odlazili oni koji prekrše stroga pravila pravoslavnog kaluđerskog života ili se na drugi način ogreše. Tu bi provodili od sedam do četrdeset dana izolovani od sveta.

U blizini je i teško dostupna crkvica Sveti Đorđe do koje se na dan sveca uspinju hrabri i vešti momci, pale sveće, mole i ostavljaju crvene marame. Postoji i običaj da se odvažne mladoženje uoči svadbe, kao dokaz sposobnosti da osnuju i očuvaju porodicu, veru do pukotine u steni. Na povratku u daljini vidimo stotine marama kako se vijore u steni.

Pomalo umorni, spuštamo se u svakodnevicu, ispunjeni utiscima, noseći u sebi neki čudni mir i sećanja na ovaj put čuda, mitova, legendi i istorije koja će trajati dok i mi sami.

Tekst i foto Vesna Sinko


vesti po rubrikama

^putovanja

Na putu kroz Tesalijsku ravnicu do Meteora, ovozemaljskog osmog čuda
Šljiva "Plava dama" postaje kraljica seoskog turizma Podgorine
Četvrta zvezdica za "Toplu"
 


     


FastCounter by LinkExchange