[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 22. 3. 2005.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Obećanje ministra Dinkića o padu bankarskih kamata neostvarivo

Krediti ostaju skupi

Ograničenje za dobijanje jeftinijih pozajmica je isti iznos obavezne rezerve, od 21 odsto, kaže Svetozar Šijačić iz Rajfajzen banke

BEOGRAD - Građani i privreda u 2005. godini neće uživati u jeftinijim kreditima od onih kakvi su trenutno u ponudi i čije su kamatne stope od deset do čak 20 odsto. Stezanje kaiša preporučuje i Međunarodni monetarni fond preko obaranja potrošnje i ograničavanja rasta zarada. Zbog toga su pooštreni uslovi za potrošačke kredite, pre svega uvođenjem depozita, pa je za poslednjih nekoliko meseci broj pozajmica građana više nego prepolovljen.

Ovo jasno pokazuje da je nedavno obećanje ministra finansija Mlađana Dinkića o značajnom snižavanju kamata u ovoj godini veoma teško ostvarivo. Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, komentarišući obavezno iskazivanje efektivnih kamatnih stopa, smatra da samo po tom osnovu treba očekivati minimalno snižavanje stopa kod određenih banaka koje su iskazivale nerealno visoke troškove. Doći će, objašnjava on, do ujednačavanja kamatnih stopa, ali ne i do značajnijeg snižavanja jer za to nema preduslova.

- Ovako čvrsta monetarna ograničenja, odnosno pokušaj da se monetarnim merama utiče na realne tokove, nikako ne idu u pravcu snižavanja kamata. One, pre svega, zavise od toga kako će banka plasirati sredstva. Ako je 47 odsto tih sredstava imobilisano na ime posebnih rezervi, što je propisala Narodna banka, a 80 odsto od toga gradi referentnu kamatnu stopu, onda banka sa polovinom tih sredstava mora nešto da zaradi. To je anomalija kod poslovanja sa građanima - tvrdi Šijačić.

Drugo ograničenje je, naglašava on, da na kreditne linije iz inostranstva, dugoročne i kratkoročne, NBS traži istu obaveznu rezervu koja je 21 odsto. "Moj predlog je da se na dugoročne kredite obavezna rezerva kod NBS-a smanji na razumni nivo. U drugim zemljama važe različite stope obavezne rezerve na dugoročne i kratkoročne izvore i to u pravcu stimulisanja banaka da se zadužuju na duži rok zbog investicionih ciklusa, zaključuje Šijačić.

Profesor Danijel Cvjetičanin potvrđuje da je malo verovatno da će do kraja godine kamatne stope za kreditna sredstva biti niže od sada važećih. Restriktivna monetarna politika, velika inflacija koja podiže kamatne stope i činjenica da nam je bankarski sistem razrušen, ne obećavaju povoljnije kredite, smatra Cvjetičanin. Čak ni šalterski deo banaka, dodaje on, nije obnovljen, a kamoli kreditni potencijal banaka.

"Za to je potrebno najmanje deset godina. Guverner je bankarima na nedavnom savetovanju rekao da će biti nastavljena restriktivna monetarna politika jer, kako je ocenio, ona daje rezultate. Znači, ne treba očekivati da će NBS doneti odluku o smanjenju obaveznih rezervi banaka, što bi bio jedan od preduslova za jeftinije kredite", rekao je Cvjetičanin.

I. Krasnić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:01h

Štrajku avio-mehaničara u nacionalnoj kompaniji pridružili se i avio-inženjeri

17:09h

Obećanje ministra Dinkića o padu bankarskih kamata neostvarivo

17:17h

Zbog žalbe odložena izgradnja kargo-centra na Aerodromu "Beograd"

17:24h

Predložene izmene ekonomskih zakona na udaru poslanika

17:32h

Evropska unija obezbedila poklon: Za čistiji vazduh 31 milion evra

17:40h

Konkurs za rekonstrukciju poletno-sletne staze: Sletanje i po magli

17:44h

Izrael ulože u Srbiju milijardu dolara

17:51h

Ne menja se Uredba o podsticaju izvoza

17:59h

Prosečna februarska neto zarada 15.295 dinara

18:07h

HVB banka: Srednjoročni potrošački krediti

18:14h

Prodaja osiguranja samo uz licencu

18:21h

Dimitrijević najavio: Novi zakon o trgovini u oktobru

22:51h

Pripremaju se otkazi za štrajkače
   


     


FastCounter by LinkExchange