GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nepravednosti u isplati deponenata ugašenih piramidalnih banaka

Štediše iz 1993. nisu kockari

Poštovana redakcijo, sa uzbuđenjem sam čitao feljton "Demokratska pljačka Srbije", jer ono što sam i sam slutio, zaslugom vaših novinara, pokazalo se kao tačno. Međutim, uloga gospode Dinkića i Labusa, kao glavnih vedeta vašeg feljtona, ne iscrpljuje se samo u temi koja je trenutno "hit" u zemlji. Mislim da oni imaju udela i u nipodaštavanju dela naroda, a uz asistenciju nekih organa vlasti i za proizvodnju nepravednih i neustavnih zakona na osnovu kojih je opljačkan veliki broj građana.

Naime, posle finansijske katastrofe građana, izazvane propašću dinarske i devizne štednje, državna vlast je kreirala Dafiment banku i neke slične institucije, bliske političkim moćnicima. Kad je banka propala, njeni osnivači i razni političari i ostali krupni igrači pokupili su svoje uloge sa sve kamatom. Obični ljudi trošili su novac i vreme pokušavajući da preko sudova zaštite svoje uloge.

Međutim, Vlada Srbije donosi Zakon o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana (Sl. list SRJ 59/98), čiji je član 22 glasi: "Danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju se svi započeti, a neokončani sudski postupci, uključujući i izvršne postupke, za naplatu devizne štednje obuhvaćene ovim zakonom;

Pokretanje vođenja budućih sudskih postupaka naplate devizne štednje obuhvaćene ovim zakonom nije moguće".
Ostaće zapisano da je ovaj diskriminatorski zakon izglasan u srpskom parlamentu bez obzira na to što je Ustavni sud poništio drugi stav ovog člana. Nijedan se poslanik iz tzv. demokratskog bloka nije javno suprotstavio ovoj sramoti.

Posle famoznog 5. oktobra obećano je da će štednja kod Dafiment banke imati tretman "stare" devizne štednje kod tzv. državnih banaka. Međutim, satanizaciju "dafiment štediša" sada zdušno predvode Dinkić i Labus. Govorili su da je ta banka bila obična kockarnica i da štedišama ne treba vratiti ništa. Ta njihova logika nije u potpunosti prošla jer je donet Zakon o regulisanju javnog duga (sl. list SRJ 36/2002) i u vezi njega odluka Vlade Srbije (Sl. glasnik RS 48/2002).

Ipak, ovaj zakon koga u praksi sprovodi Nacionalna štedionica ima i retroaktivno i selektivno dejstvo. Retroaktivno jer se, pored isplaćene kamate po neugašenim ugovorima, štedišama Dafiment banke od glavnice po tim ugovorima oduzima i isplaćena kamata po davno ugašenim ugovorima.
Selektivno, jer se tako tretiraju samo štediše koje poseduju neugašene ugovore dok su one štediše, koje su na razne načine uspele da podignu i ulog i kamatu, potpuno amnestirane i od finansijskih vlasti prikrivene. Od njih se ništa ne traži.

Štedišama Dafiment banke ne priznaje se baš nikakva kamata na uloženi novac za razliku od "stare" devizne štednje kod tzv. državnih banaka, tako da za 25 godina (1991-2016) štediše ne dobijaju ni dinar kamate.

Ustavni sud Srbije na žalbu građana povodom retroaktivnosti i selektivnosti pomenutog zakona odgovorio je 18. novembra 2004. da su i zakon i odluka u procesu ocenjivanja. Nadajmo se da to ocenjivanje neće trajati u nedogled od čega zavisi povratak poverenja velikog broja građana u pravnu državu.

Dušan Savić
bivširadnik Beobanke
Novi Beograd


Pogrešni ljudi na pravim mestima

Još odavno, naš veliki prijatelj dr Arčibald Rajs rekao je: "Bio sam upravnik jedne velike bolnice. Kada sam ja otišao, zamenilo me je civilno lice, a ne doktor. Ja to ne mogu da shvatim".
Pokojni dr Rajs tek sada bi se čudio.

