Naša javna glasila preplavljena su u poslednje vreme reakcijama raznih subjekata na poresku novinu zvanu PDV. Između ostalih i izdavačke kuće vrše opravdani pritisak da se knjiga oslobodi tog poreza. Pri tom je zanimljivo zapažanje: kao da su se izdavači pomirili sa "večitom" tvrdnjom zagovornika tržišne privrede da je i knjiga onog momenta kad izađe iz štamparije - roba kao i svaka druga, pa prema tome i podložna oporezivanju.

Sa stanovišta tržišne ekonomije, takvo gledanje je normalno. Ali, ni tržišna privreda nije Biblija. A ozbiljno i masovno poremećene vrednosti u našem osiromašenom tranzicionom društvu još više upućuju na tvrdnju da za nas u Srbiji danas knjiga nije roba. Ovim napisom želim da se osvrnem na negativan odnos prema knjizi iz jednog drugog ugla - sa stanovišta velikog uticaja dobre knjige na čoveka i posebno na decu.

U širem kontekstu mogli bismo dobru knjigu - ovde je reč pre svega o beletristici-staviti na spisak besplatnih lekova! Ako bismo sabrali izdatke iz budžeta za zdravstvo i prosvetu, kao dve najvažnije brige države za fizičko i etičko zdravlje čoveka i dece, dobili bismo enormnu cifru pored koje bi izdaci iz budžeta za pomoć knjizi delovali marginalno. Drugim rečima, prihvatila bi se teza da dobra knjiga bitno utiče na oplemenjivanje čovekovog duha, na etičke i druge pozitivne norme i vrednosti. Došli bismo do zaključka da knjiga ne bi smela da se posmatra kao roba, već kao važan činilac opšteg zdravlja čoveka u najširem smislu značenja pojma zdravlja. Dakle, kao preventivni lek za jačanje čovekovog duha.

Tako gledano, posebno knjiga za decu, ne samo da ne bi smela da se oporezuje, već bi joj trebalo dati subvencije. Objašnjenje je logično: dobra knjiga za decu bitno utiče na formiranje ličnosti i karaktera deteta. Dobra i jeftina knjiga za decu u rukama svakog deteta veoma je važan, čak možda presudan element u formiranju ličnosti mladih u pravcu zdravog života i humanih etičkih normi.

Naravno, ovde se podrazumeva da bi se subvencija mogla dobiti samo za one dečje knjige za koje država proceni da imaju pozitivnu vrednost i uticaj na humano izrastanje naše dece.
Pozivam stručnjake iz ove oblasti da svojim prilozima u ovoj cenjenoj rubrici, ili na drugi način, progovore o potrebi državne pomoći literaturi za decu - u okviru opšteg zahteva za oslobađanje knjige od poreza. Takav odnos države prema knjizi dugoročno bi se isplatio.

Čedomir Cvetković, Beograd

U vezi s pitanjima od velikog značaja za budućnost osiguranja u našoj zemlji i preduzimanjem preventivnih mera za očuvanje kapitala u društvima za osiguranje, predlažemo sledeće:

1. Da se iz procedure odmah povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, Nacrt zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, dok se prethodno, u skladu sa članom 145 Zakona o osiguranju, Narodnoj Skupštini Republike Srbije ne podnese izveštaj o stanju na tržištu osiguranja, ne usvoji strategija razvoja osiguranja u našoj zemlji i ne donese odluka o ustavnosti Zakona o osiguranju;

2. Da Ustavni sud Srbije što pre donese odluku po inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o osiguranju.

3. Da se preduzmu sve mere za zaštitu prava oštećenih lica po osnovu obaveznih osiguranja kojima nisu isplaćene naknade šteta utvrđenih Zakonom o obligacionim odnosima, bez obzira na to da li se radi o naknadama koje nisu isplaćene od strane društava za osiguranje koja nemaju ili imaju dozvolu za rad, a pre svega da se naknade tim licima isplate odmah iz sredstava koja mora obezbediti država, jer su nadležni državni organi nevršenjem kontrole i nadzora najodgovorniji za sve što se poslednjih 10 godina negativno događalo na tržištu osiguranja, a ne vlasnici vozila na koje se Nacrtom zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju pokušava, preko garantnog fonda i društava koja imaju dozvolu za rad, prevaliti sav taj finansijski teret koji se procenjuje na više milijardi dinara;

