GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 17. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Olmeci

Gumeni čovek

Kada je kolosalna kamena glava, visoka oko dva metra, pronađena na obali Meksičkog zaliva 1862. godine, niko nije znao kojoj kulturi ili civilizaciji pripada. Ipak, naučnici su pretpostavili da su to ostaci iz doba Maja.

Uskoro su slične skulpture otkrivene širom Meksika i Srednje Amerike, a krajem četrdesetih godina prošlog veka pronađena je još jedna kamena glava sa olmečkim simbolom na jednoj i datumom na drugoj strani. To je bio pravi šok - civilizacija Olmeka postojala je vekovima pre nego što su Maje uopšte i došle na ovaj prostor. Jednostavna sela odavno su prerasla u razvijena društva kojima su upravljali kraljevi i sveštenici i olmečka kultura je bila ta koja jedina sme da ponese ime "izvorne kulture".

Astečko ime

Gospodar

Malo Olmeka je poznato po imenu, a jedan od ljudi koje su istoričari i arheolozi identifikovali je Planinski Gospodar Žetve. On je bio jedan od vojskovođa koji na vlast došao silom i na isti način je svoju poziciju održavao do kraja života. Protiv njega se, u jednom trenutku, pobunio njegov zet i on je tu pobunu ugušio.

Ko su zaista bili Olmeci? Jednostavno rečeno, jedan od naroda koji je naseljavao Srednju Ameriku od 1200. do 400. godine pre Hrista. Oni su živeli na području koje karakterišu močvarna područja i da bi opstali na takvom terenu, Olmeci su morali da "pobede" prirodu. Jedan od načina bila je izgradnja stalnih gradova u kojima je život bio olakšan. Zato i nastaju centri poput Tenohtitlana i La Vente.

Ime "Olmek" ne potiče iz jezika ovog drevnog naroda. To ime su im dali Asteci. Na njihovom jeziku reč "Olmek" znači "gumeni čovek" pa se zato pretpostavlja da je čuvena "igra loptom" u stvari i nastala među Olmecima.

Religija

Nije poznato mnogo o religiji Olmeka. Zna se da su njihovi rituali bili slični kasnijim i da je religija bila značajan deo života. Oni su gradili hramove posvećene brdima i vodi. Tako i nastaju prve piramide koje i dalje fasciniraju.

Najmoćniji od svih bio je bog Jaguar. Bilo je sasvim logično da najjači predator u okolini postane i najmoćniji bog. Njegovi atributi bili su pripisivani kraljevima i herojima, on je bio taj koji donosi kišu i taj kome se prinose žrtve. Naravno, ljudske.

Bitan bog olmečke tradicije bio je i bog sa imenom Pernata Zmija, onaj koji je ljudima podelio znanja i koji će se vratiti.
Olmeci su bili opsednuti matematikom i kalendarom pa je njegova tačnost na mnogo višem nivou nego kod savremenika. Oni su, na primer, bili prvi koji su koristili nulu kao broj.

Umetnost

Ono što je skrenulo pažnju naučnika na Olmeke bile su njihove skulpture. Posebno kolosalne glave sa šlemovima koje su izazvale velike rasprave. Široki nosevi i debele usne naveli su neke naučnike da zaključe da su Olmeci došli iz Afrike.

Za čuvene kamene glave pretpostavlja se da su u stvari glave igrača "igre s loptom". Razlog je kaciga koju svaka od njih ima i koja liči na kacigu sa mnogo kasnijih crteža koji prikazuju ovu ritualnu igru raširenu po čitavoj Srednjoj Americi. Olmeci su se okupljali kako bi gledali svoje saplemenike kako pokušavaju da ubace gumenu loptu u neku vrstu koševa. Pobednici su slavljeni, a poraženi su bili žrtvovani.

Nestanak naroda

Nije najjasnije šta se dogodilo sa Olmecima. Centar njihove kulture napušten je oko 900. godine pre Hrista i La Venta je postala novi glavni grad. Ovo kretanje je verovatno bilo posledica klimatskih promena i promena toka najvećih reka. Krajem V veka pre Hrista završena je i istorija ovog grada - nova plemena uleću na njihovu teritoriju i osvajaju je.

Olmeci lagano nestaju i asimiluju se sa pridošlicama. Ostaju jedino velike građevine koje su ostavili za sobom, posebno piramide koje se od egipatskih, sa kojima su ih često poredili, bile hramovi, a ne monumentalne grobnice.

A. Ivanović


vesti po rubrikama

^civilizacija

Olmeci: Gumeni čovek
Derg Kora iz šume
Erotika iz kamenog doba
 



     


FastCounter by LinkExchange