GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 11. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Brdo iznad Topole idealno za prolećni odmor i izlete naših turista

Na Oplencu boravi istorija

Selo na pitomoj uzvisini, u srcu Šumadije, postalo je središte narodne bune za vreme Karađorđa, a njegov praunuk kralj Petar Prvi je iskoristio lepotu prirode i narodu podario jednu od lepših zadužbina

Kod nas proleće baš i nije neko doba kada se ljudi odlučuju da napune istrošene baterije svog organizma, osim, ako ne moraju da iskoristi preostale dane prošlogodišnjeg odmora. U ovo vreme su najaktuelnije banje i u njima ima dosta gostiju, dok se ostala turistička mesta tek pripremaju za punu sezonu. Ali, buđenje prirode posle zimskog sna trebalo bi iskoristiti i otići u neki šumovit predeo i uživati u nagloj promeni boja pastoralnih pejsaža, a Šumadija je stvorena za takav nezaboravan doživljaj.

Ukoliko neko želi da se oslobodi svakodnevnih obaveza i pobegne iz urbane sredine, i nema baš dubok džep, neće zažaliti ako dođe na Oplenac, bar preko vikenda. Mir, tišina i šetnja u svojevrsnoj botaničkoj bašti idealni su za eliminaciju stresa, a Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića je neponovljiv susret sa našom istorijom i davno prohujalim vremenom.

Oplenac je brdo iznad Topole, a ovdašnji ljudi su ga podelili na Veliki i Mali. Veliki Oplenac ne prelazi 345 metara nadmorske visine, dok je vrh Malog Oplenca na 337 metara. Tu, na nekadašnjoj kamenitoj zaravni, kralj Petar je 1904. godine odlučio da obnovi dom svojih predaka, osnuje zadužbinu i sagradi crkvu posvećenu svetom Đorđu u kojoj bi večno utočište našli svi Karađorđevi potomci. Energični čika Pera, kako ga je narod od milošte zvao, krenuo je u veliki poduhvat, iako je bio u poznim godinama.

Uređivanje zadužbine

Odmah je počeo da pošumljava i uređuje zadužbinsko imanje od nekih 87 hektara, sadi vinograde i gradi sve neophodne objekte za sebe, članove svoje porodice, dvorsku pratnju i buduće posetioce. Gradnja crkve Svetog Đorđa dugo je trajala, pre svega zbog ratova od 1912. do 1918. godine, tako da je impresivno zdanje završeno tek 1934. godine. Crkva je građena po ugledu na srednjovekovne manastire, a spolja je obložena belim mermerom. Unutrašnjost je oslikana impozantnim mozaicima, na kojima su kopije najvrednijih dela srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva iz 70 manastira. U najlepšem delu nalaze se monolitni sarkofag kralja Petra, dok su u kripti hrama sahranjeni članovi dinastije Karađorđević, među kojima su i četiri vladara. O ovom veličanstvenom remek-delu nacionalne kulture moglo bi mnogo toga da se napiše, a da se ni izbliza ne dočaraju sve njegove lepote. Zato ga treba posetiti i uživati u njegovoj monumentalnosti.

Preko puta crkve je kuća kralja Petra, sazidana 1912. godine, i ona je danas muzej u koji se često organizuju tematske izložbe, koncerti i druge kulturne manifestacije. U okviru zadužbine i park-muzeja su još i vila kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, vila kraljice Marije, Gardijska kasarna, prateći objekt i dve upečatljive česme, a posebno zadovoljstvo je prošetati drvoredom divljih kestena, odmoriti se u pergoli i posmatrati okolinu iz kolonade.

