GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 10. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Stručnjaci upozoravaju da sudstvo u Srbiji radi u atmosferi omalovažavanja i medijskog pritiska

Jaši sudiju sve dok ne lipše

-U kabinete im upadaju advokati, referenti, zapisničari, stranke i svedoci. Dolaze, raspituju se i protestuju. Sve više prijava protiv stranaka u sporu zbog vređanja sudija. Kroz ruke opštinskog sudije prođe godišnje i po 400 predmeta

Kad se u Srbiji pomene pravosuđe, medijski potkovan čovek odmah pomisli na višegodišnje sudske postupke, kumovske i rođačke veze, mito, korupciju, politički motivisan izbor i reizbor sudija. Ako nema sudski poziv i otac mu nije nosilac sudske funkcije, retko koji građanin može da spozna kako izgleda biti sudija u domaćem pravosuđu. O radu u "trojkama" po skučenim kabinetima (Drugi opštinski sud) gde telefon ne prestaje da zvoni, gde punomoćnici uleću s najbanalnijim pitanjima, a stranke da prete, protestuju, urlaju - niko ne čita.

- Dok jedan sudi, dvoje je u kabinetu pregleda predmete i diktira odluke sa prethodnih suđenja. U isto vreme upadaju advokati, referenti, zapisničari, stranke i svedoci. Dolaze, raspituju se i protestuju, jada se grupa sudija parničara zbog toga što su njihovi kabineti postali poput socijalnih ustanova.

- Nema dana da se presude parničara i krivičara ne komentarišu u javnosti. Političari, poznate ličnosti, obični građani svakodnevno traže medijski prostor da "ukažu" koliko su oštećeni, koliko je pravosuđe nestručno i korumpirano i koliko tamo ima "mafije".
- Koliko ima nestručnosti, mita i javašluka u društvu, toliko ima i u pravosuđu - odlučno brani sudijsku struku advokat Goran Petronijević, koji je na ovoj funkciji bio čitavih 17 godina.

Ravnodušna atmosfera

Pozvani da svedoče retko se odazivaju na sudski poziv ili ih jednostavno nema na adresi gde su prijavljeni - a bez svedoka nema ročišta.
- Kad ih novčano kaznimo (do 30.000 dinara), onda upadnu u kabinet i urliču da povučemo odluku, potpuno nesvesni da u našim dosijeima - žale se beogradske sudije - nigde ne piše da proces traje dve godine jer svedoci žive na adresi koje nema u ličnoj karti.
Slična "ravnodušna" atmosfera vlada i u državnim ustanovama. Nekad odgovore odmah, ali često se mišljenje opštine ili ministarstva čeka mesecima. Jednom je Medicinski fakultet u Beogradu uzeo čitav predmet i držao ga godinama. Posle duže prepiske između suda i fakulteta, koji nije hteo da veštači dok im ne bude uplaćen predujam, sud je mora da pošalje čoveka da im ga bukvalno otme.
- Samo zbog toga u ovom slučaju ništa nije urađeno pune tri godine - dodaje drugi sudija.

Prevara rodbine na srpski način

Klasičan slučaj u parnicama za ostavinu je domišljato pokretanje sporova pred više različitih sudova. Koristeći prijavu boravka na različitim adresama, bez ikakvog straha, razni prevaranti pokušavaju da dođu do imovine, isključujući druge naslednike iz sudskog procesa. Ne pominju dete iz prethodnog braka, brata ili sestru koji žive u inostranstvu i čim dobiju rešenje koje im odgovara - prodaju nasledstvo.

Imajući u vidu koliko bivši i sadašnji politički funkcioneri "prljaju" sudijsku funkciju sa svih strana, nije ni čudo što se u savremenoj sudskoj praksi sve češće dešava da sudija podnese krivičnu prijavu protiv jedne od stranaka u sporu - zbog vređanja u toku suđenja.
- Prosto je neverovatna nedavna izjava Čede Jovanovića koji je u medijima presudu sudije Vrhovnog suda prokomentarisao: "Kako je moguće izreći oslobađajuću presudu i napredovati u karijeri!" Da li to znači da sudija koji bude sudio Jovanoviću, u bilo kom procesu, neće napredovati ukoliko ga ne osudi na robiju!? - zaprepašćeno je Petronijević naveo jedan od primera kako političari poštuju nezavisnost sudstva.

