Ni u jednom dokumentu (izuzev srednje stručne škole) nije prisutna profesionalna orijentacija i njene tri faze: profesionalno informisanje, profesionalno savetovanje i profesionalno praćenje. U drugim državama profesionalna orijentacija zauzima istaknuto mesto i ulogu u pripremi mladih za pravilno i pozitivno usmeravanje ka izboru zanimanja. Pedagoška kategorija je potisnuta, stoji na marginama, improvizuje se pre upisa učenika osnovne i srednje škole, da ne govorimo kako je sa upisom svršenih srednjoškolaca.

Ne uzima se, očigledno je, struka i nauka. Pri tome se zaboravlja da su poodavno razvijene mnoge naučne discipline baš u okviru profesionalne orijentacije. To su pedagogija profesionalne orijentacije, psihologija profesionalne orijentacije, medicina profesionalne orijentacije, andragogija profesionalne orijentacije... Ranije smo imali nekoliko listova i časopisa koji se, na ovaj ili onaj način, bave proučavanjem, istraživanjem i ispitivanjem čitave fenomenologije profesionalne orijentacije.

Najpre navodimo: časopis Čovek i zanimanje (Beograd), časopis Profesionalna orijentacija (Aranđelovac), časopis Profesionalna orijentacija (Rekovac) itd. Mnogi su stekli doktorate, magistraturu i specijalizaciju iz oblasti nauke profesionalne orijentacije. Da li su oni upitani kako se, šta i zašto, ne radi na profesionalnoj orijentaciji predadolescenata i adolescenata!!!

Međutim, u savremenim uslovima i okolnostima orijentacija profesije je nedovoljno, ili uopšte nije zastupljena u prosvetnim listovima, pedagoškim, psihološkim, sociološkim, medicinskim, andragoškim i ostalim periodikama. Nema kontinuirane, planske, sistematske i stručno-naučne delatnosti u sredstvima masovnih komunikacija. Tako je i sa odgovarajućom stručnom literaturom. Jer, nema mnogo koristi od informatora ukoliko se pre toga sistematski ne radi na profesionalnoj orijentaciji predadolescenata i adolescenata.

Odsustvo ovakve delatnosti ugrožava pravo mladih na adekvatan izbor zanimanja i dalje školovanje, onemogućava im da se samosvojno opredele, prema vlastitim sposobnostima, interesovanjima, motivima, stavovima, namerama, željama... za ono zanimanje u kojem će biti zadovoljni i srećni. Bliži se kraj i ove školske godine.

Da li ćemo uspeti da ostvarimo ono što je u biću ličnosti u razvoju? Neka odgovore nadležni za to! A niko ne može zameniti i govoriti u ime dece i omladine. NJihovo opredeljenje je sopstveni čin i etičko odnošenje prema svetu rada, svetu zanimanja i svetu obrazovanja.

Pa čija je, onda, profesionalna orijentacija?! Ona je u korenu društvene zajednice, neraskidivi korelat vaspitno-obrazovne delatnosti i, uopšte uzevši, vrhovni pokazatelj da li smo pripremili omladinu za zrelost izbora zanimanja!

Rodoljub A. Milić, profesor, Aranđelovac

Mnogim poštenim građanima i seljacima mučno je ovih dana da gledaju "dične" poslanike Skupštine Srbije. Teško mogu da zaključim da oni svojim delanjem predstavljaju narod, čast retkim izuzecima koji se bore za ljude koji su ih izabrali. Dokle ćemo da budemo građani drugog reda, bez svojih predstavnika koje smo, inače, sami izabrali.

Da li oni znaju bilo šta o maltretiranju građana, otimanju dedovine, nacionalizaciji, konfiskaciji, čupanju brkova, otkupu, kada su jorgani i jastuci deci ispod glava otimani i odnošeni, kada su oslobodioci iz kuća terali domaćine, a sebi uzimali pokućstvo.

Lako je njima da za 100.000 dinara, plate koje se ne odriču, sede u klupama. NJihova pravda podrazumeva da nepravdu ne treba ispraviti jer se njih to ne tiče. Ako nisu za vraćanje znojem stečenog imanja, fabrike, po više stanova, tuđih vila, firmi, zarađenih preko noći a ne vekovima, jer Zakon o nacionalizaciji je još na snazi, onda ćemo biti svi jednaki pred zakonom.

Zašto se pod hitno ne menja Zakon o otkupu stanova, pa neka se uvedu krediti, valorizuje vrednost, uvede tržišna vrednost, pa se za dvadeset godina otplate tako stečeni stanovi. Neka osete kako se odricanjem i znojem stiče imovina. Šta je sa našim stambenim dinarom, nas koji ništa nismo dobili, dok su drugi ućarili?

Šta će nam takvi, brinu samo o sebi? Verujte da većina naroda, birača, misli da je premnogo takvih prestavnika. Narod moli da mu se sa grbače skine bar polovina takvih.

Ružica Borojev Stojanov, Pančevo

Poštovani gospodine Bogoljube Kariću, obraćam se Vama jer pravo da Vam kažem ne znam kome bih. Povod mog pisanja je prenos kolektivnog venčanja iz Gradske skupštine.

Vaša fondacija je to, kao i do sada, odradila kako treba ali su zakazali Vaši TV profesionalci. Prenos je bio na izuzetno niskom profesionalnom nivou. Kadrovi sa balonima predugi, prečesti i u toj meri nepotrebni i pretvaraju se u čisto gubljenje vremena.