4. Da se odmah izvrše kvalitativne revizije procene kapitala i imovine u društvima za osiguranje sa društvenim i državnim kapitalom, u kojoj treba obavezno da učestvuju i radnici koji su u društvima za osiguranje najstručniji za procenu pojedinih delova kapitala i imovine;

5. Da se odmah preduzmu sve mere za očuvanje kapitala društava za osiguranje, kao na primer: naplata potraživanja od pravnih subjekata, uključujući i mogućnost konverzije potraživanja u kapital-akcije tih subjekata, obustavljanje izvršavanja svih odluka i ugovora putem zaduživanja, vraćanje sredstava ukoliko su ista izneta iz zemlje, usklađivanje troškova sprovođenja osiguranja sa prihodima od režijskog dodatka i drugim prihodima za pokriće tih troškova;

6. Da se po izvršenju zahteva iz tačaka 4 i 5 ovog predloga zaključaka radnicima, penzionerima i bivšim radnicima u društvima za osiguranje sa društvenim i državnim kapitalom što pre izvrši prenos kapitala u akcijama bez naknade iz dela od 30 odsto kapitala, i to po 200 evra za svaku godinu punog radnog staža, a u skladu sa članovima 42 do 46 Zakona o privatizaciji;

7. Da se u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu i Društvom aktuara Srbije odmah pristupi pripremi jedinstvenih statističkih softvera za potrebe osiguranja, koji će omogućiti izbor najboljih metoda istraživanja;

8. Da se organizuje stručna rasprava od strane Udruženja društava za osiguranje Srbije i Crne Gore, na otvorenom sastanku naučnih i drugih stručnih radnika iz oblasti osiguranja, na kome bi se razgovaralo o svim pitanjima od značaja za budućnost osiguranja u našoj zemlji.
Ovi predlozi dostavljeni su vladi, a kopije Skupštini Srbije, Ustavnom sudu Srbije, Narodnoj banci i guverneru, Udruženju društava za osiguranje Srbije i Crne Gore, svim društvima za osiguranje, svim organizacijama sindikata na nivou Srbije, Udruženju vozača Srbije i svim udruženjima taksista u Beogradu.

Akcija "Za spas osiguranja" neće uspeti bez masovne podrške. Svi koji žele i imaju hrabrosti, podršku u pisanoj formi treba što pre da dostave navedenim institucijama, ili da je izraze na drugi prigodan način. Oštećenima preporučujemo da formiraju svoje Udruženje radi ostvarivanja njihovih zakonskih prava koja im se godinama, a i sada, najgrublje krše.

Vaso Vilotijević, u saradnji sa istaknutim naučnim i drugim stručnjacima sa dugogodišnjim radnim iskustvom u oblasti osiguranja

Smederevska bolnica ne raspolaže tehnikom za posebne analize krvi kao što je PSA i slične metode. Lekari smederevske bolnice građane upućuju u privatne biohemijske laboratorije koje se nalaze prekoputa bolnice.

U maju i junu 2004. godine lekar urolog uputio me je u privatnu biohemijsku laboratoriju da bi se utvrdio PSA. Prvi put u ovoj laboratoriji naplatili su mi 600, a drugi put 1.200 dinara. Od radnika biohemijske laboratorije tražio sam da mi se izda račun za naplaćeni iznos, a Filijala zdravstvenog osiguranja u Smederevu nadoknadila mi je troškove za pola računa. U oktobru 2004. godine, od strane lekara onkologa upućen sam u privatnu laboratoriju za utvrđivanje PSA. Filijala zdravstvenog osiguranja rešenjem br. 54-1-11/05-2 od 25. 7. 2005. godine odbila je moj zahtev da mi nadoknadi iznos po računu privatne laboratorije.

