BEOGRAD - Najveća dilema učenika završnih razreda osnovnih škola jeste izbor zanimanja. Osnovne škole organizuju različite promocije na kojima predstavljaju pojedine škole i obrazovne profile, a stručnjaci se slažu da se deca veoma neobaveštena i o školama i o zanimanjima koja postoje. Centar za profesionalnu orijentaciju, koji se nalazi u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Beograd, organizuje svake godine savetovanja i testiranja za buduće srednjoškolce i studente i pomaže im izaberu pravo zanimanje. Mirjana Gmizović, rukovodilac sektora za profesionalnu orijentaciju, kaže da u ovom sektoru radi osam psihologa.

- Svi termini do polaganja prijemnog ispita su popunjeni. Jedina naša obaveza jeste da radimo s decom sa posebnim potrebama i onim koji imaju zdravstvene probleme, a savetovanje organizujemo i za ostale učenike, maturante, studente koji hoće da promene fakultet, i naravno, nezaposlene koji bi želeli da nastave školovanje ili promene zanimanje ili hoće da nauče neke dodatne delatnosti.

		Vodič Prosvetni pregled i Nacionalna služba za zapošljavanje objavili su Vodič za izbor zanimanja - Kuda posle osnovne škole. Vodič upućuje učenike kako da izbegnu greške prilikom donošenja ove važne odluke, a tu su različiti testovi i spisak svih zanimanja i njihov opis. Cena vodiča je 90 dinara.

Deca na testiranje dolaze grupno, a testiramo opšte intelektualne sposobnosti, specifične sposobnosti, osobine ličnosti, interesovanja, ispitujemo motivaciju učenika... Savetovanje nije klasično pružanje saveta šta da upišu već pokušavamo da ih navedemo da sagledaju svoje sposobnosti i interesovanja, upoznamo ih sa sistemom obrazovanja, zapošljavanja i svetom rada kako bi oni imali uvide i pronašli najbolje rešenje. Usmeravamo ih dok sami donesu zaključak jer je najbolji izbor onaj koji čovek sam donese - objašnjava Gmizovićeva.

Deca su danas veoma neobaveštena ne samo o svetu rada i zanimanja već i o svetu obrazovanja. Neki učenici dolaze u Centar za profesionalnu orijentaciju bez ikakve ideje, jedni imaju neka saznanja, ali postoje dileme koje bi da razreše, a neki dolaze samo da potvrde svoj izbor i vide da li je to pravo zanimanje.

- Često nam dolaze učenici osmog razreda koje se povinuju ženjama roditelja. Oni to rade u najboljoj nameri, a deca nemaju dovoljno argumenata da im se suprotstave pa prihvataju njihove savete. Pogrešni izbori najčešće su ipak vezani za vršnjake - deca idu u školu gde idu njihovi drugovi ili u škole koje su im blizu da ne bi putovali. To nije rešenje jer drugare će naći u svim školama, a putovaće samo četiri godine, dok će se zanimanjem baviti 40 godina. Kad im uporedimo četiri i 40 onda se malo osveste - priča Gmizovićeva.

Pošto su svi termini u Centru za profesionalnu orijentaciju popunjeni, deca se upućuju na matične osnovne škole ili na sajt Nacionalne službe za zapošljavanje njnjnj. rytr. co. yu, gde se mogu naći korisni saveti o čemu sve treba voditi računa prilikom izbora zanimanja, kao i informacije o zanimanjima. U svim osnovnim školama psiholozi drže savetovanja osmacima.

- Deca rade iste testove kao i u Centru za profesionalnu orijentaciju, a na osnovu rezultat testova i njihovih interesovanja preporučujemo im koju školu da upišu. Kada završe s polaganjem prijemnih ispita, pomažemo im da popune liste želja i premoste jaz između svojih želja i realnih mogućnosti. Zanimanja koja biraju učenici menjaju se iz godine u godinu i deca traže ona zanimanja gde lako mogu da zarade. Opada broj đaka koji upisuju gimnazije jer roditelji nemaju novac da im plaćaju školovanje na fakultetu. Najčešće biraju ona zanimanja sa kojima se mogu zaposliti odmah posle završene škole, a svaka struka ima mogućnost daljeg školovanja - objasnila je Slavica Dinić, psiholog u OŠ "Desanka Maksimović" iz Beograda.

Prema podacima Centra za profesionalnu orijentaciju, učenici najčešće biraju ekonomsku, pravno-birotehničku i turističku školu, gimnazije, u elektrotehničkim školama biraju zanimanja vezana za kompjutere, zatim su traženi zubni tehničar, fizioterapeut, a poslednjih nekoliko godina učenici su zainteresovani za zanimanja kuvar, frizer... Deca izbegavaju zanimanje za koje je potrebno trogodišnje školovanje iako je ponuda velika, a neka su suficitarna - zanimanja u građevinarstvu, zavarivači, konobari...

Lekarski pregledi Deca koja imaju zdravstvene probleme, pored savetovanja, rade i lekarske preglede. - Sa mišljenjem lekara odlaze u Ministarstvo prosvete i sporta, gde se formira komisija za upis ove kategorije učenika. Oni rade iste testove kao i svi drugi, a deci se pomaže da pronađu zanimanje koje će njima najviše odgovarati u kome će biti uspešni, a neće dovesti do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Mnoga zanimanja su za njih kontraindikovana. Ima dece koja i ne znaju da imaju probleme, ali dovoljno da ima problema sa kičmom ili ravne tabane pa da isključi određena zanimanja.

Sajmovi profesionalne orijentacije Ove godine počeli su da se održavaju sajmovi profesionalne orijentacije. Već su bili u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, a početkom maja biće održan u Somboru. - To je prilika gde se na jednom mestu okupe srednje škole koje predstavljaju materijale koje imaju, brošure, a škole koje spremaju učenike za proizvodna zanimanja predstavljaju svoje proizvode i demonstriraju to što rade. Učenici osnovnih škola dolaze, obilaze štandove i to je zgodna prilika da srednje škole sebe reklamiraju, a za učenike da se bolje upoznaju o školama i zanimanjima - rekla je Mirjana Gmizović, rukovodilac Sektora za profesionalnu orijentaciju pri Nacionalnoj službi zapošljavanja, filijala Beograd.

M. Jakovljević