GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 14. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE


Da li se u našoj zemlji poslednjih nekoliko godina proizvodi i stavlja u promet genetski modifikovana hrana

Frankenštajn hrana i na našim poljima

U našu zemlju je od 1998. godine do danas uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane sojine sačme. Granica je iz mnogobronih razloga bila porozna, tako da je genetski modifikovana hrana (GMH) ipak dospevala u našu zemlju - kaže profesor dr Božidar Ćurčić

BEOGRAD - Iako će zagovornici upotrebe genetski modifikovane hrane uvek stati na stranu njene neškodljivosti, a protivnici će i bez argumenata biti protiv, retko koji stručnjak usudiće se da kaže da ovakva hrana izaziva određene posledice po zdravlje ljudi. Razlog je što je ovo i kod nas i u svetu relativno "taze" tema o kojoj se svakodnevno sazna nešto novo.

- Bez obzira na to što u našoj zemlji postoji Zakon o genetski modifikovanim organizmima, kojim se zabranjuje njihov uvoz, Srbija, ipak, uvozi genetski modifikovane organizme (GMO), a na poljima Vojvodine niču modifikovana sojina sačma i kukuruz - upozorava prof. dr Božidar Ćurčić, šef katedre za dinamiku razvitka životinja na Biološkom fakultetu u Beogradu.
Profesor Ćurčić tvrdi da se Srbija već godinama suočava s problemom proizvodnje i stavljanja u promet GMO, a da je ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković najodgovornija za takvo stanje.

- U našu zemlju je od 1998. godine do danas uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane sojine sačme. Savezni veterinarski, sanitarni i fitosanitarni inspektor preduzimao je proteklih godina intenzivne napore da to spreči, obaveštavao Ministarstvo zdravlja i druga resorna ministarstva i saveznu carinu. Granica je iz mnogobronih razloga bila porozna, tako da je genetski modifikovana hrana (GMH) ipak dospevala u našu zemlju - kaže prof. Ćurčić.

On dodaje da je prilikom odobravanja ili zabrane uvoza ove hrane prvostepeni organ bio Savezni veterinarski sanitarni i fitosanitarni inspektor, koji je u 90 odsto slučajeva stavljao zabranu na uvoz.
- U drugostepenom postupku ministarka poljoprivrede, a tadašnja direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, ukidala je tadašnja rešenja i donosila nova, kojima se uvoz takve robe omogućavao. Zahvaljujući njoj, u jednom mahu u zemlju je ušlo 20, u drugom 200.000 tona modifikovane sojine sačme, u trećem su ušle donacije, u četvrtom je soja besplatno deljena za setvu poljoprivrednicima u istočnoj Srbiji i Vojvodini, s obrazloženjem da je reč o normalnoj, a ne genetski modifikovanoj soji - dodao je prof. Ćurčić.

Šta je Genetski modifikovan organizam

Prema rečima prof. dr Božidara Ćurčića, GMO su oni proizvodi kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala, takozvanih genoma, odnosno dezoksiribonukleinske kiseline koja je prenosilac naslednih osobina. Moguće je presađivanje, zamena čitavih delova genoma, čak i među evoluciono veoma udaljenim organizmima. Najpre se počelo sa nižim organizmima, bakterijama i virusima, posle se prešlo na niže, pa na više biljke i, na kraju, na životinje i čoveka. Tako se određeni geni s bakterija mogu prenositi na mnogo složenije biljke, životinje i čoveka. Prof. Ćurčić navodi da se, recimo, presađivanjem gena koji utiče na veličinu mogu dobiti mnogo veće biljke, odnosno mnogo krupniji i slađi plodovi, nego što bi, inače, u normalnim uslovima bili.

Ove tvrdnje dobijaju na ozbiljnosti ako znamo da su zemlje Evropske unije, a pre svega Francuska i Nemačka, veliki borci protiv GM hrane koju nude brojne kompanije iz SAD, od kojih je najpoznatija "Monsanto", a prof. Ćurčić tvrdi da je naša ministarka poljoprivrede veliki lobista upravo ove firme.
- Ministarka Dulić-Marković je svojom namerom, ili nemarom, usporavala naše učlanjenje u razne međunarodne organizacije i borila se protiv nacionalno značajnih projekata, kao što je banka gena - kaže Ćurčić.

