GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Američki vlasnik tuži državu Srbiju

Sindikat "Keramike AD Kanjiža" održao je sastanak sa radnicima koji rade u fabrici, a kojih je sada ukupno 200, sa manjinskim akcionarima kao i najvećim akcionarom, američkom kompanijom "Delbert selekt", koja je vlasnik 45 odsto akcija. Na tom sastanku donete su sledeće odluke:

1."Delbert Select", koji je vlasnik 45 odsto akcija, tužiće ispred malih akcionara, na Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, Komisiju za hartije od vrednosti i Agenciju za privatizaciju zato što ne štite prava investitora u Srbiji i privatno vlasništvo.
Naime, i pored očiglednog falsifikata navodnog Upravnog odbora, davanja novca (mimo berze) malim akcionarima (15 izjava overenih u sudu), sačinjavanja fiktivnih ugovora o poklonu akcija (15 izjava overenih u sudu), kao i otimanja tuđih akcija, državni organi tolerišu u nedogled, nanoseći veliku štetu američkoj kompaniji "Delbert Select" kao i drugim malim akcionarima.

2. Svi radnici, njih 200, koji sada rade u fabrici uredno su zaposleni u preduzeću "Keramika AD Kanjiža" i pozivaju navodnog direktora Abel Mikloša da ne širi mržnju među radnicima i da ne deli radnike na "njegove" i "tuđe". Radnici su više puta preko lokalnih medija pozivani da rade i svi oni koji su došli na posao su u radnom odnosu. Oni koji nisu došli, slušajući lažna obećanja navodnog direktora Abela Mikloša, dobili su otkaz. Ako žele ponovo da rade, treba da napišu zahtev i predaju ga u fabrici predsedniku sindikata.

3. Potpuno su netačne informacije da su u fabrici "neovlašćena lica". Svi su u radnom odnosu i proizvode trenutno 3.500 kvadratnih metara pločica dnevno, a od 20. maja 2005. godine počinje puni kapacitet proizvodnje od 7.000 kvadratnih metara pločica dnevno. Obezbeđene su sirovine za celu tekuću godinu, a njih će obezbediti američka kompanija "Delbert Selekt".

4. Takođe, svi državni organi, kao i poslovni ljudi, mogu bez problema ući u fabriku u skladu sa svojim ovlašćenjima. Nezaposleni i ostali sumnjivi ne mogu ući ni u jednu fabriku na svetu, pa tako ni u ovu fabriku!

5. Protiv svih koji su falsifikovali pečate, odluke Skupštine akcionara, izdavali lažne poklone u vidu akcija, biće podnete krivične prijave redovnim sudovima u Srbiji.

6. Američka kompanija "Delbert Selekt" ubuduće će stupati u kontakt sa lokalnom samoupravom i uspešnim kompanijama iz Kanjiže u cilju promovisanja brend imena "Kanjiža", jer je u svetu poznato da se u Kanjiži pravi vrhunski crep, odlični izolacioni materijali kao i perfektne pločice.

Vajda Mihalj, predsednik nezavisnih sindikata, "Delbert Selekt", mali akcionari


Prekrštavanje moralnih normi

Moral je najizrabljenija, ali i najobezvređenija reč današnjice. Svi dobro znamo da je moral skup normi kojima se određuju pravila ponašanja u društvu. Moral je nepisani zakon. Ovaj zakon ne usvajaju poslanici u parlamentima, a ipak snažno deluje i reguliše različite odnose u društvu. Prekrštavanje moralnih normi uglavnom se ne sankcioniše novčanim ili zatvorskim kaznama, već na drugi način, osudom od strane sredine, izopštavanjem, ogovaranjem, stavljanjem na "stub srama" i na druge načine.