Odabir mesta, postavljanja kamera za prenos u unutrašnjosti sale Gradske skupštine bio je veoma loš, a kadrovi ispred Skupštine zbog takođe diletantskog položaja kamere očajni, gledali smo publiku u temena umesto mladence. Onda smo gledali deo publike sa delom parka i Saveznom skupštinom, bidermajere i golube koji poleću, ali ne znamo ko ih baca i sl.

Na kraju prenosa, naravno ne piše ko ga je realizovao, pa je sve u svemu slika celog događaja ispala veoma loše. Svaka čast fondaciji ali, molim Vas, dajte uradite nešto sa profesionalcima koji to možda i nisu, a realizovali su veoma loš prenos. U iskrenoj nadi da će te moj savet prihvatiti kao dobronameran i narodski, srdačno Vas pozdravljam.

Dipl. inž. Nebojša Maksimović, Bota

Vaš i naš cenjeni list hrabro poštuje čitalačku publiku. Ovoga puta u više listova, časopisa, na radiju i televiziji, svedoci smo neljudskog i nehumanog ljudi iz vlasti Aranđelovca.

Tačnije, nedavno preminulom generalnom direktoru "Knjaza Miloša" Radenku Marjanoviću hoće da ekshumiraju i "isele" grob iz porte crkve.

Komunalna inspekcija Skupštine opštine Aranđelovac donela je rešenje po kojem bi posmrtne ostatke Marjanovića trebalo otkopati i premestiti iz porte crkve Svetih apostola Petra i Pavla. Komunalci su to rešenje doneli na osnovu zabrane ukopa u crkvenoj porti. Radenko Marjanović je tu sahranjen jer ga je Srpska pravoslavna crkva proglasila ktitorom crkve i, shodno tradiciji, sahranila u porti.

Tu su se, da ironija bude veća, umešale i razne stranke da one podele hrišćansku pravdu. Da li samo znaju bezbožnici da su u mnogim našim crkvama-manastirima u zemlji i širom sveta ktitori sahranjivani u porti.

Sahrana pokojnog Marjanovića je obavljena po svim pravoslavnim kanonima i uz blagoslov vladike šumadijskog Jovana. Radenko je bio jedan od najvećih donatora crkve Svetih apostola Petra i Pavla. Izuzetno je bio angažovan u radu odbora za izgradnju crkve i, kao generalni direktor kompanije "Knjaz Miloš", bio najzaslužniji za dovršetak ovog velelepnog hrama.

I pored mnogobrojnih zahvalnica manastira i crkava za njegov lični trud i vernost crkvi Sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao ga je Ordenom svetog Save prvog reda, a orden mu je uručio patrijarh srpski Pavle 12. jula 2004. godine na osveštanju hrama. Marjanović je dobio i Orden svetog Simeona Mirotočivog eparhije šumadijske, a uručio mu ga je episkop šumadijski Jovan.

Žalosno je i krajnje neljudski i nehumano, i suprotno pravoslavnom zakonu, da se uopšte piše negativno o ovom divnom i nadasve plemenitom čoveku. Čoveku koji je samog sebe ugradio u sve ono što je lepo, pametno, radno, disciplinovano i nadasve privrednički uspešno! Naša srpska stara poslovica kaže: "Nikada ne zatvarajte vrata zadnjicom". Ne zaboravite druga, prijatelja, komšiju a ponajviše rukovodioca koji se retko kada rađa dobar kao pokojni Radenko Marjanović. Zato neka počiva u Božjem miru, a nemirnima daj Bože mira!

Toma Milosavljević, Beograd

Čitam šta rade članovi državnih institucija u Srbiji. Setih doba komunizma kada je bilo vrlo opasno kritikovati "drugove " koji gradiše vile po Dedinju. Dotrajaše stare, vreme je da se grade nove, luksuznije i skuplje rezidencije. Naravno, sa narodnim parama, a čijim bi?

Nije da je bezopasno prozivati današnje "drugove" koji druguju među sobom prema potrebama - svojim, a ne narodnim. Ali, ima i nas koji ama baš ništa nemamo da izgubimo, a to oni gore drugovi nikako ne smeju zaboraviti.

Gospodin Vojislav Koštunica, premijer, još uvek se pomalo nadam da ipak mučno i uz gorčinu sve to posmatra, dobro znajući šta se dešava. Pitam se dokle će trajati to posmatranje?

Prof. Miodrag Bjelić, NJujork

I četiri i po godine posle 5. oktobra naši političari upotrebljavaju Miloševićev ustav protiv koga su se toliko borili dok su bili opozicija zavisno od partijskog interesa. U "demokratskom" bloku taj ustav se načelno proglašava komunističkim, nedemokratskim i slično, ali su u praksi neke njegove odredbe "nekim" političarima dobrodošle, makar bile izrazito nedemokratske.

Najdrastičniji primer za ovu riplijevsku kontroverzu je primer ustavne odredbe prema kojoj predsednik Republike može istovremeno da bude i predsednik jedne partije - praksa koja ne postoji ni u jednom demokratskom društvu u svetu.

Tu odredbu je Milošević ugradio u Ustav da bi sebi omogućio da bude istovremeno i predsednik Socijalističke partije i predsednik Republike. Tako se "ispostavilo" da je Boris Tadić, predsednik svih građana Srbije, i ujedno i šef jedne partije.

Mr Damjan Dragojević, Novi Beograd