GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Učestale pretnje pripadnicima jevrejske manjine u Vojvodini

Antisemitizam pred našim očima

Već je 60 godina prošlo od završetka najsurovijeg, najkrvavijeg i po zločinima najmonstruoznijeg rata u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. U odnosu na broj stanovnika, najkrvaviju cenu platio je jevrejski narod, ne zaboravljajući pri tom ni druge narode. Pa dokle Jevreji, kao drevni i civilizacijski narod, treba da trpe progone i pogrome.

Isterivanje iz Egipta (Misira), osmovekovno ropstvo pod Asircima, okupacija i teror Rimljana, fizičko uništavanje i progon iz srednjovekovne Španije delovanjem katoličke inkvizicije, da bi se u prošlom stoleću dostigao "vrhunac" maltene biološkog uništenja Jevreja u najjezivijim "institucijama" tj. konclogorima (Aušvic, Treblinka, Dahau, Buhenvald) i još mnogi drugi primeri, za koje zna istorija ljudske civilizacije.

Slične sudbine u prošlom stoleću, osim Jevreja, doživela su još dva naroda zbog svoje vere i nacije, a to su Jermeni i Srbi.
Ilustracije radi, navešću mnogima od nas poznate genijalne ljude i umove koje je jevrejski narod dao: Ajnštajn, Rozenberg, Landau (nuklearna fizika), Frojd, Adler, Jung (medicina - psihijatrija), Ajzenštajn, Albeniz, Rubinštajn, Štern, Hajfec, Menjuhin (filmska i muzička umetnost), kao i mnoge druge ličnosti iz ostalih oblasti ljudskog stvaralaštva.

Zbog čega su pripadnici jevrejskog naroda prinuđeni da, u nekim nazovimo ih "kulturnim i demokratskim" državama Evrope, još dan-danas strepe i strahuju od raznih oblika ponižavanja, diskriminacije pa i otvorenih pretnji i nasrtaja na fizičku i materijalnu sigurnost. U našoj zemlji živi oko 3.000 žitelja jevrejske nacionalnosti, uz to vrlo korektnih i primerenih građana. Niko od njih do sada nije napravio ni najmanji ispad, incident, a da ne govorimo o problemima nacionalističkog ili verskog karaktera.

Pitamo se koje su to povampirene avetinjske "sile" iz ne tako davne mračne prošlosti (period nacizma) ili, nažalost, iz današnjice, koje iz skrivenih jazbina upućuju uglednim građanima Jevrejima veoma oštre i upozoravajuće tonove i pretnje, nagoveštavajući pri tom i fizičku likvidaciju uglednih ličnosti, i to sve pred našim očima, što nas sve čestite i poštene građane Vojvodine, tj. Srbije, posebno boli i zabrinjava.

Sve ovo ne sme nimalo naivno i bezazleno da se shvati i primi. Ako je u pitanju, a verovatno da jeste, organizovani unutrašnji ili neki "uvozni" neprijatelj, onda se sa njim treba organizovano ali oštro i energično obračunati. Verujem da su naši policijski organi, služba bezbednosti i druge nadležne institucije, spremni i sposobni da sve to efikasno odrade ako smatraju da je to u opštem interesu, a jeste. Takođe, u tu akciju trebalo bi da se uključe i mnogi drugi javni i kulturni radnici: književnici, novinari, istoričari, političari i drugi, kao i razna udruženja građana, nevladine organizacije i da kroz različite oblike delovanja daju svoj puni doprinos kako bi se to veliko zlo antisemitizam zauvek proteralo sa ovih naših prostora.

Većina srpskog naroda od pamtiveka bila veliki protivnik antisemitizma i ostalih oblika ugrožavanja, diskriminacije i progona drugih manjinskih naroda, a prvenstveno Jevreja i Roma.
Na kraju da naglasim da je i moj rođeni stric, stopostotni Srbin, bio zatočenik zloglasnog koncentracionog logora Mauthauzen, gde je sve užase, strahote i patnje nekim čudom preživeo.

Ljubiša Stojanović
Beograd


Najugledniji za poslanike

Za žaljenje je što se talas javne kritike i protesta odbija od neprobojnog zida nenasite - pohlepne svesti tobožnjih narodnih tribuna.
Postavlja se pitanje: Da li je Narodna skupština skup lopuža koje treba nagraditi enormnim platama da "ne bi bili korumpirani"...

