[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 1. 3. 2005.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Demokratska pljačka Srbije (13)

Gde Sloba stade,

Mlađan produži

Božidar Đelić, tada ministar finansija i Aleksandar Radović, direktor Republičke uprave prihoda, znali su mnoge detalje koji se odnose na naše pare na Kipru. To im je bio posao, a ćutali su

Evo šta je o Nacionalnoj štedionici objavila i "Politika":
"Slučaj ustupanja poslovnog prostora Zopa onima koji su ga koristili u prošle tri godine, među kojima je Nacionalna štedionica - banka A. D. dobila najviše kvadrata u centru glavnog grada, a država akcije u vlasništvu, izazvao je ekspresnu 'razmenu mišljenja' na liniji Saveta za borbu protiv korupcije - Vlada Republike Srbije u prve dve nedelje decembra. U najkraćem, Savet je upozorio vladu da se Nacionalna štedionica od osnivanja našla u privilegovanom položaju, te da ovakvo " dodeljivanje poslovnih prostora ukazuje na korupciju na najvišem nivou".

Sa svoje strane vlada je odgovorila da nema razloga za sumnju te da će kroz novi prenos akcija u vlasništvo "Republike Srbije država ponovo postati najveći pojedinačni vlasnik u Nacionalnoj štedionici".
Ovakav odgovor iz Vlade Srbije jeste veoma čudan. Pre svega, zato što time država prikriva korupciju pravdajući nelegalano preuzimanje poslovnog prostora od strane privatnih lica. Da li će država jednog dana i biti najveći pojedinačni vlasnik ne znači baš ništa i time se ne ispravlja ova nezakonita rabota.

Još nešto. Gospoda Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i njihovi saradnici u G17 plus su osnovali Nacionalnu štedionicu, tako što su prethodno ubedili nadležne u Vladi Srbije da je reč o srpskoj, nacionalnoj banci i da je to bolje za narod. Zatim su ekspresno krenuli u veoma dobro zamaskiranu navodnu privatizaciju sa kapitalom koji se, po svemu sudeći, nalazio na egzotičnim ostrvima u "offshor" kompanijama, sa onih istih ostrva gde je nataložen kapital prenet sa računa firme "Anteksol", prethodno ilegalno iznet iz Srbije.

Dinkićevo sveprisustvo se ogleda i u odnosu Narodne banke Jugoslavije prema banci iz koje su stizale pare za navodnu privatizaciju Nacionalne štedionice - Evroaksis banke iz Moskve. Poznato je da je ova banka osnovana tokom devedesetih pod imenom Veksim banka i to zbog zaobilaženja nametnutih sankcija. U tu banku bila je deponovana devizna gotovina, koju su, kao diplomatsku poštu nosili u Moskvu avionima, a sačekivali na aerodromu, najpre ambasador gospodin Danilo Ž. Marković, a posle njega ambasador gospodin Borislav Milošević, brat g. Slobodana Miloševića. G. Dinkić kao da je do tančina bio upoznat sa činjenicom da je ta banka i posle 2000. godine pod apsolutnom kontrolom ljudi iz Miloševićevog okruženja, ali mu to uopšte nije smetalo da još unapredi saradnju sa njom.

Dakle, g. Dinkić je preuzeo sve poluge Miloševićevog finansijskog sistema i potom ga samo usavršavao. U tom smislu treba posmatrati i Nacionalnu štedionicu kao njegovo delo, rađeno po istom modelu kontrole koju je g. Milošević imao nad Beogradskom bankom.

I neki drugi članovi G17 plus, poput ministra finansija tadašnje DOS-ove vlade g. Božidara Đelića i direktora Republičke uprave prihoda g. Aleksandra Radovića su znali mnoge detalje koji se odnose na naše pare na Kipru. To im je bio posao, a funkcije koje su obavljali nalagale su im da o tome znaju i preduzimaju korake u svojoj nadležnosti. Aleksandru Radoviću, kome je ekspert Glasa predao listu kompanija koje su iznosile pare iz Srbije i koje moraju biti odmah stavljene pod državnu kontrolu, isključivo se interesovao za firme "Braća Karić" na Kipru, zanemarujući iz ko zna kojih razloga i druge firme na Kipru preko kojih su iznete milijarde dolara srpskog novca.

Ako je poznato i često plasirano u javnosti da je od 1992 - 2000. godine izneto iz zemlje novca u vrednosti oko 12 milijardi američkih dolara, jasno je da vrednost robe uvezene iz inostranstva ni približno ne odgovora toj iznetoj sumi novca. Još nešto: tačna suma novca koji je iznet iz zemlje i čije podatke NBJ (NBS) mora da ima (a pretpostavka je da ih više nema) i prezentuje ih javnosti, ne može biti nikada tačno utvrđena, jednostavno zato - što je NBJ pod kontrolom visokih šefova baratala dokumentima upravo tako da se ta suma nikada ne bi otkrila.

