NOVI SAD - Petrovaradinska tvrđava je ponos
Novosađana i, kažu stručnjaci, najznačajnija barokna celina u
našoj zemlji. Ali, uprkos silnoj ljubavi koju prema njoj svi iskazuju,
nikako da "bljesne punim sjajem". Tvrđava je vlasništvo
grada, koji je do sada sam finansirao njenu obnovu i uređenje,
ali u tom poslu, kako kažu u aktuelnoj gradskoj vlasti, nedostaju
čak i najosnovnije pretpostavke za stvarni razvoj. Prema rečima
resornog člana Gradskog veća Radovana Jokića, nikakav ozbiljan
napredak u uređenju Petrovaradinske tvrđave nije moguć dok se
ne usvoji detaljan regulacioni plan kompleksa i ne reši pitanje
njenog statusa.
- Oko Tvrđave gotovo ništa nije regulisano. Počev od toga da
su za samo devet ateljea, od ukupno 79, potpisani odgovarajući
ugovori o korišćenju. Izradom detaljnog plana, stvari se postavljaju
na početne pozicije, a onda bi se kroz jedan dugoročan proces
sprovodila obnova Tvrđave i njena kasnija eksploatacija u kulturne
i turističke svrhe. Sada pokrećemo inicijativu u tom pravcu i
već smo planirali i određena sredstva za tu svrhu - navodi Jokić.
U gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da Tvrđava
ne poseduje potrebnu arhitektonsko-građevinsku dokumentaciju,
verifikaciju kulturne i istorijske vrednosti, foto-dokumentaciju
i još mnogo toga, bez čega, ovaj kompleks ne može biti spomenik
kulture čak ni na nacionalnom nivou. U takvoj situaciji, ne može
biti reči ni o stavljanju Petrovaradinske tvrđave pod zaštitu
UNESKO-a, o čemu se odavno govori. Sam status Tvrđave, sada je
praktično regulisan ukazom iz 1949. godine, na kojoj samo piše
da je Petrovaradinska tvrđava kulturno dobro pod zaštitom države,
te odlukom pokrajinskih vlasti iz 1991. godine u kojoj je Tvrđava
proglašena za dobro od regionalnog značaja?!
- Da bismo zaštitu Petrovaradinske tvrđave podigli na "nacionalni
nivo", potrebno je angažovanje konzervatora, biologa, istoričara
i drugih stručnjaka, koji će kompletirati dokumentaciju koja nedostaje.
Realno je očekivati da će taj posao biti urađen do kraja 2006.
godine, a onda možemo da se pojavimo pred republičkim vlastima
sa zahtevom da to verifikuju. Tek onda na red dolazi UNESKO i
ozbiljna obnova - ističe direktor Zavoda Đorđe Srbulović.
R. K.