Izvršna i zakonodavna vlast već godinama bez ikakve (krivične) odgovornosti pokazuju prstom na pravosuđe kao na "dežurnog krivca" za loše funkcionisanje države, istovremeno ga podjarmljujući, kako navodi Petronijević, u jednoj perfidnoj, prljavoj i nedozvoljenoj igri.
Niko ne pominje, podsećaju sudije, da je naše pravosuđe "mlado" - dve trećine nosilaca sudijske funkcije položilo je zakletvu pre par godina. Njima nedostaje još prakse, ali se trude i brzo uče.

U ovakvoj situaciji neophodno je da im društvo da šansu jer mnogi od njih sude kvalitetno. Drugi problem je preopterećenost brojem predmeta. Sudije parničari Prvog, Drugog i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u radu imaju 300-400 predmeta, mada je s odgovarajućem pažnjom moguće raditi oko stotinu.

- U tom moru predmeta dešava se da neki dugo stoje u pisarnici - i baš tih desetak neko izvuče i kaže: Sramota! Sudija ništa nije radio! Onda pišu ministru kako sud ne valja, a onih 390 predmeta, odrađenih kako treba, niko ne pominje - ukratko objašnjava jedan beogradski sudija kako 10 procenata grešaka lako žigošu celu profesiju.
- Da u Srbiji zaista vlada atmosfera potpunog nepoverenja u sudove, koji se redovno označavaju kao "legla korupcije, nestručnosti i neznanja"-potvrđuje i prof. dr Jovan Ćirić, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.

- U Engleskoj, koja se smatra kolevkom nezavisnog sudstva, za tri veka rada zabeležena su samo tri-četiri slučaja pokretanja postupka za razrešenje sudije zbog korupcije. To ne znači da su od 1701. godine to bili jedini slučajevi korupcije u Britaniji, nego da se tamo čuva autoritet sudova jer su oni odraz poverenja u državu-objašnjava prof. Ćirić.
- Ako ne verujemo u naše sudove, ne verujemo ni državi - dodaje on - a nepoverenje nas vodi u anarhiju. Logično je da sudskom odlukom ne mogu biti zadovoljne obe strane, ali je nelogično da nezadovoljna strana uvek ima mogućnost da putem medija "uruši" autoritet suda.

- Već nekoliko godina kod nas se vode prava suđenja preko novina gde razni eksperti analiziraju odluke sudije i utvrđuju gde je on pogrešio - ukazuje Ćirić.
- Zato nije ni čudo što se prema sudu i advokati ponašaju kao prema zarozanoj domaćici koja samo čeka njihov povratak kući. Postalo je uobičajeno, po svedočenju sudija, da punomoćnici kasne na ročište ili zovu u sudnicu, traže sudiju na telefon i objašnjavaju: "Uhvatila me gužva na Gazeli, stižem za 15 minuta!" ili "Pukla mi je guma, je l' možete da me sačekate?". Mnogi ne dostavljaju dokaze ili se taman pred zaključivanje rasprave sete još jednog ključnog svedoka: "Ima jedna baba - ona ima neposredno saznanje o ovom sporu". Nekad samo napišu tužbu, a ne dostave potrebnu dokumentaciju.

- Još od 2002. vuče se moj nalog da tužilac upotpuni zahtev za rušenje zidova u stanu koji je dobio u sporu. Tri puta tražim da mi dostave građevinsku dozvolu i označe koje zidove hoće da poruše - i ništa. Predložim da to uradi veštak, tri puta zakazujem i niko se ne pojavljuje. Kad sam početkom 2005. odbacila ovu nepotpunu tužbu, advokat se žalio Okružnom sudu. Viši sud će, verovatno, ukinuti moju odluku i ja ću opet da se natežem sa neodgovornim advokatom - navodi sudija jedan od primera koliko (ne) postupanje advokata može da utiče na efikasnost suda.

Za razliku od ranijih vremena kada je politički i građanski pritisak na pravosuđe išao putem telefonske slušalice, koju je sudija uvek mogao da zalupi, danas je dovoljno otići u najbližu novinsku redakciju. I ispričati svoju stranu priče.

Tanja Kaluđerović


vesti po rubrikama

^društvo

Srpski "lir džet" uleteo u zonu zabranjenog leta
Stručnjaci upozoravaju da sudstvo u Srbiji radi u atmosferi omalovažavanja i medijskog pritiska
Višu školu završi svaki šesti student
Sajam - šansa za brže zapošljavanje mladih
Korupcija u Srbiji i dalje velika
 


     


FastCounter by LinkExchange