Mnogi strani mediji pisali su proteklih godina da su velike svetske kompanije koje proizvode GMO iskoristile zemlje istočne Evrope kao trojanskog konja, putem kojeg će svoje proizvode plasirati u zemlje Evropske unije. Glavnu opasnost, prema pisanjima strane štampe, predstavljaju Rumunija i Bugarska, ali se pominje i Srbija, i to kao zemlja u koju se iz Rumunije krijumčari genetski modifikovano zrnevlje, a najviše soja i kukuruz.

- Ilegalno prenošenje verovatno je razlog što su se proteklih godina u Vojvodini pojavile parcele na kojima je uzgajana genetski modifikovana soja, što je izuzetno opasno jer se odražava i na okolne biljke, zemljište, vodu, pa i posredno na ljudsko zdravlje - upozorava prof. Ćurčić.

Tako GM žita, sa toksinom Bt, mogu delovati štetno na ljudsko zdravlje. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da udisanje toksina Bt (koji sadrže GM namirnice) dovodi do infekcija pluća. Zatim aminokiselina triptofan, dobijena upotrebom bakterija stvorenih genetskim inženjeringom, koja se koristi kao dijetetski proizvod, izazvala je neurološke smetnje kod mnogo ljudi. Neke kultivisane biljke, krompir i paradajz, normalno stvaraju visokotoksične hemijske materije, a genetskim inženjeringom mogu nastati nove ili neočekivane supstance čije toksične koncentracije nisu poznate.

Studijom koja je sprovedena u Švedskoj još pre desetak godina, dokazana je povezanost jednog od najprodavanijih herbicida u svetu koji se koristi u zaštiti pirinča i non-Hodgkin limfoma, kancerogene bolesti, mada proizvođači tvrde da on nije štetniji za zdravlje od soli ili kafe.
Neki biohemičari ustanovili su da genetski modifikovani krompir može oštetiti imuni sistem, izazvati intestinalne promene, kao i da veštački uneti genetski elementi mogu da prokrijumčare neželjene gene u ćeliju domaćina, što može dovesti do mutagenih i nacerogenih posledica.

Genetskim inženjeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i ribe) na namirnice za koje se pretpostavlja da su sigurne. Tako je alergen iz brazilskog oraha prenet u soju kako bi se poboljšao proteinski sadržaj. Međutim, u laboratorijskim testovima i testom kožne probe potvrđeno je da bi osobe koje su alergične na brazilski orah reagovale alergijski (možda i fatalno) i na soju. Ozbiljnija ispitivanja alergogenosti GM biljaka do sada nisu urađena.
U svakom slučaju, strani stručnjaci zaključili su da proizvođači treba da posvete veću pažnju zdravstvenim i ekološkim posledicama jer je rizik po zdravlje ljudi neizvestan, ali se, pre svega, sumnja na alergogenost, toksičnost, kao i posledice izazvane promenama sastava hrane. Oni napominju da se GM organizmi mogu neočekivano ponašati i mutirati u narednim generacijama.

Postoje, međutim, i oni koji tvrde da GMO ne samo da nije opasna po zdravlje, već da može i da poveća kvalitet namirnica. Jedna od teza zagovornika GM-a (neki kažu "frankenštajn hrane"), koja se mogla čuti na jednoj od eko-konferencija kod nas, jeste ta da prehrambeni proizvodi dobijeni biotehnologijom mogu popraviti kvalitet osnove namirnice, njen ukus i sastav... Ipak, stručnjaci su do sada ustanovili da genetski modifikovana hrana ima toksične, kancerogene efekte i izaziva alergijske reakcije.

O. Slavković - D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

Frankenštajn hrana i na našim poljima
Poštar-pedofil nastavio da radi
Posle petrol-koksa spaljivaće - smeće
Borba za stan teška 15 kilograma
Milosavljević: "Evropske pare" namenski se troše
Predstavljena "Pljačka na kragujevački način"
Unutrašnjost protiv "beogradizacije"
Manje studenata koji se finansiraju iz budžeta
Državi milijarda od lotoa
 


     


FastCounter by LinkExchange