Gde su nestali čestitost, poštenje, uzvišenost zadatka (misije), dakle sve ono što se nekad podrazumevalo pod pojmom narodni poslanik. Pljačka ovde, pljačka onde, pljačka svuda - Zar to treba da bude i ostane ogledalo naše realnosti.
Ne bi li bilo celishodnije da se budžetska sredstva rezervisana za narodne poslanike upotrebe za pojačanje fonda za nagrade čuvarima zakona reda i mira u ovoj zemlji.

Izborni sistem, po opštem mišljenju, trebalo bi promeniti u smislu neophodnosti da narodni predstavnici budu najugledniji ljudi izabrani neposredno u svojim sredinama - dakle oni ljudi koji će svoju ulogu narodnih zastupnika shvatiti kao moralnu, patriotsku, a ne materijalnu privilegiju, tj. kao osobitu, posebnu čast za dobijeno poverenje, stečeno ličnim visokomoralnim osobinama i intelektualnim sposobnostima za dostojno zastupanje narodnih interesa u skladu sa opštedržavnim interesima. Povratimo dostojanstvo i nepobitnu istorijsku slavu i ugled zemlje Srbije!

Lišavanje srpskog naroda da svoju, inače sa svih strana očerupanu, zemlju bar nazove srpskom - krajnja je konsekvenca ustupanja pred zlehudom dominacijom duha od koga su se oslobodile sve republike u okruženju.

Trebalo bi pogledati ustave država nastalih posle cepanja Jugoslavije. Zar je moguće da jedino srpska nacija treba da se zagnjuri u more "građanki i građana"...
Stop odstupanju od u svetu opštepriznatih pravnih principa! Ovo je mišljenje jednog laika, kosmopolitski nastrojenog.

Autor poznat redakciji


Zaboravili prognane

Zajedničku državu SCG i njeno stanovništvo predstavljali su na inauguraciji hrvatskog predsednika Stjepana Mesića tri crnogorska državljanina. Veće iznenađenje od te činjenice, nad kojom je razložno da se čovek zamisli jeste ono čestitanje našeg predsednika Marovića u, koliko vidim i shvatam, dragom mu Zagrebu i Mesića, pred TV kamerama i fotoreporterima. Pitam se da li je Vlada Srbije, za koju držim da je u pogledu odnosa sa Hrvatskom uobičajeno uspavana, išta naložila tim predstavnicima u vezi njihovog ponašanja u Zagrebu koji je kamčio po Evropi dolaske državnika da uveličaju Mesićevu proslavu, pa videsmo ko mu dođe.

Pred našom "trojkom" Mesić je govorio o započinjanju pregovora između Zagreba i Brisela za prijem Hrvatske u EU do kog će doći ili 2007. ili 2009. Niko od naših ne reče ni reč o povratku kući pola miliona prognanih Srba iz Hrvatske na svoja vekovna ognjišta. Juče sam ispred kuće u Novom Beogradu video automobil iz Hrvatske sa strašnim simbolom zloglasnog pokreta iz Drugog svetskog rata. Za razliku od izraelske vlade i vlada svih zemalja sveta koje ne dopuštaju da se hakenkrojc kao simbol smrti i uništenja naroda igde pojavljuje, moja vlada nije za mene ništa učinila u tom pogledu.

Ipak, zvanični Zagreb po odlasku naše trojke crnogorskih državljana iz te prestonice, izjavi da ostaje pri tužbi za genocid protiv SCG i traženju ne znam koliko desetina milijardi dolara odštete. Pretpostavljam za isterivanje Srba iz te nezavisne države.

Zoran Krstanović, novinar
Novi Beograd


Čestitam gđi Kaluđerović

Čestitam gđi Tanji Kaluđerović na ovako lepom tekstu koji obuhvata nepismenost našeg naroda, a posebno govor TV spikera. Bolje ih ne slušati, da ne izgubimo i malo ovoga što znamo. Nažalost, naši kriterijumi su nisko pali i sve se to svodi na "nema veze".

Daleko smo, međutim, od kvaliteta u svemu. Treba sve iz početka fer i pošteno, a mladima dati da rade da se iskažu i naravno ostaju oni pravi koji zaista znaju svoj posao. Ne stideti se grešaka, ne omalovažavati poslove, jer svaki posao je jedna karika koja je veoma značajna. Što više karika pokidamo, to više nestajemo u magli nevažećeg. U svakom slučaju vaše novine je divno čitati.

Milijana Barg