Kao provereni srpski patriota kome je jedini smisao života plaćanje poreza i komunalija, osetio sam neopisivu patriotsku radost što ću u svom jadnom životu, od još jadnijih primanja, plaćati uskoro još jedan u nizu idiotluka aktuelne demokratske kamarile - TV pretplatu RTS-u.
Poznato je šta smo doživeli od državne televizije u proteklih deset godina. To se, nažalost, čini i danas, samo uz kvalitetno nerviranje svojih povremenih, njenim programom kažnjenih gledalaca - TV robova demokratije.

U vremenu u kome nam deca gladuju, stotine hiljada radnika se otpušta, a penzioneri umiru bez šanse da kupe lekove, fantastično se uklapaju emisije o pripremanju hrane i letovanju na egzotičnim destinacijama. Idilu bogate i napredne države upotpunjuju emisije tipa "Srbija danas", kao i nekada "Ovo je Srbija". Najgore od svega je to što su dotične emisije toliko ubedljive da sam zamalo podlegao sugestiji istih i podigao kredit za kupovinu teflon tiganja i spremio "nešto" od labuda, ali bez PDV-a.

Mom oduševljenju TV pretplatom doprinele su i predivne reklame po kojima građani Srbije jedino treba da nose uloške, polikolorišu kosu i nažderavaju se kafom, uz učešće u nagradnim igrama za maloumne. Kad smo već kod maloumnosti, poslednja kvalitetna TV serija snimljena je 1985. godine. ("Bolji život"), a TV pretplatom treba finansirati i buduće maloumne TV projekte u kojima će glumci trčati za novcem i jedni drugima podmetati nogu uz svesrdnu upotrebu hladnog i vatrenog oružja. Uostalom, time nas već zasipaju latinoameričke sapunjare zbog kojih mi se smučio predivni španski jezik.

Na kraju ovog mog pisanog oduševljenja TV pretplatom RTS-a, ne bi bilo korektno izostaviti i mnogobrojne tok-šou emisije na ostalim kanalima u kojima nadobudnim voditeljima emisiju prave gostujući plaćenici koji uvek nešto palamude, a ne kažu ništa. Ah, da, tu su i kreativni voditelji jutarnjih programa koji patriotski osećaju nepismenost svojih maloumnih gledalaca, pa nam čitaju naslove iz dnevnih novina koje su odavno dobre jedino kao papir koji dobro upija i zapušava. Dakle, za klozet.

Očigledan dokaz je naš odnos prema najlepšem pismu na svetu - našoj ćirilici. Skoro sve domaće serije i filmovi su na latinici, uključujući i titlovanje stranih filmova. Da Franjo Tuđman nije ukinuo ćirilicu Ustavom Republike Hrvatske, u Srbiji još ne bi bilo ćirilice u medijima, kao što je i nema na skoro svim javnim mestima. Srećom, tu je naš srpski inat, pa makar nam ćirilicu "vratio" i gospon Franja zvani "ljubitelj Srba". Jesam sirotinja i svi nas vozaju i zavlače, ali neću da plaćam TV pretplatu na gluposti koje ne gledam. A možda ću i dobrovoljno morati - samo još to ne znam!

Dragoslav Milurović
Zemun

Neverovatno pismo stiglo je za rubriku "Glasa čitalaca" iz Velike Britanije, potpisano sa Branka Peri, a kao reakcija na moje pismo o "slučaju Milanović".
Imenovana gospođa piše da je moje pismo čista provokacija i da bezmalo cela Britanija osuđuje sadržaj tog pisma. Ona ponavlja da je učinjena velika nepravda prema Dragoljubu Milanoviću...

Iako je pismo pisano srpskom ćirilicom, očito da ga je pomenuta čitateljka Glasa čitala u prevodu na Kineski, jer u mom tekst nema ništa od onoga šta mi zamera Branka Peri! U njenom kratkom pismu provejava nama poznata komunistička retorika: Nisam čitao, nisam razumeo, ali ga najoštrije osuđujem i protiv sam njegaÖ

Priznajem, zapanjen sam reakcijom pisma iz Britanije (!?), mogu samo da pretpostavim da je reč o teškom nesporazumu ili je imenovana čitateljka rod-rođeni bivšem direktoru RTS-a ili je ono na šta najviše sumnjam - iznenadni napad patriotizma u dalekoj Britaniji, koji ume da zamuti mozak, razum i pribranost. Mada i čitanje reči zdesna u levo zna da promeni smisao teksta u potpunosti.

Milutin Mlađenović
Beograd

Poštovana redakcijo, redovno pratim vaš list. Druge novine ne čitam već samo bacim brzi pogled na naslove od kojih se stresem od užasa. Znam da živimo u nepodnošljivim uslovima i da nam je, iz dana u dan, sve gore i gore.

Upravo zbog tog užasa u kome živimo, molim vas da pronađete malo vedrijih, veselijih i životnih tema. Ima ih sigurno. Samo neka se vaši novinari i reporteri malo potrude. Neka zađu među narod, neka prave ankete sa vedrijim sadržajima. Ljudi će sigurno imati šta da ispričaju. Što se nas čitalaca tiče, verujte da nam da nam je dosta kriminala, politike, užasnih naslova, nasilja, pljački...

Dajte nam bar jedan dan u mesecu da sve to zaboravimo i da se odmorimo barem na čas. Neka novinarima ponestane želja za senzacijama i nasiljem. Neka se i oni na tren odmore i opuste. Za nas bi to bila velika pomoć, pa vas molimo da bar toliko uradite za naše napaćene ljude.

Ljiljana Sneblić