GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Veliki nordijski narodi

"Prijatelji zločinaca" 11.4. 2005.

Razumljivo je i opravdano nezadovoljstvo - protest g. Vojislava Stanojčića zbog ponašanja predstavnika Ujedinjenih nacija na Kosmetu, među njima i Skandinavaca. Siguran sam da to nezadovoljstvo deli ceo srpski narod međutim, nezadovoljstvo g. Stanojčića upućeno je na pogrešnu adresu a i neke tvrdnje o karakteru Skandinavaca su pogrešne.

Pogrešno je poistovećivati Skandinavce u službi UN sa narodima severne Evrope. Iz prostog razloga što iza termina "Ujedinjene nacije", "Savet bezbedosti", ne stoje zemlje, narodi, članice UN, već ,pre svega, moćni zapadni krugovi pod senkom Sjedinjenih Država. Takva "međunarodna zajednica", za predstavnike generalnog sekretara u kriznim područjima, bira samo one koji su spremni da, bez pogovora, služe interesima pomenutih krugova. Zato g. Petersona, baš kao ni finskog patologa dr Helenu Rantu nikako ne treba poistovećivati sa čestitim narodima Danske i Finske.

Nepotrebno je čuditi se kako jedan civilizovan Skandinavac, sa područja visokokulturne Evrope, druguje sa zatucanim šiptarskim teroristom i zločincem. Nije g. Peterson iskreni prijatelj Haradinaja, već mu je to naglašenio "prijateljstvo" potrebno kao preporuka za napredovanje u službi. Inače, da je drugačije, zar bi "međunarodna zajednica" planirala g. Petersona, po završetku zadatka koji je dobio - proglašenje Kosova za nezavisnu državu - za komesara za izbeglice u UN. Kakva ironija. Čovek koji je svim silama radio na onemogućavanju povratka proteranih Srba sa Kosmeta.

G. Stanojčić, očigledno, nije imao ličnog iskustva sa Nordijcima, inače ne bi napisao da "o nekim srdačnim i trajnim odnosima (prijateljstva sa strancima) ne vredi ni govoriti". Više godina sam boravio i živeo u nordijskim zemljama i mislim da sam dobro upoznao prirodu tih ljudi. Oni su zaista spori u sklapanju prijateljstva sa strancima, sve dok se ne uvere da stranac zaslužuje prijateljstvo. Ali, jednom sklopljeno prijateljstvo je ne samo veliko, već i trajno i nepromenljivo.

Čedomir Cvetković, Beograd


Student Adam ili Adem!

Jedan od 16 anketiranih građana Kragujevca u rubrici "Anketa" kragujevačkog nedeljnika Nezavisna svetlost od 3. marta 2005. zove se, kako čitamo, Adam Krasnići, a piše da je student ekonomije. Međutim, mnogo je verovatnije da se anketirani zapravo zove Adem. Znači li to da je isti obmanuo anketara i ovaj mu poveravao! Adem - kao na primer - Adem Demaći! A ne - Adam.

Ili se anketirani lepo predstavio, anketar lepo čuo i tako i napisao, pa je onda neko - iz kompjuterske obrade ili možda korektor - Adem "ispravio" u Adam - jer mu se učinilo neverovatnim da Ademi i Krasnićiji žive u Kragujevcu. Ili je taj "neko" pomenutu ispravku uneo - sve znajući da se za Ademe i Krasnićije u Kragujevcu, ni bilo gde u ovoj našoj Srbiji, ništa nije menjalo dok su Srbi i njihova deca na Kosovu i Metohiji bili proganjani, kidnapovani i ubijani; da se nije promenilo ni 1999. godine, kada su Srbi i njihova deca sa Kosmeta iz svojih spaljenih kuća, sa svojih imanja, iz svojih stanova, proterani, ubijani, a srpske svetinje srušene i spaljene, niti posle prošlogodišnjeg progona nad preostalim Srbima, ni u međuvremenu - dok je ubijana srpska mladost - a sve od strane ili po naređenjima raznih Adema i Krasnićija.