U obrazloženju stoji da "filijala nije zaključila ugovor o pružanju zdravstvenih usluga sa privatnom laboratorijom". Lekar onkolog zatražio je i druge analize krvi. Opet sam upućivan u privatnu laboratoriju. Lekarki sam rekao da Zavod za zdravstveno osiguranje sa vlasnikom te privatne laboratorije nije sklopio ugovor i da neće da mi nadoknade troškove iako imam pravo na besplatno lečenje. Lekarka me je, ipak, ubeđivala da je sklopljen ugovor.

Bio sam kod vlasnika privatne laboratorije i dobio informaciju da Zavod nikad sa njima nije sklopio ugovor. Insistirao sam da me lekarka da uput za drugu medicinsku ustanovu i ona mi je dala uput za Klinički centar u Beogradu. U KCB-u, pre nego što mi je data krv za analizu, pregledala me je lekarka specijalista određene bolesti (enkologija). Po rezultate sam svakako morao još jedamput u Beograd.

Karta do Beograda košta 300,00 dinara, odnosno dva puta po 600 dinara. U privatnoj laboratoriji u Smederevu rekli su mi da ta analiza krvi košta 1.000 dinara. Iz izloženog se vidi da je vlasniku privatne laboratorije omogućeno da milione i milione zgrće od građana i zdravstvene zajednice.

Dragoslav Janković i Mića Bogin, Radinac

Doris Pak, uticajni funkcioner u Vladi Nemačke iz partije CDU, nedavno je izjavila Dojčland radiju da "svi treba da znaju da mora doći do nezavisnosti Kosmeta". Ovu damu ne zanima što su Albanci kroz enormni natalitet povećali brojnost i što su uz podršku NATO okupatora i kroz viševekovne zločine proterivali Srbe sa svoje zemlje. Nju, takođe, ne zanima što turski popis Kosmeta iz 1455. godine ne pominje Albance na Kosmetu, već samo Srbe, i da su Albanci, uz pomoć Turaka, masovno naselili Kosmet tek početkom 17. veka, a i to da su Albanci kavkaski narod, a ne Iliri, i da nisu slični nijednom evropskom narodu.

Otkud nemačka privrženost Albancima? Albanci su kroz celu svoju prošlost bili saveznici svakoj sili protiv Srba na Kosmetu, a posebno su verno služili fašističkim hordama za vreme okupacije Kosmeta. Da li su upravo zato, kroz tu albansku vernost, pojedini nemački zagovornici motivisani za nezavisnost Kosmeta?

Dragomir Đorović, Obrenovac

Na konferenciji za novinare gospodin Čović izjavljuje: "Strategija za Kosovo još nije gotova, a kada se završi objavićemo u javnosti". Albanci su svoju strategiju počeli 1914. godine, a NATO im je završio 1999. godine. A mi još spremamo i čekamo da se naše političke partije dogovore šta će i kako će.

Za njih imam savet. Neka gospoda pozovu Gorana Svilanovića da je napiše i objavi. Verujem da će on to učiniti sa zadovoljstvom za dva dana, kao što će i g. Vladan Batić dokazati da se Mladić nalazi u Srbiji, a Drašković da Karadžića i Mladića čuva BIA. Kad god se makar i malo približimo nekom cilju, pojave se takvi kao gorenavedeni da svojim izjavama pokušaju da unište i ono malo šansi koje imamo, a takođe i da nam pokažu na čijem su platnom spisku.

Pavle Krstić

U Haškom tribunalu dešava se nešto neobično sa našim državljaninom, a svi listovi i mediji orkestrirano ćute. Da li ste svi pod direktnom upravom stranog faktora? Nadam se da znate da govorim o Kosti Bulatoviću kome, za čudo veliko, dodeliše i nekog advokata da mu objasni kako i koliko može da nastrada.

A vi možete da se pokrijete i u svojoj sramoti ostanete što manje vidljivi. Niko ni da spomene šta se desilo tom čoveku. Sramota!

Miroljub Ranisavljević