Zakonodavni odbor za privredu pravi zakone za privredu, ali to nisu stručnjaci iz privrede. Najjasniji dokaz je sledeći: u novom Zakonu o radu radnici nisu kroz mesečni profit motivisani, a u Zakonu država i dalje nije ograničena u nametima privredi. Kod izrade zakona o pronalascima ne učestvuju afirmisani pronalazači, a važimo za izuzetno kreativnu naciju, ali sa potpunom stagnacijom inventivnog stvaralaštva, a posebno u privredi. Ranije je direktor EPS-a bio diplomirani agronom, a ministar prosvete bio je diplomirani mašinski inženjer.

Ranije smo imali ministra vera doktora, a ne verujem da je sada na tom mestu osoba sa fakultetom bogoslovije. Našu teritoriju Kosmet Albanci su masovno naselili tek početkom sedamnaestog veka, kada je deo Srba napustio Kosmet zbog turskog terora. Turski popis Kosmeta iz 1455. godine obuhvatio je 646 srpskih naselja, a nijedno albansko. Patrijaršija je umnožila prevod turskog popisa i poslala je po jedan primerak svim naših funkcionerima na odgovornim, državnim položajima, ali se za sada niko ne oglašava o ovom značajnom dokumentu za Kosmet i Srbiju.

Šta reći za poslanike. Za vreme SPS-a imali smo 52 poslanika lekara. Tada je izglasan zakon, koji je dao neograničena prava direktorima nad nametima uništenom privredom. Naravno, privreda nije oživela jer je problem bio u velikim dažbinama privredi, a ne u nedovoljnoj vlasti direktora.

Dragomir Antonić


Od tuđih dresova do krova sveta

Uvažena redakcijo, u prilogu "Šest decenija Crvene zvezde" (Glas javnosti, 4. mart 2005. godine, sportske strane) pored ostalog, pominje se da je svojevremeno novoosnovani FK Crvena zvezda na poklon dobio dve fudbalske lopte, od beogradskih fudbalskih klubova FK Slavija (osnovana 1912. godine) i FK Obilić (1923. godine), kao i da je za prvi nastup "jedva sakupljeno deset dresova iste boje".

Povodom velikog jubileja SD Crvena zvezda, pridružujem se zasluženim čestitkama za velike sportske uspehe Društva. Istovremeno, želim da podsetim na neke, javnosti gotovo nepoznate detalje. Ti pozajmljeni dresovi, u kojima je FK Crvena zvezda odigrala svoju prvu utakmicu, a prema nekim podacima i još najmanje jednu, bili su žuto-plavi dresovi FK Slavija (žute majice sa plavom kragnom).

I još nešto: ne vezuju samo pomenuti dresovi Crvenu zvezdu sa FK Slavija. Slobodan Ćosić, osnivač SD Crvena zvezda, jedan od dva njegova prva potpredsednika i njegov kasniji dugogodišnji sekretar, dotad je bio - generalni sekretar FK Slavija iz Beograda.

FK Slavija, osnovan jeseni 1912. godine u Beogradu, jedan je od najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji. Za istoriju FK Slavija karakterističan je jedan gotovo neverovatan kuriozitet: tokom 93 godine postojanja, klub nikada nije imao i još uvek nema svoje fudbalsko igralište! Uvek je igrao na terenima mnogih drugih klubova, kao podstanar ove ili one vrste. Ipak, uspeo je da opstane! Danas, u istim, žuto-plavim dresovima, takmiči se u prvoj Beogradskoj ligi.
S poštovanjem,

Rade Vojvodić
Beograd


Palačinke s Novog Zelanda

U Glasu Javnosti pročitao sam tekst da na Novom Zelandu ne mogu da se kupe palačinke, osim u supermarketu. E, gospodo, moram da vam kažem da to nije tačno. Ako je pomenuta gospođica tražila natpise sa rečima "palačinke" ili "pancakes", onda naravno da ih nema. Palačinke se ovde zovu krejps, što je francuska reč. Samo u glavnoj ulici, ovde u Ouklendu, postoje dve palačinkarnice. Velike palačinke velike su oko 40 santimetara. Neretko svoj ručak zamenim upravo palačinkama, kojih, navodno, nema.