Neko je promenio jedno slovo da se građani možda ne bi "dosetili" da Ademi i Krasnićiji najnormalnije žive u Kragujevcu pa i studiraju na Kragujevačkom univerzitetu iako je Univerzitet prognan iz Prištine još 1999. godine. I da ih u Kragujevcu najprirodnije anketiraju i to, gle paradoksa- u Skupštini grada Kragujevca i još slikaju za novine kao Kragujevčane. Čik da se to desi nekom Srbinu u Prištini, Peći, Prizrenu...! Pa tako nešto ne bi doživeli ni Karić, Oliver Ivanović, Vuk Drašković, Dobrica Ćosić!!

Najzad, Adam ili Adem. Kako bi građani Kragujevca i Šumadije to mogli da primete. Kad njima ne smeta što kao slavu grada, od tolikih pravoslavnih svetaca, slave baš Đurđevdan.
U sledećem broju Nezavisne nije objavljena ispravka. Vremešnom studentu Kragujevačkog univerziteta - fotografija pokazuje da je dobrano ćelav (što znači da dobro "studira") nije zasmetala "promena" imena.

Kao što Albancima, koji žive po Srbiji izvan Kosmeta, nije smetala i ne smeta politika njihovih sunarodnika prema Srbima na Kosovu i Metohiji. Jer sve vreme ćute. A ćutanje je, kažu, znak odobravanja. Ako nisu morali da u bescenje rasprodaju svoju imovinu i "pobegnu" među "svoje" već mirno žive kao da ništa nije dogodilo, oni nikad i nigde, na bilo koji način, nisu iskazali zahvalnost i lojalnost prema Srbiji i Srbima.

Ili će to učiniti tako što će jednog dana početi da dokazuju da su i u Šumadiji starosedeoci, tvrdeći, da recimo, naziv Šumadija potiče od šiptarske reči shume, "mnogo".

Ivana Nikolić , Kragujevac


Priča o korupciji

Priča o korupciji u Srbiji je na nivou one narodne "pričam ti priču". Niko neće da kaže šta je stvarno korupcija, kako nastaje, šta joj prethodi, i šta su njene posledice iste!? Moja malenkost je, nažalost, jedina osoba koja je tu počast kod nas demistifikovala u potpunosti. Evo kako: U Srbiji decenijama, a pogotovu u poslednjih nekoliko godina, zapravo i ne postoji nikakva druga vrsta korupcije sem SISTEMSKE, to jest državne! Kako ona nastaje i kako funkcioniše!?

Šablon je sledeći: Formira se lobistička nametnuta zakonodavna pravnička grupacija ljudi, koja piše određene zakone, propise, akte za bilo koju delatnost u društvu. Obično to protiče bez javne rasprave, već se to uvek po hitnom postupku da poslanicima na usvajanje. Naši poslanici kakvim ih je Bog dao, to po običaju usvajaju bez po muke, bez uvida u formu, sadržinu i posledice tih zakona. Kada ti zakoni i akti dođu u kontakt sa živim ljudima, strankama u postupku, ispostavi se da oni u praksi po pravilu ne mogu da se sprovedu. Da se razumemo, to se radi smišljeno i namerno!

To u praksi izgleda ovako: dođe običan čovek, ili bilo koja stranka u opštinu, državnu upravu, ili bilo koju instituciju povodom rešavanja nekog svog problema. Prvo na šta će naići, je to što ništa neće moći da reši ni pod razno. Uvek vam kažu da su takve zakonske procedure! I šta živ čovek da radi? Traži modalitet, način da reši problem. Ako je mnogo važan i hitan, tu su državni činovnici da "pripomognu" preko posrednika. Naravno, samo naivni misle da se to radi drugačije ili direktno. Brzina, efikasnost, lakoća rešavanja i dobijanje pozitivnog odgovora od relevantnih službenika, zavisi samo od "dogovora" stranke i posrednika, i ništa više ni manje od toga ...

E to vam je gospodo kompletna priča o našoj korupciji. Sve ostalo je čisto zanovetanje, izmišljanje verbalnih floskula, da bi se zamlaćivala i zamajavala neupućena javnost i pojedinci.

Milutin Mlađenović, Beograd


Kult kratkog pamćenja

Draga redakcijo, Zorane, kao i skoro svako jutro, i ovo toplo simferopoljsko počelo je s Glasom, kako bih video šta ima novo u rodnoj Srbiji, jer sam sada na privremenom radu u Ukrajini. Jedna od omiljenih rubrika mi je "Ljudi i događaji", jer ne bih da se previše sekiram na daljinu čitajući Ekonomiju, Svet, a o Balkanu i Hronici i ne pomišljam u rano jutro.

