Dok krem evropskog fudbala grabi ka finalu Lige šampiona i usput ubira ogomne svote evra, čovek koji je indirektno uticao da veliki klubovi danas mogu da se pohvale multinacionalnim timovima i spektakularnom ponudom, sastavlja kraj s krajem.

Skoro deset godina pošto je promenio lice i naličje evropskog fudbala, Žan-Mark Bosman i dalje je sinonim za prava fudbalera i slobodne transfere, ali od svog doprinosa nema ništa osim zadovoljstva, dok se, kako kaže, hiljade ljudi u njegovoj profesiji svakim danom sve više bogate i ubiraju beneficije koje je on osvojio pobedom na sudu.

- Gledam kako sve ove velike zvezde danas ubiraju bogatstvo i imaju mogućnost da pregovaraju o svojim ugovorima, i sve to zahvaljujući meni - kaže Žan-Mark Bosman, koji se više ne bavi fudbalom.

- Nikada nisam razmišljao o tome da ću zaraditi mnogo novca, već sam se uvek trudio da zaradim dovoljno za pristojan život. Ali, činjenica je da Real Madrid ne bi bio ono što je danas bez "bosmanovog pravila", niti bi to bio Čelzi.

Pre jedne decenije, Bosman je bio igrač belgijskog Liježa, koji, prema tadašnjem načinu fudbalskog poslovanja, nije dozvoljavao da po isteku ugovora igrač bez obeštećenja pređe u francuski Dankerk. Bosman se prvo žalio belgijskom Nacionalnom sudu tražeći pravo na slobodu kretanja i promenu radnog mesta kao i u bilo kojem drugom zanimanju, a potom je slučaj dospeo do Evropskog suda pravde, gde je donesena presuda u njegovu korist, što je automatski promenilo način funkcionisanja fudbalskih ugovora i transfera.
Do tada, igrači nisu mogli da napuštaju svoje klubove ni kada bi im istekao ugovor, već su poput "robe" mogli da promene sredinu samo uz određenu novčanu nadoknadu.

Uvođenje "bosmanovog pravila" značilo je za fudbalere približno istu slobodu kao i u bilo kojem drugom zanimanju, ali i problem za klubove.
- Nemam vremena da se bavim predsednicima koji su primorani da pre isteka ugovora prodaju igrače i zatim odmah krive mene. Izgleda sam dežurni krivac kad nešto ispadne loše. Ali, kada stvari ispadnu dobro, kada ti predsednici najednom uvezu igrača po znatno nižoj ceni nego što zaista vrede, da li onda pričaju o Bosmanu? Naravno da ne. To je tako licemerno.

Takođe, mladi i talentovani igrači danas u većini slučajeva napuštaju sredine gde su fudbalski stasali i po isteku ugovora (bez obeštećenja) prelaze u veće i bogatije, ostavljajući kratkih rukava one koji su u njih uložili vreme i trud. Postoji, doduše, pravilo o obaveznoj nadoknadi u slučaju kada igrač odlazi iz bazičnog kluba, ali je ta cifra često simbolična. U nemogućnosti da zadrže talentovane igrače i predsednici malih klubova često kritikuju "bosmanovo pravilo".

- Smatram da bi trebalo da imamo sistem gde igrač mora da ostane u svom prvom profesionalnom klubu određeni broj godina. To već funkcioniše u Francuskoj. Previše mladih igrače hoće sve da stekne brzo - zaključuje Žan-Mark Bosman.

P. Rg.