BEOGRAD - Srbija i dalje nema novi zakon o policiji, pa ni propise koji regulišu rad privatnih firmi za obezbeđenje i privatnih detektivskih agencija. Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta, istakao je da predlog zakona pre nešto manje od tri godine ušao u skupštinsku proceduru, ali da je da sve odjednom stalo. On je naglasio da vlast nema jasan koncept unutrašnje bezbednosti. Situacija u nedržavnom sektoru bezbednosti je katastrofalna, a jedan broj vlasnika velikih agencija za privatno obezbeđenje koriste novac za lobiranje u političkim strankama.

- Nekim moćnicima ne odgovara da se uvede red u ovu oblast, jer ona predstavlja značajan izvor zarada. Drugi razlog za to je strah da ne bi više mogli da drže radnike "na crno", izbegavaju da im plaćaju doprinose, skrivaju deo ekstraprofita od države. Osim straha od poreske kontrole, njih još više brine što bi svi radnici morali da prođu posebnu obuku, budu zaštićeni prema propisanoj proceduri, a ne kao što se dešava da obezbeđuju čak i prevoz novca bez blindiranih vozila, ličnog naoružanja i da im životi budu direktno ugroženi kao što se dogodilo jednom prilikom na Fruškoj gori.

		Ugrožavanje privatnosti Domaćim zakonodavstvom nije regulisan ni rad privatnih detektiva, a kako kaže Davidović, svako korišćenje i zloupotreba sredstava za prećenje, prisluškivanje, video ili tonsko snimanje predstavljalo bi krivično delo. - Ali, nepostojanje zakona omogućava atak na privatnost građana. Očigledno je da u našem društvu postoji potreba za privatnim detektivima, ali bi i njima bilo omogućeno da rade na normalan način ukoliko bi se znala prava i procedure - rekao je Davidović.

Svaki radnik morao bi da ima licencu za rad, kao i svaka firma koja bi licencu trebalo da obnavlja svake tri godine, kako je bilo predloženo u tekstu koji je prihvaćen u vladi. Američko ministarstvo zdravlja, na primer, propisalo je procedure i donelo zakon o tome šta je sve poslodavac dužan da uradi da bi obezbedio radnike koji se bave i ovim poslovima. Zaposleni u ovoj oblasti trebalo bi da obnavljaju licencu za rad svake godine, tako da bi se lako utvrdilo da li neko ima višak radnika ili one koji rade "na crno". Pored toga, vlasnici agencija morali bi da plate obuku - rekao je Davidović.

Svako od ljudi koji bi se bavio ovim odgovornim poslom morao bi da prođe psihofizičke testove i zdravstveni pregled, obuku u oblasti obezbeđenja, pa i posebnu obuku za upotrebu oružja. Ono što je neophodno jeste i da ne budu osuđivani, pod istragom, jednostavno ne smeju imati aktivan kriminalni dosije. Davidović ističe da obuku za ove poslove nikako ne bi smela da obavlja policija, već samo specijalizovane ustanove koje bi i izdavale licence. On je napomenuo da radnici obezbeđenja nemaju ovlašćenja da čine zasede, hapse i privode ljude i da se radi o potpuno specifičnom poslu.

- Mnogi bivši DB-ovci, policajci i ljudi iz bezbednosnog sektora otvorili su privatne firme i predstavljaju nelojalnu konkurenciju jer svojim vezama, a deo njih čak i pritiscima, dolaze do poslova i naplaćuju po drugi put ono čime su se već bavili. Nepostojanje zakona omogućava polulegalno delovanje fizičko-tehničkog obezbeđenja. Ima i ozbiljnih firmi čiji radnici imaju licencu. Mi smo u Centru, kao ovlašćena kuća za ovakve poslove, izdali oko 400 licenci - rekao je Davidović.

Jedina institucija u zemlji koja organizuje obuku jeste Institut za kriminološka istraživanja, odnosno Centar za prevenciju kriminaliteta koji ima licencu Evropske akademije za bezbednost i čiji sertifikat važi u svim zemljama EU. Prema statistici, u 2002. godini te firme ostvarile su nešto više od 18 miliona evra, a 2003. bezmalo 26 miliona evra, ali to je samo ono što je prijavljeno - zarada u toj delatnosti znatno je veća, rekao je Davidović.

