Naš najstariji dnevni list nekada je imao svoju popularnu rubriku "Verovali ili ne"!? Sve što sledi u ovom tekstu imaće akcenat upravo na toj vrsti pitalica. Naši obični građani i radnici koji se decenijama pitaju šta smo skrivili te imamo standard koji imamo, dobiće odgovor ako ovaj tekst pročitaju do kraja! Evo o čemu je reč:

Sve zemlje sveta imaju službenike, državnu upravu, institucije, privredu... Ovo što mi imamo nema veze sa tim. Mi imamo monstrum institucije i državna preduzeća koja su više utočišta za nezbrinuta lica, nego racionalna potreba. Tamo rade na hiljade ljudi, inače rođaka i prijatelja ljudi u tim istim institucijama. Naravno, velika većina pomenutih tamo boravi bez ikakvog ekonomskog opravdanja i po pravilu nemaju produktivnost i svrhu postojanja. Ako uzmemo sve segmente društvenog privređivanja, videćemo, zahvaljujući egzaktnim brojkama, dokle ide naša birokratsko-samoubilačka institucionalna ničim ograničena samovolja u neracionalnostima?!

Pomenimo slučaj Engleske nacionalne banke, pandan našoj Narodnoj banci Srbije. Dakle ENB, zapošljava, verovali ili ne samo 2.500 ljudi dok našu Narodnu banka opslužuje oko 5.200 službenika. Samo reč je i o tome da u Srbiji živi šest puta manje stanovnika. Dakle, da Englezi imaju organizaciju i pravila poslovanja kao Narodna banka Srbije, imali bi bar 25.000 službenika. Srbija danas ima oko 2.400 sudija, dok efikasnost istog sudstva je kao da ih uopšte i nemamo! Zaprepastiće se naša javnost, kada čuje da opet ta Engleska ima samo 800 sudija, naravno sa šest, sedam puta više stanovnika.

Krenimo dalje. Danas naša železnica zapošljava oko 30.000 ljudi. To je ona ista železnica koja je postizala veću brzinu na srpskim prugama pre Drugog svetskog rata, nego danas u trećem milenijumu. Toliki broj ljudi na železnici ne zapošljava ceo Japan i Kina! Državna nacionalna televizija, ako niste upoznati, zapošljava neverovatnih 6.000 ljudi.

Toliki broj zaposlenih nemaju sve naše televizije zajedno. Treba li normalnim ljudima komentar ove očigledne neracionalnosti kojima smo decenijski robovi, i zbog kojih smo u agoniji kao pojam neproduktivnog i nerazumnog društvenog uređenja i privređivanja.

Da ne pominjemo naše monstrum sisteme NIS, EPS i slične-koji zajedno zapošljavaju 100.000 ljudi, a sa katastrofalnim i neracionalnim poslovanjima, gde se obično gubici prevaljuju na račun građanstva, naravno preko zahteva za tromesečnim promenama cena. Mogli bi ovako da ređamo ceo dan naše primere neracionalnosti u praksi, ali od toga koristi nema, ako jednom zauvek ne stanemo za vrat svim tim čudovišnim, glomaznim, zastarelim i nakaradnim sistemima koji samo produžavaju agoniju. Evidentno je da su spaseni samo oni koji su prvi uvideli i spoznali probleme koji su ovde opisani, i oni koji su prvi napustili državne brodove u koje voda prodire kao u Titanik. Oni koji ne vide očigledne stvari, i ne veruju svojim očima, obično prođu kako prođu. Danas upravo ta kategorija radnog stanovništva proživljava agoniju .

Opasuljivanje mora da bude naša narodna, primarna, interna studija izvodljivosti, koja nam je sada potrebnija od bilo koje druge. Ko ovo ne shvati, neće moći da kaže da nema sreće u životu, već pomanjkanje hrabrosti, pameti, preduzimljivosti i odlučnosti za uzimanje sudbine i odgovornosti u svoje ruke...

Milutin Mlađenović, Beograd

U Glasu javnosti od 28. aprila, u tekstu "Još ne zna zbog čega je isključena", vaš list je netačno obavestio javnost o mom isključenju iz NUNS-a. Jer, u odluci koja vam je dostavljena iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, jasno piše da sam isključena zbog izjave date Glasu javnosti 2. aprila 2005. godine.

Odmah po isključenju, razgovarala sam s vašom novinarkom Marijom Blaževskom i urednicom Oliverom Radaković. Naglasila sam da je u odluci, kao povod mog isključenja, izričito navedeno pisanje vaše novinarke u broju od 2. aprila i da je to što je ona napisala sadržano u zapisniku koji vam je NUNS uz odluku dostavio i objavio na svom sajtu. To potvrđuje da je informacija od 2. aprila tačna, a da je Glas zloupotrebljen.

