BEOGRAD - Poslednji popis stanovništva pokazao je da oko 400.000 Srba živi u inostranstvu, od kojih bezmalo 30.000 sa visokom stručnom spremom, potvrđeno je Tanjugu u Republičkom zavodu za statistiku. Zamenik direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu prof. dr Vladimir Grečić smatra da je ovaj broj znatno veći, jer podaci imigracionih vlasti prekookeanskih zemalja pokazuju da je samo u SAD proteklih 11 godina otišlo oko 48.000 ljudi iz SCG.

- Među njima je i oko 10 odsto visokoobrazovanih stručnjaka, a 2003. godine privremenu vizu u SAD dobilo je i 26 naših naučnika i radnika sa izuzetnim sposobnostima i mogućnostima. Iste godine, 1.535 studenata dobilo je privremenu vizu u SAD, a studentska migracija je veoma važna, jer se među studentima kasnije regrutuju iseljenici - kaže Grečić.

Grečić objašnjava da su međunarodne organizacije procenile da vrednost "proizvodnje" fakultetski obrazovanog stručnjaka (troškovi školovanja, ishrana, stanovanje, odevanje, zdravstveno osiguranje...) iznosi oko 300.000 dolara, ne računajući izgubljenu dobit posle njegovog odlaska u inostranstvo. Grečić dodaje da Institut za međunarodnu politiku i privredu priprema upitnik za ispitivanje emigracionih namera naših stručnjaka, istraživača i studenata i da će rezultati biti poznati na jesen.

Ministar za dijasporu Vojislav Vukčević istakao je da Ministarstvo priprema akciju koja treba da pokaže kolika je naša dijaspora, a u planu je popis naših ljudi u inostranstvu, koji će biti sprovođen uz pomoć ambasada i paroha, ali se rezultati mogu očekivati tek za dve godine.

Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je Tanjugu da su razlozi za odlazak neodgovarajuća ekonomska i privredna situacija u zemlji.

- Stručnjaci ovde ni ne mogu da nađu posao, jer još nije oživela privreda, a ne postoji ni strategija daljeg razvoja. U svetu migracija radne snage je veoma ograničena, osim za naučnike i informatičke stručnjake - kaže Vuletić.

Šef Odseka za zapošljavanje u inostranstvu i migracije Ivana Čimburović iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, objašnjava da su trenutno najtraženija zvanja s fakultetskom diplomom u oblasti zdravstva i za mašinske i elektroinženjere.

- Najčešći poslodavci su iz Kuvajta, Libije, Velike Britanije i sve više iz nama bližih evropskih zemalja, Nemačke na primer. Svima koji dobiju posao u inostranstvu posredstvom Ministarstva rada obezbeđeno je socijalno i zdravstveno osiguranje, smeštaj, ishrana i troškovi prevoza do zemlje budućeg radnog mesta - objašnjava Čimburovićeva.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. Branko Kovačević kaže da odlasci studenata i asistenata s te visokoškolske ustanove još nisu zaustavljeni i da je i dalje visok procenat mladih, čak 60-70 odsto, koji misle da odu.

- Zabrinjavajući je podatak da je devedesetih godina prošlog veka sa ovog fakulteta odlazilo 90 odsto diplomaca iz svake generacije što je oko 300 studenata. Kao razloge odlaska, studenti i asistenti navode pre svega materijalnu situaciju u zemlji. Stari sistem je srušen, novi nije izgrađen i ne postoji odgovarajuće tržište rada. Pojedine kolege se, ipak posle izvesnog perioda i vrate, ali uglavnom iz privatnih razloga, rekao je Kovačević.

Tanjug