Iz "skandinavskog perioda" vladarske porodice Milošević - Marković (obećavali švedski standard i promovisali skromnost švedskih državnika), potiče i znamenito Slobodanovo pismo Žiki Minoviću u kome se najveća medijska kuća na Balkanu "kumi" da ne preteruje u paškvilama o tadašnjem predsedniku i njegovima.

Glava kuće se, istina, nije vozio biciklom kao Ulof Palme ili Karl Gustav, ali je domaćica s kolegama sedela u "Komunalcu", a ćerka Marija je, kao i svi mi honorarci iz beogradske rubrike Politike, išla po burek i kafu starijim kolegama... (Bilo je to pre nego je Marko počeo da privređuje noseći gajbice.)

Od tada, evo već 16 godina, sa izuzetkom patrijarha Pavla koji i nije neki političar, sve do pre neki dan, ne videh nijednog predsednika, premijera, ministra, poslanika (čuj, poslanika - ni odbornika!), kako s narodom deli gužvu u nekom od vozila GSB-a.

Gradonačelnici Beograda, čak ni promotivno, više nemaju hrabrosti da u špicu upadnu u neki bus; pokojni deda Avram je posustao još onog trenutka kada su poskupele girice, a građansku svakodnevicu, u vidu potrošačkog cegera, sve sa TV kamerama, tek ponekad podeli Mlađan Dinkić...

Po principu: Ko s narodom muku deli - sam u nju padaÖ
Da li je poželjna baš tolika distanca između srpskog plebsa i onoga koji ga predvodi/zastupa?

Preveliko zbližavanje, govore komšijska iskustva - može da ima i (ne) prijatnih posledica. Tako je Kristijan Angel, gradonačelnik Baja Mare, samo tokom nedelje funkcionisanja direktne telefonske linije sa građanima, imao više od stotinu poziva žena koje su mu izjavljivale ljubav ili nudile seks...

Teorija kaže i jedno i drugo. Lični PR javne ličnosti stvar je izbora strategije, ali i taktike komuniciranja sa ciljnom javnošću.
Ovde je taksi ili šofer o državnom trošku već toliko postao praksa da se izuzeci smatraju sirotinjom ili čudacima. Prestiž ili nečista savest - odlučite sami.

Ah, da - ona dva izuzetka od pre neki dan, na početnoj stanici četrdesetsedmice, jesu dva poznata profesora Pravnog fakulteta i (doskora) funkcionera Građanskog saveza...
Grešim dušu - i ministar za kapitalne investicije viđen je u brzom vozu broj 513, a iz te "kontrolne vožnje" porodila se i magistarska teza.

Piše: Cvijetin Milivojević