Za svako plaćanje prema inostranstvu uvoznik i njegova komercijalna banka popunjavaju tzv. obrazac 1450 u kome se unose podaci o onome ko plaća, kome se plaća, suma, svrha, roba itd, i taj obrazac obavezno ide na odobrenje u NBJ, odnosno NBS. Kada su se Dinkić i ostali prijateljski izrazgovarali sa Papadopulosom, Aksentijuom i ostalima iz državnih organa Kipra (kako smo već rekli brinući o zdravlju naroda) i odugovlačenju vraćanja milijardi dolara sa Kipra, morali su da se nekako ratosiljaju podataka, dakle tih obrazaca 1450 i njihovih tragova, tako da neki njihov naslednik u NBS eventualno ne bi utvrdio tačnu sumu novca koja je izneta u periodu od 1992 - 2000. godine. Dakle, ako se ne zna koliko je novca izneto, onda se i ne može znati koliko para treba precizno tražiti.

Još dok je verovao da nova vlast ima iskrenu nameru da otkrije sve mahinacije prethodnika i da sve što radi to čini u korist države i naroda, stručnjak Glasa g. Đorđević je još u decembru 2000. godine počeo prepisku sa nadležnima u Narodnoj banci Jugoslavije, u kojoj je tražio od njih tačnu informaciju o konkretnom nalogu za plaćanje Beogradske banke AD iz Beograda, po kome je suma uplaćena njegovoj firmi na Kipar dospela samo u delimičnom iznosu.

U prvom pismu upućenom novopostavljenom guverneru g. Mlađanu Dinkiću 6. decembra 2000. godine naš stručnjak, g. Đorđević, prilažući kopiju tog naloga, traži potvrdu verodostojnosti dokumenta i pita:

"Molim da nam odgovorite šta se prema Vašoj evidenciji dogodilo sa tim nalogom?"
"Da li je novac isplaćen? Ako jeste, kome je isplaćen ?"
"Ako je storniran, ko ga je stornirao i kada ?"
"Ako je nešto treće kakva je sudbina tog naloga i predmetnog novca ?"

Iako je našem stručnjaku bilo poznato, šta se tačno desilo sa ovim nalogom, hteo je da veruje da je nova NBJ prekinula nit saradnje sa Beogradskom bankom u kriminalnim finansijskim radnjama i svojim dopisom potvrdi ispravnost ovog dokumenta.
Već u odgovoru od 11. decembra 2000. godine, ljudi iz Narodne banke Jugoslavije daju gotovo neverovatno objašnjenje:
"… obaveštavamo Vas da Narodna banka Jugoslavije ne može postupiti po vašem zahtevu, jer sporno plaćanje i nije izvršeno preko Narodne banke Jugoslavije već Beogradske banke AD."

U klasičnom birokratskom maniru NBJ - potpis Verica Živković, objašnjava nešto što im niko nije ni tražio. Budući da svako plaćanje koje je tada u 1994. godini išlo preko komercijalnih banaka podleže odobrenju i kontroli NBJ (na osnovu odluke Savezne vlade Jugoslavije), pa ona poseduje ili bar mora da poseduje preciznu evidenciju o izvršenju toga što su odobrili. Jasno se vidi iz naloga da on poseduje broj odobrenja NBJ.

Drugim pismom od 18. januara 2001. godine, naš stručnjak g. Đorđević poziva nadležne u NBJ da još jednom pročitaju njegov zahtev jer ga očigledno nisu razumeli, ponavljajući još jednom, ista pitanja.
Posle prosleđivanja predmeta na "pravo mesto", stiže 4. aprila 2001. godine odgovor, ili bolje rečeno nekakvo objašnjenje, u kome iz NBJ tvrde da: "njen broj odobrenja koji je naveden u tom nalogu, ne pripada tom nalogu već nekom drugom nalogu, za drugog uvoznika, korisnika, na drugu sumu, ali veoma sličnu?!"

Ekspert Glasa je potom usmeno upozorio ljude iz NBJ da ako je to što su oni odgovorili tačno, onda moraju da pokrenu postupak protiv odgovornih lica u Beogradskoj banci, jer je reč o falsifikovanju službenih dokumenata i korišćenja NBJ u procesu pranja para. NBJ je odmah posle tog upozorenja tražila od Beogradske banke da vide "o čemu se to zapravo radi".

Dakle, umesto da odmah pokrenu postupak i slučaj prijave MUP-u, NBJ kreće da usaglašava stavove sa nadležnima u Beogradskoj banci. Treba imati u vidu da je u vreme ove prepiske i usmene korespondencije sa NBJ g. Nikola Živanović već bio postavljen za v.d. direktora Beogradske banke.

Autor: Dragan Vlahović sa saradnicima
Sutra: David protiv Golijata


vesti po rubrikama

^feljton

18:15h

Demokratska pljačka Srbije (13)

18:35h

Demokratska pljačka Srbije (14)

18:55h

Reagovanje na Feljton Glasa
   


     


FastCounter by LinkExchange