Moralnost čoveka nije urođena. Ona se stiče vaspitanjem. Sasvim malo dete je još neobuzdana, sebična jedinka nesposobna da nadzire samu sebe, pa je razumljivo da njegovo ponašanje moraju da kontrolišu roditelji. Porodica je ta prva sredina gde dete stiče osnove pravila ponašanja. Naravno, moralnu realnost malog deteta predstavljaju zabrana i prinuda, pa samim tim i moralno ponašanje deteta još nije autonomna. Ipak, saznanje o tome šta je dobro a šta nije, šta se sme a šta ne, odnosno sticanje znanja o pravilima društvenoprihvatljivih oblika ponašanja je prvi korak u formiranju moralnog lika deteta.

U daljem toku moralnog razvoja, spoljašnja pravila postaju sopstvena pravila, dolazi do takozvanog pounutrenja. Dete stiče sposobnost samonadzora. Pounutrenje je osnovni proces u razvoju moralnosti. Najviši stepen moralnosti je razvijena savest, odnosno kada individua prepoznaje sopstveni prekršaj, a kazna je griža savesti.

Da pomenemo još neka objašnjenja u vezi sa razvojem morala. Nakon porodice, ukoliko društvo to organizuje, sledi moralno vaspitanje u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, vrtiću i razrednoj nastavi najizraženije, u znatno manjem obimu u starijim razredima osnovne škole, skoro nikako u srednjoj školi, dok se u visokom školstvu ono i ne pominje.

Naravno, dete stiče i svoje sopstveno iskustvo, posmatranjem ponašanja ljudi u njegovoj okolini, kao i identifikacijom (poistovećivanjem sa uzorom). Među faktore moralnog vaspitanja, pored porodice i škole, ubrajamo i krug vršnjaka, sredstva masovne komunikacije i sve ono što na dete može da izvrši uticaj (pozitivan ili negativan).

Pošto u toku moralnog razvoja dete stvara odnose između sebe, šire odnosno uže društvene sredine, kao i sa samim sobom, veoma je važno kakav je vrednosni sistem, odnosno kakav je sadržaj pojedinih vrednosti tog sistema. U njemu su sadržani pojmovi kao što je patriotizam, humanost, solidarnost, drugarstvo, prijateljstvo, poštovanje starijih, odgovornost i mnogo drugih. Sklad misli, reči i dela skoro zvuči kao utopija.

Kakva je naša društvena stvarnost? Vaspitanjem se više niko i ne bavi. Trogodišnja deca u vrtićima uče osnove informatike, umesto igranja u pesku. Kada ste poslednji put videli mladog čoveka da je ustao sa sedišta kada u prevoz ušao stariji čovek, roditelj sa detetom, invalid? Da li znate da vaša deca na školskim ekskurzijama umesto razgledanja mesta organizuju žurke uz najagresivniji turbo-folk i obilje pivskih i drugih flaša koje domari ne mogu da pokupe sledećeg jutra na travnjacima ispod hotelskih soba.

Ko još govori ono što misli, a o delima i da ne govorimo. Kakve mi to uzore nudimo mladima? Da li bi u nekoj školskoj anketi neko dete označilo Teslu, Pupina, Vuka Karadžića, Milevu Marić i druge znamenite istorijske ličnosti kao primer koji žele slediti. Da li ijedan omladinac mašta da jednog dana postane akademik. Verovatno nijedno, jer oni nisu na dobrom glasu. Neko reče da ih je odavno pregazilo vreme. O tempora, o mores! O vremena, o moralu!

Margit Savović, Beograd


Lopovi mirno spavaju

U narodu se kaže "ko je pošten može mirno da spava". E da li je sada stvarno tako? Kako roditelji mogu mirno da spavaju kad treba deci da obezbede odeću obuću, knjige za školu, ekskurziju... Kako neko bez pilula da legne u krevet kad mu Elektrodistribucija vitla makazama, a on nema pare da plati struju. Zašto? Zato što je časno radio. A gde su tu komunalije... Šta ćemo s mladim bračnim parovima koji su osuđeni da žive sa roditeljima. Ili, pak, oni koji su podstanari, koji strepe na kraju svakog meseca kad im dođe gazda da naplati kiriju.

