Te 1999. godine, što bi rekao Bane Bumbar, bombardovali
su nas NATO avioni, povukli smo vojsku i policiju sa Kosmeta,
a zahvaljujući slobodnim udarcima Siniše Mihajlovića osvojili
smo bod protiv Hrvatske usred Zagreba i plasirali se na Evropsko
prvenstvo.
Te 2000. godine, nastavio bi Bane Bumbar, srušili smo Slobodana
Miloševića, pala je i Klintonova klika u Americi, a mi smo se
obrukali na Evropskom prvenstvu jer je kompletna taktika reprezentacije
bila zasnovana na slobodnim udarcima i daljinskim dodavanjima
Siniše Mihajlovića.
Te 2005. godine, što bi rekao Siniša Mihajlović kada bi glumio
Baneta Bumbara, neke dnevne novine povezale su Dinkića sa nekim
"kiparskim" parama, Suzana Mančić je dokazala da posle
"onoga" nema kajanja, ali može da bude plakanja, a ja
sam se naljutio na Iliju Petkovića što me nije pozvao za utakmicu
protiv Španaca.
Te 2006. godine, pričaće, nadamo se, neki budući Bane Bumbar,
Pink više nije bio najgledanija TV stanica u Srbiji, Čeda Jovanović
je najzad prestao da kuka kako je mnogo ugrožen zato što je mnogo
pametan, a mi smo igrali na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.
Iz usta ovog budućeg Baneta Bumbara u Božije uši! Valjda se Siniša
Mihajlović neće ljutiti ako neka druga stanica prestigne Pink,
Čeda oprosti sam sebi što je mnogo pametan, a Petko nadmudri Aragonjesa,
pobedi Špance i odvede plave na Mundijal. Ako se sve to zaista
ostvari, ne ljuti se, Siniša!
