BEOGRAD - Ulazak u Evropsku uniju mora da
bude motivacioni faktor koji će doprineti da se pronađe rešenje
za status Kosova i Metohije, kao što je to bilo u slučaju Kipra,
gde je situacija rešena za samo godinu dana, izjavio je Nebojša
Čović, predsednik Koordinacionog centra SCG i Srbije za Kosovo
i Metohiju povodom godine dana od martovskog nasilja nad Srbima
u pokrajini.
On je uveren da to nasilje nije bilo spontano, što su potvrdile
i međunarodne obaveštajne službe i da je ono otvorilo procese,
kao što su decentralizacija vlasti i pripreme za rešavanje konačnog
statusa Kosova.
- U ovom trenutku se pitanje statusa Kosova i Metohije definitivno
otvara, a to je takođe rezultat 17. marta. Činjenica je i da mi
ne možemo da vodimo razgovore sa teritorijom, već sa državom,
a Kosovo i Metohija nisu država, već teritorija - rekao je Čović
i dodao da je EU veoma važan faktor u nalaženju rešenja za Kosovo,
da su UN faktor koji upravlja procesom kroz rezolucije i da se
mi nalazimo u prostoru između prisustva "starateljstva UN
i protektorata EU".
Čović je dodao da je naš državni vrh nedavno dao smernice za
rešavanje pitanja KiM, koje glase "nešto više od teritorijalne
autonomije, a manje od nezavisnosti, u sklopu ulaska u EU".
- Svesni smo i da je za rešenje KiM veoma važan ekonomski motiv,
a za to je neophodna saradnja Prištine i Beograda koja, međutim,
mora biti otvorena i sasvim iskrena - smatra Čović.
On i njegovi najbliži saradnici su izneli mnoge podatke koji
pokazuju da te iskrenosti nema, i kada je reč o povratku proteranih
Srba, i obnovi kuća i manastira, i pronalaženju nestalih.., pa
sve do takve privatizacije preduzeća "u kojoj nema nijednog
vaučera za Srbe, iako su oni decenijama tamo radili i podizali
kosovska preduzeća".
On je izrazio očekivanje da će se ove godine, ipak, najveći broj
nealbanaca vratiti na Kosmet, i apelovao na političare da Kosovo
i Metohiju ne tretiraju samo kao političko, već i kao humanitarno
pitanje.
- Zadatak novoosnovanog Saveta za KiM jeste i da konsoliduje zajednicu
Srba na Kosmetu, i ja očekujem da će se ove godine ispuniti standardi
i da će se ljudi vratiti svojim kućama - izneo je on, dodajući
kako izbegle ne treba obeshrabrivati i da niko nema pravo da im
govori "jelda da se nikada nećete vratiti na Kosmet".
Na pitanje novinara čija je briga povratak Srba, Čović je odgovorio:
- To je obaveza svih subjekata i, prema stepenu odgovornosti,
to su najpre albanska zajednica, zatim međunarodna zajednica,
i najzad Beograd. Očekujem masovan povratak raseljenih, što je
jedan od standarda koji je postavila međunarodna zajednica.
M. Dapčević
