GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 5. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Milan Milošević, posle pada aviona, stigao kući u Zrenjanin

Osvestio sam se na drvenoj stolici

Poslednje čega se sećam pre pada je da je Bojan vikao "daun, daun, daun" - priseća se Milan

Još dvadesetak sati letenja nedostaje mi za dobijanje profesionalne dozvole - objašnjava dvadesetčetvorogodišnji Milan Milošević, koji je jedini preživeo pad aviona "pajper vorior čiroki 2", i dodaje da je u maju trebalo da polaže.

Milan još uvek ne veruje da nema njegovog druga i sugrađanina, tri godine starijeg, Ljube Pejovića, koji je poginuo zajedno sa Bojanom Korošecom (31) iz Beograda.
- Ljuba, ja i Bojan, instruktor letenja, toga dana krenuli smo da pilotiramo na relaciji Beograd - Zrenjanin - Pančevo - Požarevac - Topola - Valjevo - Beograd. Na aerodromu u Ečki, oko 11.30, sati pošli smo, kako se ispostavilo, na fatalan put.

- Krenuli smo ka Pančevu i kada smo bili iznad Srbije, primetili smo veliku oblačnost. Ljuba, koji je sedeo na zadnjem sedištu, na početku leta uzeo je protivpožarni aparat i gleda ga kako izgleda, a mi, i ne sluteći šta nas čeka, i šaleći se, upozoravali smo ga da oprezno rukuje da nas ne bi isprskao - priseća se Milan, koji je tog dana pilotirao.

Kobna promena plana

Prema Milanovim rečima, Ljuba je u petak planirao da se vidi s majkom Stanom, pošto nije bilo neophodno da bude u avionu. On se, međutim, predomislio i seo na zadnje sedište "pajpera".
- I ja bih isto tako postupio. Mi piloti jednostavno želimo da letimo što je više moguće - poručuje Milan.

- Za vreme leta osetili smo i videli dim u avionu. Odjednom su se pogasili svi električni uređaji u letelici, radio je samo motor. Pokušavao sam da se spustim na neku njivu sa pšenicom. Unutrašnjost kabine - prepričava Milan - bila je puna crnog dima, od koga se nismo međusobno videli. Ljuba je uzeo jakne i pokušavao da ugasi požar, ali bezuspešno.
- Poslednje čega se sećam pre pada je da je Bojan vikao "daun, daun, daun" - priseća se Milan.

Avion je pao. Na sreću, u blizini se našao Milomir Milanović iz Gvozdenovića, sela kraj Uba. Dotrčao je do mesta tragedije, izvukao Milana iz kabine, ali ostaloj dvojici nije bilo spasa.
- Posle petnaestak minuta, osvestio sam se na nekoj drvenoj stolici, bilo mi je hladno i boleli su me i grudi i pluća, a neka žena mi je držala oblog na glavi. Prebacili su me u valjevski Zdravstveni centar, dok su vatrogasci u međuvremenu gasili avion koji je još goreo - završava Milan.

Ima opekotine na leđima i povredu kod desnog oka i uspešno se sada oporavlja kod kuće. Na pitanje da li će se, posle ove nesreće, vratiti letenju, sumnjičavo odmahuje glavom.
- Dobro ću razmisliti, mada i dalje želim da letim i nadam se da će tako i biti - kaže.

- Zavoleo sam avione od malena, a i otac, pukovnik u penziji, bavi se vazduhoplovstvom, a kako krv nije voda... Dok sam bio dete vodio, me je na aeromitinge, i već 1993. godine postao sam aviomodelar u Aeroklubu "Zrenjanin" - kaže Milan.
Posle srednje škole, zaposlio se u "Dijamant banci", gde je, priseća se, imao dosta dobru platu. Budući da živi sa roditeljima i sestrom, nije morao da zarađeni novac troši na hranu ili režijske troškove, pa je novac trošio na vožnju avionom. Posle razgovora sa majorom Zlatanom Ivanovićem, predsednikom zrenjaninskog Aerokluba, Milan je upisao Višu tehničku školu u Zemunu, u kojoj postoji obrazovni smer za vazduhoplovne inženjere i pilote.

- I od tada ovo je četvrta godina da letim motornim avionima, a lane sam dobio dozvolu za sportskog pilota, a trebalo je u maju da polažem za profesionalnu - s bolom se priseća Milan.

K. S.


vesti po rubrikama

^ljudi i dogadjaji

Zarija Vasilić dve i po godine traži krivca za teško povređivanje svog sina Đorđa
Milan Milošević, posle pada aviona, stigao kući u Zrenjanin
Kakvo naselje takva ulica
 
 


     


FastCounter by LinkExchange