Tekstovi Zorana Šaponjića su mi posebna poslastica, a ovaj poslednji, odličan kao i sve ostalo što iz njegovog pera izlazi, zaista me je podstakao na razmišljanje.

Zaista ne mogu da verujem da su neki ljudi toliko nazadni i da mogu da gledaju samo unatraške, kao da im glave stoje naopačke na glavi, ili bar oči na potiljku, u svakom slučaju - nakaradno. Razumem da je neko emotivno vezan za neku epohu, ali emotivna vezanost trebalo bi da je jedno, a istorija i posledice drugo.

Tako bih voleo da mi neko od tih "vaskrsitelja" objasni koja je ta zasluga pokojnog čoveka, u narodu poznatijeg kao Josip Broz, koja bi trebalo da ga slavi i diže u nebesa (pet metara i nije tako malo - kada bi običan čovek pao sa te visine mogao bi ozbiljno da se povredi). Možda su neki ljudi kratkog pamćenja, ali ja ne mogu da se setim koja pozitivna stvar nam se dogodila za vreme tiranije tog čoveka. Možda bi bilo dobro rešenje da se od te monumentalne količine bronze izlije potreban broj istih takvih u odgovarujućoj razmeri, kako bi "vaskrsitelji" mogli da uživaju u neprežaljenom vođi, ali naravno isključivo u svojim intimama.

Bilo bi, takođe, korisno za ovo društvo da se neko pozabavi stvarnim "likom i delom" tog čoveka, da se vidi konačno ko je on zaista bio i koja je bila njegova stvarna uloga. Nadam se da će i taj čovek, kao i njegovi spomenici naći u budućnosti mesto koje im zaista pripada...

Dušan Božović, dipl. ing. el.


Mnoge tuđice nisu potrebne

Gospodin Stevan Piroćanac je dobro zapazio da u srpskom jeziku imamo mnogo stranih, nepotrebnih, pa i štetnih reči po srpski jezik. Ali, za to je potrebno mnogo prostora da se objasni kada se, kako i zašto upotrebljavaju strane reči.

Sasvim je tačno da sam u svom pomenutom tekstu već u naslovu (Gubimo najvažniji "srpski brend") upotrebio ovu stranu reč "koja ništa ne znači", kako reče imenovani gospodin, ali on nije u brzini shvatio zašto sam to učinio. Već i na prvi pogled (po navodnicima - "srpski brend") moglo je da mu bude jasno da je reč o mojoj kritici zbog sve češćeg korišćenja te reči.

Ovde se sada kod nas sve "usmerilo" k svetu i Evropi, kao da sada treba da napustimo i svoj jezik i svoje pismo ćirilicu, pa da s tuđim jezikom i pismom stignemo tamo gde se bez svojih vrednosti ne može nikada ni stići.

Dragoljub Zbiljić, Novi Sad


Novi zid u Berlinu

Kolebanje istočnih Nemaca, posle rušenja Berlinskog zida, (nezaposlenost...) kulminiralo je, ovih dana, skandiranjem: "Hoćemo opet Berlinski zid"! I šta ako se to ostvari! Hoće li pasti Klintonov globalizam! Hoće li se raspasti multinacionalna Evropska unija! Jer, Nemci su narod koji misli!

Svetu su dali najviše filozofa! I, kako ćemo, mi Srbi, pardon, građani da uhvatimo poslednji voz za Evropu kad lokomotiva udari u novi berlinski zid! Reći ćemo: "Vraćaj pare! Vraćaj prodate fabrike! Zaključujem da Nemci hoće novi berlinski zid!

Miloš P. Đorđević, Beograd


Ispiranje mozgova

Poštovana redakcijo, želim da izjavim da treba da vas bude sram zbog teksta "Sarajevo sve čistije" objavljenog 11. 4. 2005. Izgleda da ste sve zaboravili i da je ispiranje mozgova u mojoj otadžbini u toku.

Strahote koje su se dešavale Srbima u Sarajevu od branioca tipa Jove Divjaka meni su poznate zbog komšija koje su, silom prilika zbog "branitelja", morali da postanu moje komšije u Nišu, ali zbog takvih koje prodaju veru za večeru kao vaš novinar gospodin Banjac, nisu dovoljno i verno dokumentovane.

Prof. Dragan Đurđanović,
Mičigenski univerzitet