- Ovo je vrlo ozbiljna oblast do koje je svakoj državi stalo jer je reč o onom delu unutrašnje bezbednosti koji ne pokriva država već privatne firme za obezbeđenje i službe obezbeđenja u velikim kompanijama ili velikim sistemima. Zakon je neophodan i zbog sinhronizacije te delatnosti sa evropskim standardima. Čak 25 zemalja EU potpisalo je akte koji će predstavljati standarde u ovoj oblasti kojima ćemo i mi morati da se prilagodimo.

Rad u privatnom sektoru obezbeđenja regulisan je zakonima u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji, a mi smo opet poslednji i na repu događaja. Mora se shvatiti da je regulisanje ove oblasti deo reforme unutrašnjeg bezbednosnog sektora - rekao je Davidović.
Prema zvaničnim podacima, u privatnim firmama za obezbeđenje zaposleno je 3.517 ljudi, a postoji 128 preduzeća i 73 radnje koje se bave privatnim obezbeđenjem.

- To su podaci koji uopšte nisu tačni, jer ako pogledamo samo evidenciju oružja koje duže te privatne firme videćemo da je broj zaposlenih mnogo veći - rekao je Davidović, ipak dodajući da je ovo oružje pod kontrolom i da je reč pre svega o pištoljima.
Pomenutim predlogom zakona predviđeno je i da se u zaštiti prevoza novca, velikih industrijskih kompleksa mogu koristiti i automatske puške, ali to su izuzetni slučajevi.

U Srbiji i domaćice mogu imati agencije za privatno obezbeđenje Vlasnici agencija za privatno obezbeđenje različito ocenjuju uvođenje zakona koji bi trebalo da reguliše nedržavni sektor bezbednosti, u kome je, prema nekim procenama, angažovano više od 30.000 ljudi. Boža Spasić, vlasnik agencije " Cia", kaže da zakon pod hitno treba da bude uveden kako bi ubuduće privatne agencije bile osnivane samo na osnovu zakonskih propisa. - Nije problem samo u neplaćanju i utaji poreza. U zemljama Evropske unije, na primer, agenciju za privatno obezbeđenje vlasnik može da otvori samo ukoliko ima odgovarajuću licencu policije. Za razliku od njih, u Srbiji ovakve agencije mogu da otvore bivši policajci, kriminalci, pa i domaćice, ukoliko to požele. Da se to ne bi dešavalo, policija bi morala da izdaje posebne dozvole za njihovo otvaranje, posle čega će se tačno znati koliko ljudi u njima radi i kako i na koji način - objašnjava Spasić i dodaje da prema nekim procenama, od 100 pljački koje se dogode u Srbiji, oko 30 odsto su "tipovali" upravo ljudi koji su obezbeđivali opljačkani objekat ili stan. On kaže da će ukoliko se što pre ne donese zakon, u Srbiji biti formirana nova paravojska ili parapolicija, jer će, kako se očekuje, iz Vojske uskoro biti otpušteno nekoliko hiljada ljudi. Postoji verovatnoća da ti ljudi svoje novo radno mesto potraže upravo u agencijama za privatno obezbeđenje, iako bi, barem prema evropskim standardima, to bilo zabranjeno. Slobodan Pajić, vlasnik privatne detektivske agencije "Diza", smatra da u Srbiji trenutno postoji mnogo važnijih problema od donošenja zakona koji bi regulisao ovu delatnost. - Naravno da treba zakonski urediti ovu oblast, ali ako je to jedino što treba ovoj državi da bi funkcionisala kako valja, onda neka ga što pre uvedu. Nije problem samo u privatnom sektoru, već u celom sistemu bezbednosti na čelu sa državnim institucijama. One najpre treba da reše krupne probleme koje imaju, da rasvetle godinama nerazjašnjena ubistva i ubrzaju sudske procese. To treba da im bude prioritet, a ne uvođenje zakona koji će, navodno, uneti red u agencije za privatno obezbeđenje - zaključio je Pajić. M. Blaževski

Dušan Davidović: Policajci u sukobu interesa Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta, rekao je da u skoro svim zemljama Evropske unije bivši policajci ne smeju da rade u privatnim firmama za obezbeđenje i pet godina po izlasku iz policije, dok kod nas u slobodno vreme rade u privatnim firmama za obezbeđenje zloupotrebljavajući službeni položaj policajca i službenu legitimaciju. - Zamislite da policajac, recimo, u slobodno vreme radi u obezbeđenju neke banke, a prekoputa u istoj ulici u toku je razbojništvo. Prema pravilima o obezbeđenju banke on ne bi smeo da reaguje, a kao policajac on bi morao, na šta ga obavezuje zakon - rekao je Davidović.

Ivan Stojković