Ono što se prodaje u supermarketu je uglavnom iz Holandije, krcato hemikalijama i nije veće od 15 centimetara.
Već mi je dosta raznoraznih priča kako u inostranstvu jedemo plastiku i nemamo ni majonez, ni šunku, pice, palačinke. Ne može se reći da užička pršuta, sjenički sir, kraljevački kajmak, ili leskovački roštilj mogu adekvatno da se zamene, ali daleko od toga da i mi ovde ne možemo da uživamo u gurmanskim specijalitetima.

Svega naravno ima, samo ako se traži pod pravim imenom, koga najčešće ima u originalnom jeziku.

Voja Jovanović
Ouklend, Novi Zeland


Partijski programi

Kada bi u našoj nesrećnoj situaciji ozbiljan analitičar uporedio partijske programe sa ponašanjem rukovodstava partija u praksi, danas vrlo lako bi se konstatovalo da programi naših partija nemaju "ni blage veze" sa stvarnom politikom partija.

U koji stav bilo kojeg partijskog programa bi mogla da se podvede skoro atavistička mržnja i netrpeljivost između čak demokratskih partija. Šta reći o povećanju plata poslanika, ministara, ili za masovnu nezaposlenost i proklamovana obećanja rešenja tog najtežeg problema. Ili nezadrživo širenje "bele kuge" u veliku brigu partija za porodicu i mlađi naraštaj; ili gromoglasne parole o pravnoj državi i demokratiji i haos u toj oblasti života; ili visoko etičke i moralne norme i masovnu korupciju i kriminal. Itd.

Partijski programi samo ukazuju na ciljeve. Ali, stanje u kojem je naše društvo danas posle, oktobarske pobede nad jednoumljem, ne daje ni najmanje povoda za verovanje da naše partije iskreno teže da i u praksi ostvare svoje proklamovane ciljeve.

Čedomir Borisavljević
Zemun


Poslednja prilika

Pozivam Glas javnosti da objavi moj tekst zbog aktuelne tematike. Srbi doživljavaju najveću tiraniju i genocid na Kosmetu, a za to vreme niko u Srbiji od naših vajnih političara, ali i medija, ne reaguje niti preduzima konkretne korake u Ujedinjenim nacijama i ostalim institucijama.

Najgore je što, kada se u Vojvodini potuku pijani kafanski gosti, dolazi odmah delegacija Evrope, dok Srbi na Kosmetu ne smeju ni da posete svoja groblja koja su, uzgred budi rečeno, opustošena i za te zločine niko ne mari.

Za ovakvu situaciju veliki deo odgovornosti snosi naša sterilna diplomatija. Mislim da još nije prekasno da se nešto uradi za spasavanje ove vekovne srpske teritorije. Ako se ne uzmemo u pamet i najhitnije ne obezbedimo podršku, kod najvećeg dela čovečanstva odosmo kao narod u nepovrat, što, ustalom, veliki broj "domaćih" i stranih "dobronamernika" jedva čeka.

Mihailo Stevanović


Obznanite Rezoluciju SB 1244

Predlažem da se javno objavi Rezolucija SB 1244. Političari sa obe strane pozivaju se na taj dokument, pa zašto ne bismo svi znali o čemu je tu, zapravo, reč. Da li Rezolucija 1244 stvarno podržava teritorijalni integritet Srbije, ili se sve to odnosi na nešto sasvim drugo, jer vidimo da je sve strane tumače različito.

Naši političari trebalo bi da obrate pažnju na izbor pravih saveznika u svetskim institucijama i da, bar kada je reč o Kosmetu, zaborave na međusobnu netrpeljivost. Kada smo već kod saveznika, nije mi jasno zbog čega se predsednik Tadić nije sastao sa Vladimirom Putinom prilikom nedavne posete Rusiji.

Da li nam Rusija, kao stalni član SB-a, nije potrebna kao saveznik, ili smo, možda, počeli da plaćamo kaznu za konstantno ignorisanje Rusije posle uvođenja demokratskog poretka u Srbiji.

Pavle Krstić