GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 10. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Branislav Maričić već šestu godinu uči Beograđane kako da najbolje iskoriste svoj najvredniji potencijal kojim raspolažu

Majstor za bildovanje mozga

- Ljudi pamte desnom hemisferom mozga zaduženom za memorisanje slika i boja kao i njihovu povezanost. Predmet interesovanja desne hemisfere je urođen, dok je leva strana ta kojom pamtimo apstarktne simbole: slova, note, saobraćajne znakove...
- Leva hemisfera mozga ide logičnim, utabanim stazama. Nema kreativnog razmišljanja ako se ne isključi logika, a vežbanjem intelekta pomoću mapa uma uposle se obe strane mozga, kaže Maričić

Prosečan čovek koristi oko pet odsto kapaciteta mozga. A neki od nas ni toliko. Ne prihvatajući ovu medicinsku statistiku za svoj životni postulat, Branislav Maričić od 1999. uči Beograđane da je, uz ostale mišiće koji treningom dobiju na masi - i bildovanje mozga - sasvim moguća stvar. Radi kao instruktor pamćenja i učenja u Finesi, Školi za razvoj intelektualnih veština koja organizuje tečajeve brzog čitanja, savršenog pamćenja, kreativnog učenja i strategijskog mišljenja.

Uz to, po struci saobraćajni inženjer, diplomirani menadžer, bavi se medicinom i psihologijom, a silnom literaturom ovladao je tek pošto je ovladao sopstvenim mozgom. Čita, zavisno od teksta, 300-350 stranica na sat. Svaki vikend ušeta u Etnografski muzej, gde predaje, zaustavi se pred panoom sa iscrtanim simbolima, koji neznalicama materije liče na hijeroglife, ne ostavljajući mnogo nade da će iko ikada protumačiti "rukopis". To su mape uma, pomoću kojih pamćenje postaje - slonovsko.

- Glavna tema se crta u sredini mape. Oko nje se granaju glavne teze, i pišu ključne reči koje su kasnije okidači za prisećanje. Mapa se crta od glavnih simbola ka sporednim i mora jasno da se vidi koji su pojmovi povezani. Čovek takav crtež pamti u momentu, jer slika vredi kao hiljadu reči, a svaki polaznik crta svoju individualnu mapu - objašnjava predavač.

Ljudi pamte desnom hemisferom mozga koja je zadužena za memorisanje slika i boja kao i njihovu povezanost. Predmet interesovanja desne hemisfere je urođen, dok je leva strana ta kojom pamtimo apstarktne simbole: slova, note, saobraćajne znakove...

Mreža u glavi

Svaki neuron u mozgu ponaša se kao integralni čip i može da se poveže sa 80.000 neurona gradeći tako mreže u kojima čuvamo podatke. To je kapacitet memorije koji nema veze sa inteligencijom. Kada bi se brojem merio potencijal ljudskog mozga, on bi bio dugačak 12 miliona kilometara. Um pravi selekciju u informacijama i pamti samo ono što je njemu važno, dok nebitno zaboravlja. Ako se vežbama posveti pažnja, vreme i emocije, podaci dobijaju na važnosti i sele se u dugotrajnu memoriju. Moguće je da se čovek seti pravih informacija samo ako nauči da ih zapamti kako treba - kaže Maričić. - Pravilna upotreba mozga - kađe on - obuhvata poznavanje funkcionisanja memorije, tehnike pamćenja ali i prisećanje na zapamćeni materijal.

- Leva je zadužena i za logiku, a ona je ta koja zbunjuje čoveka. Svakom se bar jednom u životu desilo da ima ideju vodilju, i u momentu kad treba da je sprovede, postupi na sasvim drugačiji način. To je onaj momenat kada se lupimo po čelu i pitamo se šta nam je to trebalo, kada smo planirali sasvim suprotno. Za te "kvarove" kriva je leva hemisfera mozga koja ide logičnim, utabanim stazama.

Nema kreativnog razmišljanja ako se ne isključi logika, a vežbanjem intelekta pomoću mapa uma uposle se obe strane mozga - kaže Maričić. Efekat takvog učenja je da se naučeno gradivo ne zaboravlja preko noći, a podaci ostaju doživotno umemorisani. Put da vlasnik uma postane i njegov korisnik traje dva dana, koliko i kurs, obuku je prošlo 4.500 ljudi, a najčešći polaznici su uglavnom studenti sa visokim prosekom.

- Kada je DOS bio na vlasti i počele reforme školstva učitelji i nastavnici su imali obavezu da dolaze na kurs i naučeno prenesu đacima. Promenom vlade to je stalo. Niko nikada nije pitao decu da li više vole da bubaju ili da uče s razumevanjem! Na početku kurseva ljudi su sumnjičavi, pitaju kako je moguće da čitaju dvesta-trista stranica na sat, i sve to još zapamte. I sam sam bio zapanjen kada sam kao student posle teksta o brzini čitanja u Dejli telegrafu utvrdio da sam jedan od najsporijih čitača.

Trebalo je da spremim ispit na brzinu, a "prelazio" sam 25 stranica na sat. Gde je čist tekst bez formula danas čitam i 350 strana na sat. Posle dva dana svi koji čitaju 20 strana zapanje se kada sami shvate da su i pet puta brži. Imali smo jednu gospođu koja je dobacila do 300 na sat uz stopostotno razumevanje i pamćenje materije. Pamtim slučaj momka koji je naučio farmakologiju za pet dana i dobio desetku. I tu se razbija stereotip, da ono što je brzo, to je i kuso.

Što se sporije čita, to je pamćenje kraće, jer se informacije u kratkotrajnoj memoriji zadržavaju svega dve sekunde. Zato se vraćamo na početke pasusa, pritom posvećujući jednaku pažnju svim rečima. Upravo je zato je bitno da se brzo čita i pritom izdvoje ključne reči, jer tako pročitano, mozak uskladišti na dug rok, tvrdi Maričić.

Kako u Srbiji cveta i avanturizam znan kao privatni biznis, Marićić se ovih dana bacio na pripremu serije predavanja "Briljantan uspeh" namenjenih biznismenima.
- I za uspeh postoji formula. Ljudi primarno imaju strah od neuspeha, a ako im se desi da uspeju, tog trenutka se javlja novi strah - od uspeha. Često me ljudi pitaju šta će im uspeh, ako se obogate, a neko mi otme dete.

U Srbiji je prisutna i panika od odgovornosti prema zaposlenima, od poreznika... Da bi se čovek osećao uspešnim, mora da ispuni tri uslova: biti, raditi, imati. Poremeti li se redosled tih glagola, eto mesta opterećenju. Nije važno samo imati novac, već i znati te pare "podneti".

I. Ikraš


vesti po rubrikama

^reportaža

Majstor za bildovanje mozga
S maskom se lepše živi
G17 plus služio tortu u čast 9. maja
 
 


     


FastCounter by LinkExchange