Da li oni mogu normalno da spavaju? Gde su tu zaposleni u državnim preduzećima koji očekuju restrukturiranje iliti šut kartu, u društvenim koji se prodaju... A o ljudima koji dožive veću nesreću, kao što su poplave, da i ne govorimo. Pa tu su i manji privatnici, koji jedva preživljavaju jer narod nema novca. Sigurno imaju konstatne košmare u kojima im Dinkić non-stop vršlja po radnji, gleda fiskalnu kasu, broji račune, preti lisicama.

Sa druge strane, kako li je lopovima, kriminalcima, korumpiranim i svima onima koji su se obogatili na tuđ račun... Da li je neko video podočnjake Labusu, Kolesaru! A oni prethodni - koji su opustošili zdravstvene, penzione i druge fondove? Zatim ekstraprofiteri. Šta je sa bivšim direktorom EDB-a Branislavom Uskokovićem koji je sebi obezbedio 35 stanova, kuća, lokala...

Podsećanja radi, u prethodnom periodu bilo je dosta lopovluka, ali siromašne građane makar nisu opterećivali dažbinama. Da li kroz ovu tranziciju i pošteni ostaju bez sna? Ako je tako, dajte da noću svi krademo da bismo manje ostavili kriminalcima u vlasti, preduzećima, tajkunima!

Miroljub Nikić, besani građanin Beograda


Maline iz Arilja najbolje na svetu

Ovih dana u Arilju je održano savetovanje o proizvodnji i preradi maline na području ove opštine, a savetovanje su organizovali Savet za poljoprivredu SO Arilje i predsednik tog saveta dr poljoprivrede prof. Svetislav Petrović. Savetovanju su prisustvovali stručnjaci Pero Joković, direktor " Moravice", Zavoda za poljoprivredu iz Užica, Vidan Novipović, agronom, vlasnik poljoprivredne apoteke iz Stupčevića, proizvođači maline i veoma mali broj vlasnika hladnjača koji su među glavnima u ovom poslu.

Uvodno izlaganje održao je dr Svetislav Petrović koji je govorio o aktuelnim problemima proizvodnje maline kod nas i u svetu. Istakao je da nam konkurišu mnoge zemlje, ali da se ne treba plašiti jer malina iz Srbije, a posebno iz Ariljskog kraja, po kvantitetu i kvalitetu bez premca je u svetu. Treba raditi na poboljšanju kvaliteta kako bismo se po ulasku u Evropsku uniju održali na svetskom tržištu.

Pero Joković je izneo da je došlo do nekih problema u prodaji, ali to nije razlog da se razmišlja o smanjenju proizvodnje, već samo radi na kvalitetu i zaštiti po savetu stručnjaka, kao i da treba saditi nove sorte maline. Malinogarija u ovim prolećnim danima su oživela, a prvi radovi su privedeni kraju i većina malinjaka nalaze se u dobrom stanju. Ugovaranja sa hladnjačama o otkupu i ceni još nisu počela, ali se očekuju uskoro.

Dragutin Nikolić, Stupčevići - Divljaka


Utopija o pravdi

Poštovana gospođo Kapičić, zamislite jedno idealno društvo gde država poštuje zakone, gde eksperti vode ekonomiju, gde sudije donose nezavisne presude, gde istoričari tumače istoriju nezavisno od uticaja politike, gde političari rade svesrdno na obećanjima koje su dali tokom izborne kampanje, gde narod poštuje državu i zakone, gde novinari slobodno pišu i kritikuju negativnosti društva, gde mladi ljudi s punim pravom očekuju podršku i pomoć odraslih u svojim ambicijama da promene društvo, da unaprede i učine boljim ono što tako dugo nije funkcionisalo...

Srbija je toliko daleko od takve jedne države da Vam jedino ostaje da istinski radite na tome da, kao novinar, sve to polako, ali prodorno i uporno, nekome pokušate objasniti, makar jedan čovek dnevno shvatio poruku o potrebi da se problemi iskristališu i vide jasnim pogledom - napredak je nezamisliv za našu stvarnost.

Pozdrav,Dragan Petrović, Beograd