Dakle, razlozi koji su navedeni u odluci ni meni ni Glasu nisu nepoznati. Nepoznato je šta je stvarni povod za moje isključenje, budući da ono što je navedeno ni po statutu NUNS-a ni po novinarskom kodeksu ne može da bude razlog za tako drastičnu kaznu. Urednica Radaković mi je rekla da će novinar o ovome pitati i "drugu stranu", na čemu sam i ja insistirala. Kasnije sam saznala da je Marija Blaževski obavila razgovor s Nebojšom Bugarinovićem, (čiji izbor za predsednika NUNS-a osporavam, a što je, verujem, stvarni razlog za moje isključenje) i Svetlanom Preradović, njegovom sekretaricom, i da NIKO OD NJIH NIJE ŽELEO DA O TOME RAZGOVARA.

Naglasila sam joj da su i Bugarinović i Preradovićeva potpisnici neobrazložene inicijative za moje isključenje, koju je pokrenula Gordana Suša. Činjenica je da sam, kao osnivač i član NUNS-a, osporila legitimitet predsednika, Suda časti i ostalih organa NUNS-a jer njihov izbor nije regularan. To je potvrđeno i rešenjem SUP-a Beograd, Odeljenja za upravne poslove od 3. avgusta 2004. broj 212-1-109/04. kojim je njihova registracija odbijena.

Pošto sam insistirala na poštovanju statuta i važećih propisa, pretpostavljam da su to stvarni a neobrazloženi razlozi za moje isključenje. Iako sam sve to izjavila vašoj saradnici, Glas javnosti to ne navodi, već citira neke rečenicama koje uopšte nisam izgovorila.

Dakle, NUNS nije obrazložio prave razloge za moje isključenje, nego je zloupotrebio izveštaj Glasa. Mislim da je bila obaveza vaše redakcije da se to u novom tekstu jasno kaže. I da se javnosti saopšti da druga strana ne želi, ili nema šta da komentariše. Tako bi bilo jasno da se radi o brutalnoj represiji. Takođe je izostala i informacija da mi na odluku o isključenju nije dato pravo žalbe, čime je prekršen član 22 Ustava Srbije. Zbog toga sam se obratila Ustavnom sudu da Statut NUNS-a proglasi neustavnim.

Sena Todorović, novinar, osnivač i član NUNS-a

Poštovana redakcijo, molim vas da u skladu sa Zakonom o informisanju objavite ispravku na pojedine navode koji su se našli u intervjuu koji sam dao Glasu javnosti pod naslovom "Test uradio za 20 minuta", objavljenom 26. aprila 2005. godine na stranama 16 i 17. U ovom članku objavljeno je nekoliko navoda koje nisam rekao prilikom razgovora s vašim novinarom.

Netačan je sam naslov teksta, koji glasi "Test uradio za 20 minuta". Pomenuti test uradio sam za 30 minuta, a ista ispravka odnosi se i na navode u tekstu.
Netačan je i deo teksta u kome se navodi "zanimljivo je da su šefovi policajca Marka Lakića, kada su saznali da je član Mense, mislili da se radi o sekti. Kada su proverili o čemu je reč, s neskrivenim iznenađenjem konstatovali su da je među njima i jedan natprosečno inteligentan policajac" Ja nisam izjavio da su šefovi mislili da se radi o sekti jer šefovi, kao i mnogi građani kod nas, nikad nisu čili ništa o Mensi, a tačno je samo to da je među njima bilo i onih koji su nagađali da se možda radi o sekti.

Pomenuti deo objavljenog teksta u kojem su "preporučili da potraži neki novi posao i na drugi način iskoristi svoju intelektualnu moć" takođe nije tačan. Istina je da mi moji nadređeni nisu ništa preporučivali, a pogotovo ne da tražim neki novi posao. Pretpostavljam da je u ovom delu vaš novinar citirao izjavu iz Novosti za koji ja, inače, nisam ni dao intervju.

Dalje se navodi da kod mene počinioci saobraćajnih prekršaja nemaju privilegiju da ne plate kaznu na licu mesta ili im se ne napiše prijava. Navodim da kod mene za prekršioce uvijek postoje tri mogućnosti. Ako neko pogreši, može da plati kaznu na licu mesta, mogu da im napišem prijavu, ili samo da ih opomenem i da prođu nekažnjeni ako procenim da je to najbolje rešenje.

Navedeno je da mi se, prilikom izlaska iz sale, obratio dežurni. Tačno je da mi se obratio g. Dražen Karadaglić, član Mense. U tekstu je takođe navedeno da sam saobraćajni policajac iz Danilovgrada. Tačno je da sam iz Podgorice, a zaposlen sam u OUP-u Danilovgrad.

Marko Lakić, Podgorica