GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 3. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Atina

Kraljevstvo i tiranija

Hromi bog Hefest, kaže legenda, bio je beznadežno zaljubljen u boginju Atinu, ali koliko god se on trudio da je osvoji, nije mogao. Zato je jednog dana rešio da je prevari i siluje. Međutim, ona je uspela da pobegne, a Hefestovo seme palo je na zemlju i oplodilo Geju - rodio se Erihtonij. Pošto ga je Geja odbacila, Atina je dečaka-zmiju uzela kod sebe i dala atinskom kralju Kekropu da ga odgaji i da nasledi presto.

Dugo su, prema predanju, zemljom Atikom vladali kraljevi iz Kekropove loze, a poslednji od njih bio je Kodro. On je poginuo prilikom odbrane svoje zemlje od napada Doraca i Atinjani su znali da više niko nije dostojan da nasledi njegov tron.

Jedan od sedmorice mudraca

Posle doba kraljeva, Atinom su vladali samo "plemeniti". Oni su bili birani za arhonte i oni su jedini mogli da uđu u Areopag, vrhovni državni savet. Ipak, njihova moć počinje da opada i, posle bezuspešnog pokušaja Kilona da preuzme vlast u gradu, Atinjani su shvatili da su im potrebni zakoni. Prema legendi, Areopag je svu vlast predao Drakonu i ovaj je uveo najstrožije zakone koje svet pamti - smrtna kazna je bila skoro jedina kazna.

Tek Solon, jedan od sedmorice mudraca, donosi prave zakone. On ukida sve Drakonove kazne osim kazne za ubistvo, oprašta dugove i stanovništvo, umesto po poreklu, deli po cenzu, imovnom stanju. Ipak, nijedan njegov potez nije zadovoljio Atinjane. Stanje bogataša se pogoršalo, a stanje siromaha se nije popravilo.

Dolazak Pizistrata

Kada je Solon doneo nove zakone, napustio je Atinu. Mir je vladao samo četiri godine, a onda ponovo počinju nemiri. Tri stranke - Primorci, Ravničari i Brđani - sukobili su se. Primorci, koje je vodio Megaklo, želeli su umerenu vladavinu kakvu je ponudio Solon, Ravničari, na čelu sa Likurgom, zahtevali su povratak oligarhije, a Pizistratovi Brđani vlast najbrojnijih i najsiromašnijih - demosa.

Pizistrat, sin Hipokratov i rođak Solonov, proslavio se u borbi protiv Megare. Pokazao je veliko junaštvo i tako osvojio simpatije naroda. Kada je jednog dana izašao na trg tvrdeći da su ga protivnici napali, skoro niko nije oklevao - dozvolili su mu da uradi ono što je želeo: nabavi telesnu stražu, takozvane topuzlije.

Kažu da se Solon tada pobunio upozoravajući Atinu da Pizistrat želi svu vlast za sebe, ali niko ga nije poslušao i on je prvi predao svoje oružje. Onda se desilo ono što je jedan od sedmorice mudraca očekivao - Pizistrat je, sa topuzlijama, zauzeo Akropolj i uzeo svu vlast.

Povratak uz Atinu

Svi izvori tvrde da je Pizistrat vladao gradom "više kao dobar građanin nego kao tiranin". Ali imao je mnogo protivnika: Likurg i Megaklo su se dogovorili i njihove pristalice su uspele da ga nateraju da pobegne.

Ipak, ovaj savez nije bio čvrst i Megaklo je brzo počeo da pregovara sa Pizistratom. Dogovor je lako postignut: bivši tiranin morao je da se oženi Megaklovom ćerkom, a ovaj će mu pomoći da ponovo preuzme vlast. On je pustio glas da se Pizistrat vraća u grad u pratnji same boginje Atine i, kada su kola u kojima je stajala izuzetno visoka devojka u oklopu i sa sovom na ramenu ušla u grad, svi su se poklonili. Pizistrat je ponovo uzeo vlast.

Treći put

Sedam godina je Pizistrat vladao, ali nije mogao da izdrži dogovoreni brak i sam je napustio grad. Odselio se u okolinu Pangeja, novcem koji je dobio od rudnika unajmio je vojsku i jedanaeste godine posle progonstva, oružjem je zauzeo Akropolj.

Doba njegove vlasti upamćeno je u Atini kao "kao doba dobrog Krona". Pizistrat je bio blag vladar, uvek spreman da oprosti i pomogne. Sirotinji je čak delio i novac i opraštao porez, a i sam je često silazio u sela da miri zavađene strane. Pizistrat je na vlasti ostario i umro je od bolesti 528. godine pre Hrista, a nasledili su ga sinovi Hiparh i Hipija.

A. Ivanović


vesti po rubrikama

^civilizacija

Atina: Kraljevstvo i tiranija
Mitologija: Eurinoma - Sve-boginja
Arheologija: Drevne tetovaže
 



     


FastCounter by LinkExchange