Obnova vinograda

Oplenački vinogradi nekada su bili čuveni po kvalitetnim sortama grožđa, a u podrumima Zadužbine kralja Petra Prvog čuvala su se najkvalitetnija vina. Posle Drugog svetskog rata, zadužbinski vinogradi pretvoreni su u društveno zemljište i decenijama su ležali neiskorišćeni i zapušteni. Nedavno su vraćeni Zadužbini i prošle godine je počela njihova obnova, kada je zasađeno oko 14.000 loznih kalemova sorte "savinjon beli" na oko 3,5 hektara. Kako kaže Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine, loza dobro napreduje i ovih dana završena je rezidba, pa se prvi rod očekuje naredne godine. Do tada će se pripremiti još 8,5 hektara zemljišta za podizanje novih vinograda, a najkvalitetniji kalemovi nabaviće se iz Italije.

Zadužbinu godišnje poseti više od 140.000 ljudi, a po rečima upravnika Miladina Gavrilovića, nije mali broj onih koji ovde dođu treći ili četvrti put. Najviše posetilaca dolazi s proleća i leti, kao i za vreme Oplenačke berbe, koja se održava drugog vikenda u oktobru. Topola još oživi u toku Sabora narodnog stvaralaštva Srbije, a sve popularnija je i likovna kolonija u selu Lipovcu, kada se u avgustu okupi veći broj slikara i poklonika ove umetnosti. Tada je teško naći smeštaj, jer u Topoli postoji samo jedan hotel i tek petnaestak soba i tri kvalitetna apartmana u domaćoj radinosti.

Najlepši deo hotela je letnja bašta i u hladu njenog drveća može da se smesti 400 gostiju. Jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobe su solidno opremljene, a cena je jedinstvena za sve. Noćenje i doručak koštaju 1.080 dinara po osobi, polupansion je 1.200, a pansion 1.380 dinara. Po rečima Jovice Josića, upravnika hotela, van sezone je najviše gostiju tokom vikenda, dva-tri dana borave đaci na ekskurziji, a nešto duže ostaju učesnici seminara ili sportske ekipe na pripremama.

Turistička ponuda

Hotel ili Zadužbinski dom, kako je glasio njegov službeni naziv, podignut je 1934. godine po nalogu kralja Petra i predstavlja skladno arhitektonsko delo starih neimara u moravskom stilu, podsećajući na vizantijske dvorce. Otvoren je 23. maja, a novine su ga opisale kao jednostavno i otmeno zdanje, ali koje posluje "bez svrhe zarade". Namena mu je bila da ugosti posetioce crkve Svetog Đorđa i da svima izađe u susret bez obzira da li su imućni ili siromašni. Običan svet je u njemu mogao da dobije tanjir i pribor ako je poneo sopstvenu hranu, a ukoliko je porodica došla sa pečenim prasetom ili jagnjetom, ljudi u kuhinji su bili obavezni da im ga lepo iseku i serviraju bez ikakve naknade.

U Topoli nema mnogo mesta za izlazak, a ni restoranska ponuda nije baš onakva kakva bi se mogla očekivati. Među boljim restoranima su "Oplenačka kapija" i "Vožd", a nešto zanimljiviji je i restoran "Jezero". Dobio je ime po veštačkom jezeru koje se nalazi iza njega, na samom ulazu u Topolu, ali se ne vidi s puta. Jezerce je potpuno neiskorišćeno i usamljeno, mada bi moglo da bude i turistička atrakcija, kada bi se uredili prilazi i obale.

Na meniju restorana glavno jelo je "Karađorđeva šnicla", što se podrazumeva, pa praseće, jagnjeće i jareće pečenje, sir i kajmak, a od pića se najviše traži domaća šljivovica i domaće vino. Ali, kako kaže Slađana Simić iz restorana "Jezero", dosta gostiju naručuje kupus u zemljanom loncu, sarmice od zelja i druge kuvane specijalitete ovog kraja, a mladi luk i rotkvice obavezno dopunjuju kvalitetnu trpezu. Dakle, ima dosta razloga da se Oplenac poseti baš sada.

E.Bilalević


vesti po rubrikama

^putovanja

Brdo iznad Topole idealno za prolećni odmor i izlete naših turista
Oaza omladinskog turizma
Otvorena nova MB pivnica u okviru Megamarketa Rodić
Petrovački hotel "Rivijera" u novom ruhu
 
 


     


FastCounter by LinkExchange